03.11.2011 Beograd

Bukvar

Bukvar
Skoro nezapaženo prošlo je vrlo zanimljivo štivo „iz pera“ - Ministarstva finansija. Javnost je ostala ravnodušna na podatke iz izveštaja „Privredni rezultati u 2010“ iz kojeg se vidi ekonomsko stanje u Srbiji deset godina od početka tranzicije i u godini koju je obeležila najžešća globalna ekonomska kriza. Prema onome što je u izveštaju, ispada da je reč o svojevrsnom Bukvaru srpske tranzicije koji bi kao obaveznu lektiru morali da pročitaju politički demagozi, samozvani akademici, izvikani analitičari i priučeni novinari.

Nije prilika i mesto da se prepisuje ceo bukvar, spominjemo samo nekoliko „slova“ (pojmova), tek toliko da se pomogne dekontaminacija u poslednje vreme veoma uprljanog javnog prostora u kojem su učestvovali spomenuti zagađivači. Dakle, evo igre „na slovo, na slovo“ srpske tranzicije.

Slovo P – privatizacija: Podaci govore da je bila uspešna. Najuspešnijih 100 preduzeća u Srbiji ostvarili su neto dobit od 93,7 milijardi dinara (937 miliona evra), a u periodu od 2005. do 2010. godine povećali su broj zaposlenih za 45.000. Cela privreda Srbije je neto gubitaš (89,7 milijardi dinara ili 870 miliona evra) i u njoj je broj radnika smanjen za 117.000.

Slovo S – svojina (privatna): Pokazala se kao superiorna. Vlasnici najuspešnijih preduzeća u Srbiji su strane kompanije. Te firme imale su natprosečnu ukupnu profitnu stopu (7,33 prema 4,45 u celoj privredi) i natprosečnu fleksibilnost jer je njihov oporavak od krize bio efikasniji – u odnosu na 2009. godinu imala su natprosečnu realnu stopu rasta ukupnog prihoda (24,6 odsto prema 7,3 u celoj privredi), rast broja zaposlenih (12,8 odsto, ukupna privreda imala je pad od 5,3 odsto) i rast dobiti. Te firme stvorile su više od petine BDP-a i trećinu ukupne dobiti privrede Srbije.

Slovo J – javna preduzeća (državna svojina): Te firme i pored izdašne vladine podrške i pomoći nisu se pokazale efikasnim i produktivnim. Nerestrukturirana javna preduzeća su neto gubitaši i stvaraju najveći deo gubitka (više od 40 odsto), to čini 10 odsto gubitka ukupne srpske privrede. Državna preduzeća imala su rast neto dobiti ispod jedan odsto, a u dobiti cele privrede učestvuju sa 9,5 odsto.

Slovo R – reforme: Zbog nedovršenih promena privreda Srbije je u 2010. godini imala neto gubitak (870 miliona evra), a ukupan gubitak (četiri milijarde evra) za jednu trećinu veći od ostvarene dobiti, broj zaposlenih smanjen je za 70.000 radnika, osnovano je 6,2 odsto manje, a ugašeno 160 odsto više preduzeća u poređenju sa 2009.

Slovo I – investicije: kad nemaju šta drugo da rade, spin doktori postaju vračare u medijima s pitanjem „Može li Novak da dovede i Mercedes“. Ne može. Ako je 100 najuspešnijih firmi u proseku imalo profit nešto više od devet miliona evra, onda Mercedes neće da dođe ne zato što ne voli Srbiju, nego zato što mu se ne isplati da u njoj posluje.

Slovo K – Kostić Miodrag: omiljeni lik za „ispiranje usta“ srpskih medija („tajkun“) postao je reputabilni biznismen. Njegova firma (Sunoko) za godinu dana napredovala je 42 mesta na listi 100 najuspešnijih, a MK Grupa za šest mesta, i zauzela 29. poziciju.

autor: Miša Brkić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side