18.07.2018 Beograd

Andrej Zarević: Evropski čas

Andrej Zarević: Evropski čas
Jedna slika sa samita NATO-a prošle nedelje možda je najbolje oslikala globalnu politiku ovih dana. Evropski lideri Angela Merkel, Emanuel Makron i ostali, uključujući i Terezu Mej, gledaju negde gore desno, dok samo Donald Tramp gleda gore levo.

Da aktuelni američki predsednik stvari vidi drugačije od drugih zapadnih lidera. očigledno je odavno. Problem na koji ukazuje slika, bez obzira na to što je u pitanju slučajno uhvaćeni momenat, jeste što Tramp gleda ka drugim ciljevima. U njegovom svetu trgovine nekretninama izgleda postoje samo igre nulte sume. Ako nisi na dobitku, onda si gubitnik.

Drugi, znatno dublji problem po Evropsku uniju, jeste to što iako Tramp možda neće potrajati nešto više od dve godine, trampizam će opstati i posle 2020. godine, kao što je postojao i pre 2016, mada ne pod tim imenom.

Štaviše, Trampovi stavovi izbljunuti prošle nedelje u Briselu i po Velikoj Britaniji nisu isključivo trampovski. Oni su i ranije bili prisutni među američkim političarima, pa i kod omiljenog evropskog političara iz SAD Baraka Obame. Svakako da Obama ne bi posavetovao britansku premijerku da tuži Evropsku uniju ili nabusito zahtevao da se četiri odsto bruto domaćeg proizvoda odvoji na odbranu, kad i dva odsto slabo ide. Insistiranje da države Evropske unije izdvajaju više na odbranu bio je i Obamin zahtev. Prethodni američki predsednik, doduše, nije Evropsku uniju opisivao kao neprijatelja, ali to je već stvar psihologije. Trampu je svako neprijatelj, dok god može da se ponaša kao siledžija. Poenta je da se žiža američke politike već dugo pomera sa Evrope. Kod Obame, mada je Evropska unija bila partner, naglasak je bio na Aziji.

Čak i da Tramp ne bude predsednik od 2021, novi šef Bele kuće, ko god bio, moraće da prihvati osećanje mnogih Amerikanaca da više ne žele da budu pokrovitelji Evrope. Isto tako, evropski lideri moraju da prihvate da ne mogu uvek da računaju na zaštitnika sa druge strane okeana. Da bi ideja Evropske unije opstala, članice će morati nekako da se organizuju i izađu iz stalnog ciklusa kriza jer stanje permanentne krize nije primamljiv način opstajanja.

Strahovi na Zapadu uoči Trampove posete Evropi o sumraku liberalno-demokratskog poretka i prepuštanju Evrope Rusiji sada deluju preterano panično. Na kraju se ništa dramatično nije dogodilo, osim što je američki predsednik pravio dramu. Ali, ti strahovi su pokazali da Evropa zaista jeste izložena rizicima usled preterane zavisnosti od Vašingtona i šefa Bele kuće.

Tramp će proći za dve ili šest godina, ali će problem Evropske unije ostati. Ako briselske birokrate ne prerastu u briselske državnike Evropa će biti podložna razarajućem uticaju autokratskih režima, bilo da su oni u Pekingu, Moskvi, Ankari, Rijadu ili Vašingtonu. Zato, na kraju krajeve, možda ima smisla Makronov predlog da se prvo moraju rešiti stvari u samoj Uniji pre nego što se prihvate novi članovi. Posebno ako ti potencijalni članovi više nego otvoreno očijukaju sa onima koji najviše rade na razaranju evropskog jedinstva.

Evropska unija može pokazati svoju snagu rešavanjem problema kod kuće i u svojoj okolini. U avgustu će Grčka izaći iz dugogodišnjeg paketa pomoći, što bi mogao biti jedan primer koliko-toliko uspešno usaglašenog delovanja. Evropska unija bi takvu saglasnost, koja u slučaju Grčke nije bila bogzna kakva, ali je ipak ostvarena, morala da postigne i po sada ključnom pitanju migranata.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side