05.12.2011 Beograd

Biće skoro propast evra

Biće skoro propast evra
Ne bojte se - neće. Naslov je samo asocijacija na čuveni film Aleksandra Petrovića 'Biće skoro propast sveta', koja je - ta prognoza - stara koliko i svet sam. Mada, evro ipak nije svet. Pa je i pitanje šta će biti sa evrom sasvim legitimno, kako se to danas kaže.

Ovih dana, pišu novine, u menjačnicama nema švajcarskih franaka. Rasprodalo se. „Medijska hajka“ na evro, tj. priče o „bliskom susretu“ sa propašću Evropske unije, evrozone, evra i svega što za prefiks ima evro, urodila je plodom. Građani su počeli da umesto evra kupuju „švajcarce“ pa čak i da štednju iz evropske prebacuju u druge valute.

Situacija nije jednostavna ni laka, zabrinutost je opravdana.  Evropska unija i njena moneta su u krizi koja je duboka toliko da se ni jedan epilog ne može sasvim isključiti. Pre svega, međutim, zato što ekonomisti nisu proroci i ne znaju šta će biti. Da znaju, obogatili bi se na berzi. Ne znaju to, da neko ne pomisli drugačije, ni tzv. berzanski mešetari; oni se - osim u izuzetnim slučajevima i specifičnim stvarima - samo klade na jednu ili drugu opciju, a često i na obe, da bi umanjili rizik od gubitka para kojima se kockaju.

Čak su i Grci, koji su mesecima onoliko ludovali po ulicama i razbijali sve što im dođe pod ruku, kad se radi o njihovim sopstvenim džepovima, oprezni i staloženi. Ovih dana objavljena je vest da je u septembru i oktobru sa štednih uloga u Grčkoj povučeno 13-14 milijardi evra. To je dvostruko više nego što iznosi štednja u Srbiji pa na prvi pogled izaziva strah. No, to je svega tri odsto ukupne štednje, pa se tako sad u bankama nalazi 183 milijarde evra. A od januara 2010, kada je počela kriza, do sada je sa štednih računa podignuto oko 50 milijardi evra. Za dve godine, dakle, iz države na ivici bankrota, kojoj se pretilo da će biti izbačena iz evrozone, i banaka najproblematičnijih u Evropi, podugnuta je petina ukupne štednje – to deluje čak previše opušteno.

Predsednik Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić, i guverner centralne banke, Dejan Šoškić, uveravali su ovih dana građane da je njihova štednja u domaćim bankama sigurna kao i da je, uopšte, evropska monetarna unija skup solidnih zemalja koje svoje građane, tj. štediše, neće ostaviti na cedilu.

No, ako ne verujete Grcima ni našima (što je, ruku na srce, sasvim razumljivo) ugledajte se na Nemce. Da li ste primetili tamo neko uzbuđenje, paniku, neki stampedo na banke i povlačenje štednje?

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side