15.03.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep
Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

Razočaranje u ovu “radničku pamet” kod nas je tim veće jer spomenuto mišljenje Radničkog saveta, da se potrebna ponuda novih Folksvagenovih automobila može obezbediti i većim korišćenjem kapaciteta u već izgrađenim pogonima u samoj Nemačkoj, ukazuje na zaključak da radnička klasa više nema “internacionalističku solidarnost” i da suprotno “profitno i pohlepno” opredeljenim menadžerima sa “globalističkom orijentacijom”, zagovara zaštitu “domaćih fabrika”, to jest “domaćih radnika”.

Problem s Radničkim savetom Folksvagena nije bezazlen, sa gledišta Srbije i drugih zemalja koje se sada nadaju velikoj auto investiciji jer po nemačkom Zakonu o radničkom saodlučivanju taj savet delegira polovinu članova Nadzornog odbora, bez čije pozitivne odluke kompanija ne može donositi krupne investicione odluke. Sada se srpske nade u otvaranje novih i dobro plaćenih radnih mesta u ovdašnjoj auto-industriji moraju vezati za odlučnost Folksvagenovih basnoslovno plaćenih direktora, okrenutih svetskom tržištu, da savladaju radnički otpor, to jest da radnicima i Radničkom savetu (koji uglavnom okuplja sindikalne lidere) objasne da je Folksvagen kao kompanija imao ogromne koristi od globalizacje i da ni rad u “domaćim fabrikama” u samoj Nemačkoj ne bi bio toliko unosan da firma nije odavno ušla u globalnu ekspanziju.

Populistički antiglobalizam, koji poslednjih godina tobože štiti “nacionalne interese” i “domaća radna mesta” u mnogim, pa i u najrazvijenijim zemljama (pogledajte samo Bregzit i njegovu parolu “Vraćanje kontrole”), možda najagilnijeg aktivistu ima u liku američkog predsednika Donalda Trampa. Na primer, kad smo već kod auto-industrije, Tramp je naterao Kanadu i Meksiko prilikom zaključivanja novog sporazuma o međusobnoj slobodnoj trgovini (NAFTA) da prihvate klauzulu (za izuzeće od kaznenih carina) o donjem nivou radničkih zarada u fabrikama koje učestvuju (do 40-45 odsto) u proizvodnji automobila koji se izvoze u SAD. Prema toj klauzuli o navodnoj “zaštiti radnika” od domaće eksploatacije, ti radnici ne smeju biti plaćeni manje od 16 američkih dolara po satu.

Kanađani to mogu da izdrže, ali meksičke fabrike neće moći, pa će tamošnje firme i njihovi radnici vremenom biti izbačeni iz linije snabdevanja fabrika koje izvoze automobile na američko tržište. I naša auto-industrija bi ostala bez budućnosti i investicija kad bi je dotaknula Trampova luda ideja jer bi sa 16 dolara po satu plate radnika Fijat Krajzler Srbija u Kragujevcu bile (hajde da to kažemo odokativno) oko 2.500 dolara mesečno. To bi, naravno, bilo dobro za zaposlene radnike, ali ne bi bilo dobro za Srbiju i njene nezaposlene radnike jer onda ne bi bilo novih stranih ulaganja.

Naša javnost je već godinama bombardovana pričama o navodno užasnim posledicama “svetske globalizacije”, gde milioni radnika rade za crkavicu dok bogati investitori parazitiraju na profitima koje izvlače iz siromašnih zemalja. Ima u tim pričama istine, ali pri svemu tome ne treba zaboraviti da je globalizacija spasla milione sirotinje od puke gladi i uvela ih u industrijsku civilizaciju (od Kine do Indije, Vijetnama ili Brazila, itd.). Jedino što je gore od globalizacije jeste povratak svetske politike nacionalizmu i populizmu koji podrazumevaju, prvo, trgovinske ratove, a ni oni drugačiji “nisu isključeni”. Apostaze “suvereniteta i integriteta” i veličanje “radničkog samoupravljanja”, to jest učešća sirotinje u donošenju poslovnih odluka, sve su to na prvi pogled humane ideje, ali one imaju i neugodne repove, naročito kada je reč o ekonomskim odlukama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side