05.12.2011 Beograd

Biće skoro propast evra

Biće skoro propast evra
Ne bojte se - neće. Naslov je samo asocijacija na čuveni film Aleksandra Petrovića 'Biće skoro propast sveta', koja je - ta prognoza - stara koliko i svet sam. Mada, evro ipak nije svet. Pa je i pitanje šta će biti sa evrom sasvim legitimno, kako se to danas kaže.

Ovih dana, pišu novine, u menjačnicama nema švajcarskih franaka. Rasprodalo se. „Medijska hajka“ na evro, tj. priče o „bliskom susretu“ sa propašću Evropske unije, evrozone, evra i svega što za prefiks ima evro, urodila je plodom. Građani su počeli da umesto evra kupuju „švajcarce“ pa čak i da štednju iz evropske prebacuju u druge valute.

Situacija nije jednostavna ni laka, zabrinutost je opravdana.  Evropska unija i njena moneta su u krizi koja je duboka toliko da se ni jedan epilog ne može sasvim isključiti. Pre svega, međutim, zato što ekonomisti nisu proroci i ne znaju šta će biti. Da znaju, obogatili bi se na berzi. Ne znaju to, da neko ne pomisli drugačije, ni tzv. berzanski mešetari; oni se - osim u izuzetnim slučajevima i specifičnim stvarima - samo klade na jednu ili drugu opciju, a često i na obe, da bi umanjili rizik od gubitka para kojima se kockaju.

Čak su i Grci, koji su mesecima onoliko ludovali po ulicama i razbijali sve što im dođe pod ruku, kad se radi o njihovim sopstvenim džepovima, oprezni i staloženi. Ovih dana objavljena je vest da je u septembru i oktobru sa štednih uloga u Grčkoj povučeno 13-14 milijardi evra. To je dvostruko više nego što iznosi štednja u Srbiji pa na prvi pogled izaziva strah. No, to je svega tri odsto ukupne štednje, pa se tako sad u bankama nalazi 183 milijarde evra. A od januara 2010, kada je počela kriza, do sada je sa štednih računa podignuto oko 50 milijardi evra. Za dve godine, dakle, iz države na ivici bankrota, kojoj se pretilo da će biti izbačena iz evrozone, i banaka najproblematičnijih u Evropi, podugnuta je petina ukupne štednje – to deluje čak previše opušteno.

Predsednik Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić, i guverner centralne banke, Dejan Šoškić, uveravali su ovih dana građane da je njihova štednja u domaćim bankama sigurna kao i da je, uopšte, evropska monetarna unija skup solidnih zemalja koje svoje građane, tj. štediše, neće ostaviti na cedilu.

No, ako ne verujete Grcima ni našima (što je, ruku na srce, sasvim razumljivo) ugledajte se na Nemce. Da li ste primetili tamo neko uzbuđenje, paniku, neki stampedo na banke i povlačenje štednje?

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side