09.01.2014 Beograd

Cigla u džepu, cigla iz džepa

Cigla u džepu, cigla iz džepa
Bezbrižne praznične i postpraznične dane, barem delimično lišene političkih, parapolitičkih i društvenih zavrzlama, obeležio je jedan mali, po sadržaju sigurno, ali po tradiciji nikako, kulturno-društveni skandal: Srđan V. Tešin, dobitnik nagrade “Borislav Pekić” i ugledni pisac, smenjen je sa mesta direktora Kulturnog centra u Kikindi nakon “upodobljavanja” lokalne sa republičkom vlašću.

Ovo ne bi bilo toliko čudno pošto je kultura vazda vezana za politiku poslednjih nekoliko decenija i više je postala deo političkog folklora nego građanskog društva, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su detalji, a ne velika obećanja ili priče, sastavni deo svakog društvenog i političkog sistema. Dakle, pošto je vlast na čelu sa bivšim radikalima, a sada SNS-ovcima promenjena, ista ekipa je odlučila da Tešinu, koji je izabran kao nestranačka ličnost na konkursu za direktora Kulturnog centra, da otkaz iako mu mandat još nije istekao.

Pošto to nije bilo dovoljno, a prema bizarnim zakonodavnim principima moraju da mu ponude alternativno radno mesto, smanjili su mu radni koeficijent sa 20 na 9 (jer nema završen fakultet) i po istom koeficijentu ponudili mu adekvatnu poziciju u instituciji – mesto domara.

Ne ulazeći u polemiku da li je Tešinovo prvo postavljanje bilo politički motivisano ili ne i kakav je njegov društveni i književni angažman (a ovaj drugi je neosporan), interesantno je da pisac postaje žrtva svojih sopstvenih junaka: u romanu iz 2006. “Kuvarove kletve i druge gadosti” Tešin upravo opisuje društvance provincijskih bahadžija koji od, na nekom balkanskom perverznom nivou, simpatičnih likova postaju monstruozni zločinci, ravnodušni na svoja anticivilizacijska dela. Tako su neki, valjda inspirisani Tešinovom prozom i njegovim odgovorom na ponuđeni “domarski” ugovor kojim je nadležne oterao tamo gde sunce ne sija, odlučili da mu u dva dana dva puta obiju kola i unutra bacaju petarde. Valjda kao dokaz da život u Srbiji može biti veći od književnosti.

Upravo su naš život i “evropski put” kojim idemo u potpunom raskoraku na ovom slučaju. Može vlast da bude proevropska, da pripadnici vladajuće partije propagiraju evropske vrednosti, poštovanje ljudskih prava, dijalog, reforme, bilo šta, ali dokle god su na vlasti oni koji su do pre dve godine nosili (i bacali) cigle iz džepova, menjali imena ulica u “bulevare Ratka Mladića” i promovisali vrednosni sistem primitivizma, teget odelo i roze košulja na njihovim telesima neće promeniti i njihove umove.

I cigla će se opet zafrljačiti, kao u slučaju Srđana V. Tešina, u maniru stare, dobre srpske osvete. Samo bi njihovi proevropski partijski šefovi koji se, koliko vidimo, iskreno trude da pokažu kako su se promenili, trebalo da znaju da istoriju čine detalji, a ne obećanja. A jedan od tih detalja je ovaj slučaj. Baš kao slučaj 80.000 građana Užica koji nemaju vodu već nedeljama što, za medije i političare, u prazničnom ludilu nije bila toliko bitna vest, koliko slučaj orgazmičkog (političkog) kolektivnog zadovoljstva činjenicom da su Ceca i Nata džabe pevale ispred Gradske skupštine. Na brizi o tim detaljima gradi se reformisano društvo. Ili će nam i dalje domari “upodobljavati” pisce na njihov nivo. 

autor: Ivan Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side