09.01.2014 Beograd

Cigla u džepu, cigla iz džepa

Cigla u džepu, cigla iz džepa
Bezbrižne praznične i postpraznične dane, barem delimično lišene političkih, parapolitičkih i društvenih zavrzlama, obeležio je jedan mali, po sadržaju sigurno, ali po tradiciji nikako, kulturno-društveni skandal: Srđan V. Tešin, dobitnik nagrade “Borislav Pekić” i ugledni pisac, smenjen je sa mesta direktora Kulturnog centra u Kikindi nakon “upodobljavanja” lokalne sa republičkom vlašću.

Ovo ne bi bilo toliko čudno pošto je kultura vazda vezana za politiku poslednjih nekoliko decenija i više je postala deo političkog folklora nego građanskog društva, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su detalji, a ne velika obećanja ili priče, sastavni deo svakog društvenog i političkog sistema. Dakle, pošto je vlast na čelu sa bivšim radikalima, a sada SNS-ovcima promenjena, ista ekipa je odlučila da Tešinu, koji je izabran kao nestranačka ličnost na konkursu za direktora Kulturnog centra, da otkaz iako mu mandat još nije istekao.

Pošto to nije bilo dovoljno, a prema bizarnim zakonodavnim principima moraju da mu ponude alternativno radno mesto, smanjili su mu radni koeficijent sa 20 na 9 (jer nema završen fakultet) i po istom koeficijentu ponudili mu adekvatnu poziciju u instituciji – mesto domara.

Ne ulazeći u polemiku da li je Tešinovo prvo postavljanje bilo politički motivisano ili ne i kakav je njegov društveni i književni angažman (a ovaj drugi je neosporan), interesantno je da pisac postaje žrtva svojih sopstvenih junaka: u romanu iz 2006. “Kuvarove kletve i druge gadosti” Tešin upravo opisuje društvance provincijskih bahadžija koji od, na nekom balkanskom perverznom nivou, simpatičnih likova postaju monstruozni zločinci, ravnodušni na svoja anticivilizacijska dela. Tako su neki, valjda inspirisani Tešinovom prozom i njegovim odgovorom na ponuđeni “domarski” ugovor kojim je nadležne oterao tamo gde sunce ne sija, odlučili da mu u dva dana dva puta obiju kola i unutra bacaju petarde. Valjda kao dokaz da život u Srbiji može biti veći od književnosti.

Upravo su naš život i “evropski put” kojim idemo u potpunom raskoraku na ovom slučaju. Može vlast da bude proevropska, da pripadnici vladajuće partije propagiraju evropske vrednosti, poštovanje ljudskih prava, dijalog, reforme, bilo šta, ali dokle god su na vlasti oni koji su do pre dve godine nosili (i bacali) cigle iz džepova, menjali imena ulica u “bulevare Ratka Mladića” i promovisali vrednosni sistem primitivizma, teget odelo i roze košulja na njihovim telesima neće promeniti i njihove umove.

I cigla će se opet zafrljačiti, kao u slučaju Srđana V. Tešina, u maniru stare, dobre srpske osvete. Samo bi njihovi proevropski partijski šefovi koji se, koliko vidimo, iskreno trude da pokažu kako su se promenili, trebalo da znaju da istoriju čine detalji, a ne obećanja. A jedan od tih detalja je ovaj slučaj. Baš kao slučaj 80.000 građana Užica koji nemaju vodu već nedeljama što, za medije i političare, u prazničnom ludilu nije bila toliko bitna vest, koliko slučaj orgazmičkog (političkog) kolektivnog zadovoljstva činjenicom da su Ceca i Nata džabe pevale ispred Gradske skupštine. Na brizi o tim detaljima gradi se reformisano društvo. Ili će nam i dalje domari “upodobljavati” pisce na njihov nivo. 

autor: Ivan Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side