05.12.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu

Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu
Uoči promocije državnog budžeta za 2015. godinu, gotovo svakodnevno, iz Vlade Srbije se u štampu puštaju „probne glasine“ o uvođenju akciza na pojedine proizvode sa masovnom potrošnjom, što upućuje na zaključak da se i dalje traga za novim državnim prihodima, kako bi se izbeglo još veće rezanje rashoda u novoj godini – jer pored „ušteda“ na platama i penzijama, treba namaknuti još oko 300 miliona evra povećanih prihoda ili toliko dodatno uštedeti na javnim rashodima (kako bi se u novoj godini raskorak između prihoda i rashoda smanjio za ukupno oko 700 miliona evra).

U tom pravcu valja spomenuti da je u medijima već „najavljeno“ uvođenje akciza na električnu energiju i/ili gazirana pića, ili da se planira povećanje akciza na tečni naftni gas (auto gas), uz zadržavanje visokih akciza na motorna goriva, bez obzira na svetsku tendenciju pada cena sirove nafte. Kroz koji dan, kada javnosti bude konačno predstavljena projekcija budžeta Srbije za 2015. godinu, videćemo za koju se varijantu opredelila Vlada Srbije (ili će se opredeliti po sistemu „od svega po malo“), kako bi izbegla najgrublji potez – povećanje opšte PDV stope.

Problem je što većina ideja o zavođenju novih ili povećanju starih akciza nosi određene rizike – a pre svega onaj da će opasti potrošnja takvog artikla, pa će država ono što dobije na mostu, to isto, ili čak i više izgubiti na ćupriji.

Taj argument najviše se ističe povodom ideja da se povećanjem akciza dodatno opterete potrošači auto goriva, odnosno auto gasa, jer potrošnja ovih energenata opada već nekoliko godina, a „učešće“ države u ceni auto goriva u Srbiji je i inače već previsoko (kod benzina je već preskočilo 52 odsto maloprodajne cene). Istina, tečni naftni gas je opterećen sa manje od 40 odsto, ali i taj podatak je „relativan“, s obzirom da vozila koja ga koriste potroše više litara gasa nego benzina ili dizela, pa bi računicu o opterećenosti potrošača (po pređenom kilometru) trebalo izvoditi nešto preciznije. Uzgred budi rečeno, zbog stalnog pada potrošnje naftnih derivata dobro je što su njihove cene na pumpama pre neki dan pale za oko dva odsto, pri ovogodišnjem padu cena sirove nafte na svetskom tržištu od oko 30 odsto.

Kad je reč o uvođenju akciza na potrošnju električne energije, problem je nešto drugačiji. Ova akciza bi verovatno teorijski bila najizdašnija, jer je potrošnja struje, opet teorijski, najmanje „elastična“, to jest oscilacije u potrošnji nadole najmanje su očekivane, bar kada je građanstvo u pitanju. No, tu se već javlja pitanje „socijalne izdržljivosti“ povećanja cena struje, jer i po relativno niskim cenama ove energije, naplata računa za struju ide veoma teško (navodno oko 80 odsto), pa bi realno bilo očekivati da će se „seča potrošača“ morati povećati, ne samo zbog obećanja datih MMF-u (da se ovom javnom preduzeću više neće odobravati „garancije za kredite za likvidnost“). Ili će se EPS naći pred još većim finansijskim problemima. Dodatni problem za državu bi bilo i pomnije interesovanje javnosti za poslovanje EPS-a, koje, sudeći po sve većem broju afera, već prati niz političko-stranačkih zloupotreba.

Najbolje je obrazložena inicijativa da se uvedu akcizne markice na gazirana pića, izuzimajući mineralnu vodu. Reč je o dosta „masovnom proizvodu“ koji se troši „po izboru“, a ne iz neke životne potrebe, a akciza bi mogla biti relativno mala (2-3 dinar po litru). Ovaj fiskalni zahvat bi smanjio „sivu proizvodnju i distribuciju“ raznih „klakera“ i gaziranih sokova iz gotovo „domaće radinosti“, koja se veoma raširila po Srbiji. A, verovatno se ne bi pokrenula ni neka „prohibicija nealkoholnih pića“, sa pratećim ilegalnim punionicama i točionicama iz famoznih tridesetih godina u Americi. To jest, ove akcize verovatno ne bi poterale veći broj potrošača da se vrate na vino i rakiju, što bi se moglo smatrati društveno štetnim. No, glavno je pitanje da li bi se akcize na gazirana pića pokazale dovoljno izdašnim, bez akciza i na mineralnu vodu (koja se izuzima iz nejasnog razloga).

Sve u svemu, pred ministrom finansija Dušanom Vujovićem nalazi se nekoliko opcija za eventualno povećanje fiskalnih prihoda u novoj godini. Nijedna od tih opcija nije bez mana i traži mnogo muke da se tehnički izvede, dok se rasipanje državnog novca nekako ostvaruje lako, što veće, tim lakše.

 

Glavno je pitanje da li bi se akcize na gazirana pića pokazale dovoljno izdašnim, bez akciza i na mineralnu vodu (koja se izuzima iz nejasnog razloga)

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side