05.12.2011 Beograd

Biće skoro propast evra

Biće skoro propast evra
Ne bojte se - neće. Naslov je samo asocijacija na čuveni film Aleksandra Petrovića 'Biće skoro propast sveta', koja je - ta prognoza - stara koliko i svet sam. Mada, evro ipak nije svet. Pa je i pitanje šta će biti sa evrom sasvim legitimno, kako se to danas kaže.

Ovih dana, pišu novine, u menjačnicama nema švajcarskih franaka. Rasprodalo se. „Medijska hajka“ na evro, tj. priče o „bliskom susretu“ sa propašću Evropske unije, evrozone, evra i svega što za prefiks ima evro, urodila je plodom. Građani su počeli da umesto evra kupuju „švajcarce“ pa čak i da štednju iz evropske prebacuju u druge valute.

Situacija nije jednostavna ni laka, zabrinutost je opravdana.  Evropska unija i njena moneta su u krizi koja je duboka toliko da se ni jedan epilog ne može sasvim isključiti. Pre svega, međutim, zato što ekonomisti nisu proroci i ne znaju šta će biti. Da znaju, obogatili bi se na berzi. Ne znaju to, da neko ne pomisli drugačije, ni tzv. berzanski mešetari; oni se - osim u izuzetnim slučajevima i specifičnim stvarima - samo klade na jednu ili drugu opciju, a često i na obe, da bi umanjili rizik od gubitka para kojima se kockaju.

Čak su i Grci, koji su mesecima onoliko ludovali po ulicama i razbijali sve što im dođe pod ruku, kad se radi o njihovim sopstvenim džepovima, oprezni i staloženi. Ovih dana objavljena je vest da je u septembru i oktobru sa štednih uloga u Grčkoj povučeno 13-14 milijardi evra. To je dvostruko više nego što iznosi štednja u Srbiji pa na prvi pogled izaziva strah. No, to je svega tri odsto ukupne štednje, pa se tako sad u bankama nalazi 183 milijarde evra. A od januara 2010, kada je počela kriza, do sada je sa štednih računa podignuto oko 50 milijardi evra. Za dve godine, dakle, iz države na ivici bankrota, kojoj se pretilo da će biti izbačena iz evrozone, i banaka najproblematičnijih u Evropi, podugnuta je petina ukupne štednje – to deluje čak previše opušteno.

Predsednik Udruženja banaka Srbije, Veroljub Dugalić, i guverner centralne banke, Dejan Šoškić, uveravali su ovih dana građane da je njihova štednja u domaćim bankama sigurna kao i da je, uopšte, evropska monetarna unija skup solidnih zemalja koje svoje građane, tj. štediše, neće ostaviti na cedilu.

No, ako ne verujete Grcima ni našima (što je, ruku na srce, sasvim razumljivo) ugledajte se na Nemce. Da li ste primetili tamo neko uzbuđenje, paniku, neki stampedo na banke i povlačenje štednje?

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side