18.07.2018 Beograd

Andrej Zarević: Evropski čas

Andrej Zarević: Evropski čas
Jedna slika sa samita NATO-a prošle nedelje možda je najbolje oslikala globalnu politiku ovih dana. Evropski lideri Angela Merkel, Emanuel Makron i ostali, uključujući i Terezu Mej, gledaju negde gore desno, dok samo Donald Tramp gleda gore levo.

Da aktuelni američki predsednik stvari vidi drugačije od drugih zapadnih lidera. očigledno je odavno. Problem na koji ukazuje slika, bez obzira na to što je u pitanju slučajno uhvaćeni momenat, jeste što Tramp gleda ka drugim ciljevima. U njegovom svetu trgovine nekretninama izgleda postoje samo igre nulte sume. Ako nisi na dobitku, onda si gubitnik.

Drugi, znatno dublji problem po Evropsku uniju, jeste to što iako Tramp možda neće potrajati nešto više od dve godine, trampizam će opstati i posle 2020. godine, kao što je postojao i pre 2016, mada ne pod tim imenom.

Štaviše, Trampovi stavovi izbljunuti prošle nedelje u Briselu i po Velikoj Britaniji nisu isključivo trampovski. Oni su i ranije bili prisutni među američkim političarima, pa i kod omiljenog evropskog političara iz SAD Baraka Obame. Svakako da Obama ne bi posavetovao britansku premijerku da tuži Evropsku uniju ili nabusito zahtevao da se četiri odsto bruto domaćeg proizvoda odvoji na odbranu, kad i dva odsto slabo ide. Insistiranje da države Evropske unije izdvajaju više na odbranu bio je i Obamin zahtev. Prethodni američki predsednik, doduše, nije Evropsku uniju opisivao kao neprijatelja, ali to je već stvar psihologije. Trampu je svako neprijatelj, dok god može da se ponaša kao siledžija. Poenta je da se žiža američke politike već dugo pomera sa Evrope. Kod Obame, mada je Evropska unija bila partner, naglasak je bio na Aziji.

Čak i da Tramp ne bude predsednik od 2021, novi šef Bele kuće, ko god bio, moraće da prihvati osećanje mnogih Amerikanaca da više ne žele da budu pokrovitelji Evrope. Isto tako, evropski lideri moraju da prihvate da ne mogu uvek da računaju na zaštitnika sa druge strane okeana. Da bi ideja Evropske unije opstala, članice će morati nekako da se organizuju i izađu iz stalnog ciklusa kriza jer stanje permanentne krize nije primamljiv način opstajanja.

Strahovi na Zapadu uoči Trampove posete Evropi o sumraku liberalno-demokratskog poretka i prepuštanju Evrope Rusiji sada deluju preterano panično. Na kraju se ništa dramatično nije dogodilo, osim što je američki predsednik pravio dramu. Ali, ti strahovi su pokazali da Evropa zaista jeste izložena rizicima usled preterane zavisnosti od Vašingtona i šefa Bele kuće.

Tramp će proći za dve ili šest godina, ali će problem Evropske unije ostati. Ako briselske birokrate ne prerastu u briselske državnike Evropa će biti podložna razarajućem uticaju autokratskih režima, bilo da su oni u Pekingu, Moskvi, Ankari, Rijadu ili Vašingtonu. Zato, na kraju krajeve, možda ima smisla Makronov predlog da se prvo moraju rešiti stvari u samoj Uniji pre nego što se prihvate novi članovi. Posebno ako ti potencijalni članovi više nego otvoreno očijukaju sa onima koji najviše rade na razaranju evropskog jedinstva.

Evropska unija može pokazati svoju snagu rešavanjem problema kod kuće i u svojoj okolini. U avgustu će Grčka izaći iz dugogodišnjeg paketa pomoći, što bi mogao biti jedan primer koliko-toliko uspešno usaglašenog delovanja. Evropska unija bi takvu saglasnost, koja u slučaju Grčke nije bila bogzna kakva, ali je ipak ostvarena, morala da postigne i po sada ključnom pitanju migranata.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

  • Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

    Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side