09.01.2014 Beograd

Cigla u džepu, cigla iz džepa

Cigla u džepu, cigla iz džepa
Bezbrižne praznične i postpraznične dane, barem delimično lišene političkih, parapolitičkih i društvenih zavrzlama, obeležio je jedan mali, po sadržaju sigurno, ali po tradiciji nikako, kulturno-društveni skandal: Srđan V. Tešin, dobitnik nagrade “Borislav Pekić” i ugledni pisac, smenjen je sa mesta direktora Kulturnog centra u Kikindi nakon “upodobljavanja” lokalne sa republičkom vlašću.

Ovo ne bi bilo toliko čudno pošto je kultura vazda vezana za politiku poslednjih nekoliko decenija i više je postala deo političkog folklora nego građanskog društva, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su detalji, a ne velika obećanja ili priče, sastavni deo svakog društvenog i političkog sistema. Dakle, pošto je vlast na čelu sa bivšim radikalima, a sada SNS-ovcima promenjena, ista ekipa je odlučila da Tešinu, koji je izabran kao nestranačka ličnost na konkursu za direktora Kulturnog centra, da otkaz iako mu mandat još nije istekao.

Pošto to nije bilo dovoljno, a prema bizarnim zakonodavnim principima moraju da mu ponude alternativno radno mesto, smanjili su mu radni koeficijent sa 20 na 9 (jer nema završen fakultet) i po istom koeficijentu ponudili mu adekvatnu poziciju u instituciji – mesto domara.

Ne ulazeći u polemiku da li je Tešinovo prvo postavljanje bilo politički motivisano ili ne i kakav je njegov društveni i književni angažman (a ovaj drugi je neosporan), interesantno je da pisac postaje žrtva svojih sopstvenih junaka: u romanu iz 2006. “Kuvarove kletve i druge gadosti” Tešin upravo opisuje društvance provincijskih bahadžija koji od, na nekom balkanskom perverznom nivou, simpatičnih likova postaju monstruozni zločinci, ravnodušni na svoja anticivilizacijska dela. Tako su neki, valjda inspirisani Tešinovom prozom i njegovim odgovorom na ponuđeni “domarski” ugovor kojim je nadležne oterao tamo gde sunce ne sija, odlučili da mu u dva dana dva puta obiju kola i unutra bacaju petarde. Valjda kao dokaz da život u Srbiji može biti veći od književnosti.

Upravo su naš život i “evropski put” kojim idemo u potpunom raskoraku na ovom slučaju. Može vlast da bude proevropska, da pripadnici vladajuće partije propagiraju evropske vrednosti, poštovanje ljudskih prava, dijalog, reforme, bilo šta, ali dokle god su na vlasti oni koji su do pre dve godine nosili (i bacali) cigle iz džepova, menjali imena ulica u “bulevare Ratka Mladića” i promovisali vrednosni sistem primitivizma, teget odelo i roze košulja na njihovim telesima neće promeniti i njihove umove.

I cigla će se opet zafrljačiti, kao u slučaju Srđana V. Tešina, u maniru stare, dobre srpske osvete. Samo bi njihovi proevropski partijski šefovi koji se, koliko vidimo, iskreno trude da pokažu kako su se promenili, trebalo da znaju da istoriju čine detalji, a ne obećanja. A jedan od tih detalja je ovaj slučaj. Baš kao slučaj 80.000 građana Užica koji nemaju vodu već nedeljama što, za medije i političare, u prazničnom ludilu nije bila toliko bitna vest, koliko slučaj orgazmičkog (političkog) kolektivnog zadovoljstva činjenicom da su Ceca i Nata džabe pevale ispred Gradske skupštine. Na brizi o tim detaljima gradi se reformisano društvo. Ili će nam i dalje domari “upodobljavati” pisce na njihov nivo. 

autor: Ivan Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side