13.03.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Akcije i nekretnine

Dimitrije Boarov: Akcije i nekretnine
Pre dvadesetak godina naš poznati ekonomista Miodrag Zec povezao me je iz Sava centra, sa nekog savetovanja, ka Terazijama u Beogradu i, onako usput, pitao me: kada ja mislim da će Srbija postati uređena, tržišna, prosperitetna zemlja?

Ne želeći da upadnem u neku Zecovu zamku (što se, kad je on u pitanju, svakome može dogoditi), odgovorio sam lakonski da će to biti kada cene nekretnina krenu naniže, a cene akcija na Beogradskoj berzi naviše. Odgovorio mi je da to nas dvojica nećemo doživeti i verovatno je bio u pravu. U stvari, i ja bih danas rekao nešto slično, mada mislim da korelacija koju sam tada ponudio nije baš jednostavna i jednoznačna.

Moj tadašnji stav zasnivao se na ranijem, takozvanom socijalističkom iskustvu, kada su ljudi koji su imali nešto novca ulagali pare u vikendice jer se ni u šta drugo i nije moglo investirati. Kada se Srbija “vratila” u tržišni sistem (da li jeste, to je pitanje) i kada se navodno ponovo okrenula “privatnoj ekonomiji” – otvorila se mogućnost da se štednja ne ulaže samo u nekretnine već i u nešto što je produktivno, što brže “okreće novac” i donosi dobit daleko veću od kamata koje su nudile banke za depozit gotovine. Gastarbajteri su nam tada pričali da su sami bankari u Nemačkoj, na primer, kada im donesete veći iznos na štednju, nudili mogućnost da vam ta sredstva ulože u neke industrijske akcije, s potencijalno daleko većim godišnjim prinosom od obične kamate, ali uz nešto veći rizik da na takvom poslu možete i loše proći. Malo ko se od Jugovića tada odlučivao na taj hazard.

Nažalost, i poslednji podaci iz prošle godine, koje je pre desetak dana u javnost lansirao Republički geodetski zavod, sugeriraju utisak da se kod shvatanja građana Srbije u pogledu ulaganja ušteđevine, ne u nekretnine nego u produktivne projekte, gotovo ništa nije promenilo. Naime, prema tim podacima, 2019. je tržište nepokretnosti vredelo oko 4,1 milijardu evra i prema prethodnoj godini ono je povećalo promet čak 12 odsto. Ulagalo se najviše u obradivu zemlju i novoizgrađene stanove, dok su investicije preko Beogradske berze gotovo zamrle. S tim da su kupovine nepokretnosti sa oko 70 odsto isplaćivane gotovinom, a ne putem kredita, što upućuje na zaključak da kod nas nije u pitanju neko “pumpanje” ovog tržišta od banaka (što je, kao što je poznato, u SAD uglavnom i izazvalo krizu iz 2008).

Uprošćeno, gore spomenuti podatak manje govori o dodatnoj “centralizovanoj urbanizaciji” Srbije jer su cene stanova u Beogradu i Novom Sadu veoma visoke, a u manjim mestima veoma niske već više sugerira zaključak da su naša “tržišta kapitala” veoma nerazvijena i da je poverenje u državnu zaštitu “investitora” u industriju i druge privredne delatnosti veoma nisko.

U stvari, na početku realne “nedovršene” tranzicije u Srbiji, početkom 21. veka, neki ljudi su počeli da kupuju akcije na berzi, ali su mnogi tada izgubili znatan novac jer ih je združeno dejstvo nedostatne regulative i domaćih krupnih špekulanata navelo da investiraju u firme koje su od pozitivnih finansijskih i proizvodnih bilansa naprasno gubile vrednost, pa su ih po niskoj ceni kupovali najveći tajkuni, a mali ulagači ostajali su kratkih rukava. Uostalom, na Beogradskoj berzi i danas svoje akcije kotira minoran broj preduzeća u Srbiji, a firme u kojima je država najveći vlasnik (najčešće stopostotni) po pravilu beže od ovog tržišta kao đavo od krsta. Tako da se o njihovoj vrednosti možemo obavestiti samo preko političkih govora i obično netransparentnih dilova koje kasnije zaključuje vrh vlasti sa stranim ulagačima.

Više puta u novijoj istoriji Srbije najavljivano je iz vrhova vlasti da će se izvršiti značajnije izmene regulative naših tržišta kapitala, a posebno je to isticano poslednjih meseci (pa i na poslednjem Kopaonik biznis forumu). Prvi problem je što kod nas mali ulagači nisu dovoljno zaštićeni i što pravni poredak ne garantuje efikasnu zaštitu njihovih interesa. No, još veći problem je što se posle bučnih najava reformi najčešće ništa ne dešava na ovom planu, pa otuda nije čudo što građani Srbije i dalje najviše ulažu u nekretnine, kod kojih se eventualni povraćaj ulaganja ponekad proteže i na pola veka. Jedina uteha je što opstaje iluzija da smo tako “obezbedili našu decu” u budućnosti. No, pitanje je da li smo ih doista obezbedili jer đavo ni u ekonomiji nikad ne spava.

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.03.2020, 09:53h Bojan

    Beogradska Berza je jedna autistična ustanova. Trebalo bi je privatizovati, pa staviti njene akcije na listing - onda bi možda počeli da se ponašaju tržišno.

Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side