19.12.2018 Beograd

Andrej Zarević: Protesti

Andrej Zarević: Protesti
U vreme podvlačenja crte šta se se uradilo i dogodilo prethodne godine, u pojedinim evropskim prestonicama izlilo se nezadovoljstvo građana.

Po uticaju i brojnosti svakako prednjače protesti Žutih prsluka u Francuskoj, ali nisu zanemarivi ni protesti u Budimpešti i Beogradu, koji dele neke sličnosti s francuskim. Tu je i veliki protest u Beču, gde se 17.000 ljudi okupilo na godišnjicu formiranja vladajuće koalicije Austrijske narodne partije i Slobodarske partije Austrije.

Svako, naravno, vodi svoju bitku, ali proteste u Francuskoj, Mađarskoj i Srbiji povezuje to što okupljaju širok ideološki spektar. Dok su u Francuskoj to uglavnom neformalni pokret s podrškom krajnje levice i krajnje desnice, predvodnici protesta u Mađarskoj i Srbiji su institucionalne političke partije, od krajnje levice preko centra do krajnje desnice.

Francuski demonstranti su izvojevali kakvu-takvu pobedu – vlada predsednika Emanuela Makrona povukla je sporne mere koje su izazvale demonstracije. Povučeno je najavljeno povećanje poreza na fosilna goriva, dok je Makron ispunio i neke od naknadnih zahteva, poput povećanja minimalne plate za 100 evra, ukidanja poreza na prekovremeni rad i na male penzije, kao i neoporezovanje bonusa. Francuski predsednik ipak nije ispunio sve zahteve, među kojima je i da podnese ostavku. Žuti prsluci su prošlog vikenda održali i peti protest, mada je on po brojnosti učesnika, povređenima i privedenima bio znatno manji nego raniji.

U Mađarskoj se zbog spornog zakona o radu pod vođstvom opozicije s levice, centra i ekstremnodesničarskog Jobika skoro nedelju dana održavaju protesti. Promenama zakona, koje kritičari nazivaju “ropskim”, podignut je dozvoljen prekovremeni rad sa 250 na 400 sati godišnje, dok je poslodavcima omogućeno da naknade za prekovremeni rad isplate posle tri godine. I pored više od 15.000 ljudi koji su izašli na ciču zimu, premijer Viktor Orban izgleda da nema nikakvu nameru da odustane od promena koje prevashodno treba da zadovolje poslodavce.

Isto tako, i predsednik Srbije tvrdi da opozicija može da nastavi da protestuje koliko god hoće. Kako je rekao u Guči u četvrtak 13. decembra: “Možete da vršite pritisak koliko hoćete, 100 miliona da vas se skupi, ja pod pritiskom neću da popuštam, ali ću vam dati izbore.” Drugom prilikom je rekao da neće, kao Makron, da podlegne “pritisku ulice”, opozicije koja je krala i razorila državu.

Nezgoda u analogiji s Makronom jeste što ni francuski predsednik isprva nije pokazivao nameru da odustane od svojih mera i uzdao se da će snage reda držati situaciju pod kontrolom. Posle je prvo morao da odustane od spornih mera, da bi onda bio prisiljen da ispuni i naknadne zahteve. Intenzitet protesta zasad je smanjen, možda i zbog Makronovog popuštanja. Ali francuski predsednik je iz svega toga izašao s dubokim ožiljcima u rejtingu – poslednje ankete pokazuju da ga podržava tek oko petine Francuza.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Vladimir Gligorov: Kosovske carine Vladimir Gligorov: Kosovske carine

    Ako sam dobro razumeo, Kosovo carini uvoz iz Srbije, i Bosne i Hercegovine, po stopi od 100 odsto.

  • Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

    Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove Nadežda Gaće: Zašto baš uvek dajemo autogolove

    Čini mi se da nam neprijatelji i nisu potrebni jer sami sebi štetimo više. Mnogi naši mediji, političari, intelektualci i “intelektualci” sa malih ekrana utrkuju se u otkrivanju zavera i neprijatelja: “Ameri obučavaju Šiptare za rat protiv Srba”, “Britanski ambasador je najveći zaverenik i direktni eksponent sve-svetske borbe protiv Srbije”, “Impotentna Evropa, koja se raspada, šuruje sa Prištinom protiv nas”, “Između Putina i Tačija postoji tajna veza” , “Susedi se udružuju protiv nas”…

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side