09.01.2014 Beograd

Cigla u džepu, cigla iz džepa

Cigla u džepu, cigla iz džepa
Bezbrižne praznične i postpraznične dane, barem delimično lišene političkih, parapolitičkih i društvenih zavrzlama, obeležio je jedan mali, po sadržaju sigurno, ali po tradiciji nikako, kulturno-društveni skandal: Srđan V. Tešin, dobitnik nagrade “Borislav Pekić” i ugledni pisac, smenjen je sa mesta direktora Kulturnog centra u Kikindi nakon “upodobljavanja” lokalne sa republičkom vlašću.

Ovo ne bi bilo toliko čudno pošto je kultura vazda vezana za politiku poslednjih nekoliko decenija i više je postala deo političkog folklora nego građanskog društva, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su detalji, a ne velika obećanja ili priče, sastavni deo svakog društvenog i političkog sistema. Dakle, pošto je vlast na čelu sa bivšim radikalima, a sada SNS-ovcima promenjena, ista ekipa je odlučila da Tešinu, koji je izabran kao nestranačka ličnost na konkursu za direktora Kulturnog centra, da otkaz iako mu mandat još nije istekao.

Pošto to nije bilo dovoljno, a prema bizarnim zakonodavnim principima moraju da mu ponude alternativno radno mesto, smanjili su mu radni koeficijent sa 20 na 9 (jer nema završen fakultet) i po istom koeficijentu ponudili mu adekvatnu poziciju u instituciji – mesto domara.

Ne ulazeći u polemiku da li je Tešinovo prvo postavljanje bilo politički motivisano ili ne i kakav je njegov društveni i književni angažman (a ovaj drugi je neosporan), interesantno je da pisac postaje žrtva svojih sopstvenih junaka: u romanu iz 2006. “Kuvarove kletve i druge gadosti” Tešin upravo opisuje društvance provincijskih bahadžija koji od, na nekom balkanskom perverznom nivou, simpatičnih likova postaju monstruozni zločinci, ravnodušni na svoja anticivilizacijska dela. Tako su neki, valjda inspirisani Tešinovom prozom i njegovim odgovorom na ponuđeni “domarski” ugovor kojim je nadležne oterao tamo gde sunce ne sija, odlučili da mu u dva dana dva puta obiju kola i unutra bacaju petarde. Valjda kao dokaz da život u Srbiji može biti veći od književnosti.

Upravo su naš život i “evropski put” kojim idemo u potpunom raskoraku na ovom slučaju. Može vlast da bude proevropska, da pripadnici vladajuće partije propagiraju evropske vrednosti, poštovanje ljudskih prava, dijalog, reforme, bilo šta, ali dokle god su na vlasti oni koji su do pre dve godine nosili (i bacali) cigle iz džepova, menjali imena ulica u “bulevare Ratka Mladića” i promovisali vrednosni sistem primitivizma, teget odelo i roze košulja na njihovim telesima neće promeniti i njihove umove.

I cigla će se opet zafrljačiti, kao u slučaju Srđana V. Tešina, u maniru stare, dobre srpske osvete. Samo bi njihovi proevropski partijski šefovi koji se, koliko vidimo, iskreno trude da pokažu kako su se promenili, trebalo da znaju da istoriju čine detalji, a ne obećanja. A jedan od tih detalja je ovaj slučaj. Baš kao slučaj 80.000 građana Užica koji nemaju vodu već nedeljama što, za medije i političare, u prazničnom ludilu nije bila toliko bitna vest, koliko slučaj orgazmičkog (političkog) kolektivnog zadovoljstva činjenicom da su Ceca i Nata džabe pevale ispred Gradske skupštine. Na brizi o tim detaljima gradi se reformisano društvo. Ili će nam i dalje domari “upodobljavati” pisce na njihov nivo. 

autor: Ivan Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw