12.09.2018 Beograd

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda

Andrej Zarević: Populizam u zemlji blagostanja i standarda
Predznak Švedske kao liberalne, otvorene, napredne zemlje – sve ono što se voli reći o evropskom idealu – ozbiljno je uzdrman na parlamentarnim izborima na kojima je najveći rast ostvarila ekstremno desničarska populistička stranka Švedske demokrate. Stranka koja ne samo što sa ostalim evropskim populistima deli oštru antiimigrantsku retoriku već ima korene u neonacističkom pokretu, uspela je da osvoji skoro 18 odsto glasova i da zauzme treće mesto iza tradicionalnih glavnih snaga švedske politike, levog i desnog centra.

Time se Švedska pridružila evropskim zemljama u kojima je zabeležen rast desničarskog populizma koji preti da razori zamisao jedinstvene i solidarne Evropske unije, koja je upravo sad pod najvećim pritiskom sa izlaskom Velike Britanije i tviteraškim udarima iz Vašingtona. Uspon (ekstremno) desničarskih antiimigrantskih snaga već je zahvatio Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju, Nemačku, uz uobičajene dežurne krivce iz istočne Evrope.

Čaša je, međutim, polupuna kad je reč o realnom uticaju.

U Italiji su desničarske populističke snage zasele u vladi u punom kapacitetu i šuruju sa Orbanom i drugarima sa istoka. U Austriji su manjinski koalicioni partner. U većini drugih zemalja zapadne Evrope, poput Francuske, Holandije i Nemačke, i pored nezanemarivog izbornog uspeha te snage se nisu ni približile centrima upravljanja. Njihov toksični uticaj najviše se odražava u skretanju javnog diskursa i odgovoru vlasti u nametanju mera za ograničenje imigracije, koja je ionako bitno smanjena od vrhunca migrantske krize pre više od dve godine.

Švedske demokrate ostvarile su istorijski uspeh pošto su posle 12,9 odsto glasova na prošlim izborima, sada osvojile 17,6 odsto. Međutim, švedski populisti upadljivo su izolovani na političkoj sceni, budući da su pristojne snage levog i desnog centra isključile mogućnost da razmotre saradnju s njima iako su mnogo radile na promeni neonacističkog imidža. Pored toga, Švedske demokrate nisu uspele da ostvare ni predviđanja iz anketa.

Pravi izazov na evropskom nivou tek predstoji sa izborima za Evropski parlament u maju sledeće godine. Dolaskom ekstremnog talasa i u zemlju blagostanja i poslovičnog standarda, postoji realna opasnost da ceo kontinent bude poplavljen. Evropska unija sada ima priliku da kazni Mađarsku zbog iliberalnih reformi i podrivanja vladavine prava. Mada je oduzimanje glasa Budimpešti u EU malo verovatno zbog procedure, osuda u Evropskom parlamentu poslala bi jasnu poruku koliko su mejnstrim evropske partije spremne da zauzmu stav sličan švedskim kad je reč o nacionalističkim ispadima, a ne kao dosad, da se Orbanu i njegovom Fidesu gleda kroz prste zarad dodatnih glasova. Utoliko su evropski izbori bitan test. Populističke snage s krajnje desnice verovatno neće imati presudnu ulogu u obrazovanju sledećeg vođstva EU. Pitanje je koliko su stranke desnog centra spremne da tolerišu desničarska zastranjivanja da bi zadržale većinu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side