15.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep
Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

Razočaranje u ovu “radničku pamet” kod nas je tim veće jer spomenuto mišljenje Radničkog saveta, da se potrebna ponuda novih Folksvagenovih automobila može obezbediti i većim korišćenjem kapaciteta u već izgrađenim pogonima u samoj Nemačkoj, ukazuje na zaključak da radnička klasa više nema “internacionalističku solidarnost” i da suprotno “profitno i pohlepno” opredeljenim menadžerima sa “globalističkom orijentacijom”, zagovara zaštitu “domaćih fabrika”, to jest “domaćih radnika”.

Problem s Radničkim savetom Folksvagena nije bezazlen, sa gledišta Srbije i drugih zemalja koje se sada nadaju velikoj auto investiciji jer po nemačkom Zakonu o radničkom saodlučivanju taj savet delegira polovinu članova Nadzornog odbora, bez čije pozitivne odluke kompanija ne može donositi krupne investicione odluke. Sada se srpske nade u otvaranje novih i dobro plaćenih radnih mesta u ovdašnjoj auto-industriji moraju vezati za odlučnost Folksvagenovih basnoslovno plaćenih direktora, okrenutih svetskom tržištu, da savladaju radnički otpor, to jest da radnicima i Radničkom savetu (koji uglavnom okuplja sindikalne lidere) objasne da je Folksvagen kao kompanija imao ogromne koristi od globalizacje i da ni rad u “domaćim fabrikama” u samoj Nemačkoj ne bi bio toliko unosan da firma nije odavno ušla u globalnu ekspanziju.

Populistički antiglobalizam, koji poslednjih godina tobože štiti “nacionalne interese” i “domaća radna mesta” u mnogim, pa i u najrazvijenijim zemljama (pogledajte samo Bregzit i njegovu parolu “Vraćanje kontrole”), možda najagilnijeg aktivistu ima u liku američkog predsednika Donalda Trampa. Na primer, kad smo već kod auto-industrije, Tramp je naterao Kanadu i Meksiko prilikom zaključivanja novog sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini (NAFTA) da prihvate klauzulu (za izuzeće od kaznenih carina) o donjem nivou radničkih zarada u fabrikama koje učestvuju (do 40-45 odsto) u proizvodnji automobila koji se izvoze u SAD. Prema toj klauzuli o navodnoj “zaštiti radnika” od domaće eksploatacije, ti radnici ne smeju biti plaćeni manje od 16 američkih dolara po satu.

Kanađani to mogu da izdrže, ali meksičke fabrike neće moći, pa će tamošnje firme i njihovi radnici vremenom biti izbačeni iz linije snabdevanja fabrika koje izvoze automobile na američko tržište. I naša auto-industrija bi ostala bez budućnosti i investicija kad bi je dotaknula Trampova luda ideja jer bi sa 16 dolara po satu plate radnika Fijat Krajzler Srbija u Kragujevcu bile (hajde da to kažemo odokativno) oko 2.500 dolara mesečno. To bi, naravno, bilo dobro za zaposlene radnike, ali ne bi bilo dobro za Srbiju i njene nezaposlene radnike jer onda ne bi bilo novih stranih ulaganja.

Naša javnost je već godinama bombardovana pričama o navodno užasnim posledicama “svetske globalizacije”, gde milioni radnika rade za crkavicu dok bogati investitori parazitiraju na profitima koje izvlače iz siromašnih zemalja. Ima u tim pričama istine, ali pri svemu tome ne treba zaboraviti da je globalizacija spasla milione sirotinje od puke gladi i uvela ih u industrijsku civilizaciju (od Kine do Indije, Vijetnama ili Brazila, itd.). Jedino što je gore od globalizacije jeste povratak svetske politike nacionalizmu i populizmu koji podrazumevaju, prvo, trgovinske ratove, a ni oni drugačiji “nisu isključeni”. Apostaze “suvereniteta i integriteta” i veličanje “radničkog samoupravljanja”, to jest učešća sirotinje u donošenju poslovnih odluka, sve su to na prvi pogled humane ideje, ali one imaju i neugodne repove, naročito kada je reč o ekonomskim odlukama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side