Cigla u džepu, cigla iz džepa
09.01.2014 Beograd

Cigla u džepu, cigla iz džepa

Cigla u džepu, cigla iz džepa
Bezbrižne praznične i postpraznične dane, barem delimično lišene političkih, parapolitičkih i društvenih zavrzlama, obeležio je jedan mali, po sadržaju sigurno, ali po tradiciji nikako, kulturno-društveni skandal: Srđan V. Tešin, dobitnik nagrade “Borislav Pekić” i ugledni pisac, smenjen je sa mesta direktora Kulturnog centra u Kikindi nakon “upodobljavanja” lokalne sa republičkom vlašću.

Ovo ne bi bilo toliko čudno pošto je kultura vazda vezana za politiku poslednjih nekoliko decenija i više je postala deo političkog folklora nego građanskog društva, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su detalji, a ne velika obećanja ili priče, sastavni deo svakog društvenog i političkog sistema. Dakle, pošto je vlast na čelu sa bivšim radikalima, a sada SNS-ovcima promenjena, ista ekipa je odlučila da Tešinu, koji je izabran kao nestranačka ličnost na konkursu za direktora Kulturnog centra, da otkaz iako mu mandat još nije istekao.

Pošto to nije bilo dovoljno, a prema bizarnim zakonodavnim principima moraju da mu ponude alternativno radno mesto, smanjili su mu radni koeficijent sa 20 na 9 (jer nema završen fakultet) i po istom koeficijentu ponudili mu adekvatnu poziciju u instituciji – mesto domara.

Ne ulazeći u polemiku da li je Tešinovo prvo postavljanje bilo politički motivisano ili ne i kakav je njegov društveni i književni angažman (a ovaj drugi je neosporan), interesantno je da pisac postaje žrtva svojih sopstvenih junaka: u romanu iz 2006. “Kuvarove kletve i druge gadosti” Tešin upravo opisuje društvance provincijskih bahadžija koji od, na nekom balkanskom perverznom nivou, simpatičnih likova postaju monstruozni zločinci, ravnodušni na svoja anticivilizacijska dela. Tako su neki, valjda inspirisani Tešinovom prozom i njegovim odgovorom na ponuđeni “domarski” ugovor kojim je nadležne oterao tamo gde sunce ne sija, odlučili da mu u dva dana dva puta obiju kola i unutra bacaju petarde. Valjda kao dokaz da život u Srbiji može biti veći od književnosti.

Upravo su naš život i “evropski put” kojim idemo u potpunom raskoraku na ovom slučaju. Može vlast da bude proevropska, da pripadnici vladajuće partije propagiraju evropske vrednosti, poštovanje ljudskih prava, dijalog, reforme, bilo šta, ali dokle god su na vlasti oni koji su do pre dve godine nosili (i bacali) cigle iz džepova, menjali imena ulica u “bulevare Ratka Mladića” i promovisali vrednosni sistem primitivizma, teget odelo i roze košulja na njihovim telesima neće promeniti i njihove umove.

I cigla će se opet zafrljačiti, kao u slučaju Srđana V. Tešina, u maniru stare, dobre srpske osvete. Samo bi njihovi proevropski partijski šefovi koji se, koliko vidimo, iskreno trude da pokažu kako su se promenili, trebalo da znaju da istoriju čine detalji, a ne obećanja. A jedan od tih detalja je ovaj slučaj. Baš kao slučaj 80.000 građana Užica koji nemaju vodu već nedeljama što, za medije i političare, u prazničnom ludilu nije bila toliko bitna vest, koliko slučaj orgazmičkog (političkog) kolektivnog zadovoljstva činjenicom da su Ceca i Nata džabe pevale ispred Gradske skupštine. Na brizi o tim detaljima gradi se reformisano društvo. Ili će nam i dalje domari “upodobljavati” pisce na njihov nivo. 

autor: Ivan Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Vladimir Gligorov: Kurs i virus Vladimir Gligorov: Kurs i virus

    Da li bi, dakle, bilo bolje da dinar depresira, što zvanični režim kursa dinara omogućava, ili ne? Kako je opasnost od inflacije mala, a potreba za većom količinom novca nedvosmislena, odgovor je pozitivan.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side