Dimitrije Boarov: Auto iz srca Šumadije
08.07.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto iz srca Šumadije

Dimitrije Boarov: Auto iz srca Šumadije
Prošlonedeljni jednodnevni “izlet” premijera Aleksandra Vučića u Torino, gde se sastao sa “drugim čovekom” Fiat Chrysler automobila (FCA) Alfredom Altavilom i razgovarao o tekućoj redukciji proizvodnje u kragujevačkom preduzeću Fiat Srbija, završio se već poznatom porukom da “Fiat ostaje u Srbiji”.

Jer, kako je saopšteno, zašto bi ova firma napuštala fabriku u koju je investirala 1,3 milijarde evra i koja proizvodi tip automobila (500L) koji je i dalje najprodavaniji u svojoj klasi na evropskom tržištu. To što se sada u Kragujevcu proizvodi daleko manje automobila od projektovanog kapaciteta (300.000 jedinica), kao što je i ovoga puta, a i ranije, naglašeno iz same firme, posledica je smanjene prodaje u Severnoj Americi i na nekim drugim tržištima i zbog toga se ukida treća smena u proizvodnji (što znači da se otpušta oko 900 radnika). A u tržišnoj ekonomiji, vredi li na to uopšte i podsećati, ne proizvodi se ono što se ne prodaje.

U ovom slučaju, načelno, ni sa “najneoliberalnije” tačke gledišta – ne može se Vučiću zameriti što je prošlonedeljnim skokom u Torino u ovaj industrijski problem umešao i autoritet predsednika Vlade Srbije jer je upravo država Srbija suvlasnik kragujevačke fabrike automobila, pa je logično da se vodeći čovek izvršne državne vlasti kod vrha FCA obavesti kako idu poslovi u gazdovanju zajedničkom firmom i kakvi su njeni dalji planovi u Srbiji u trenutku izvesnog posustajanja plasmana robe koju ona liferuje.

Dakle, nije problem što je Vučić išao u Torino, tim pre što tamo, čini se, nije obećao ništa više nego uzajamno ispunjenje ugovornih obaveza osnivača kompanije FCA Srbija, a taj desetogodišnji ugovor ističe u jesen 2018. godine. Do tada FCA, koja se izgleda nije obavezala da radi u tri smene u Srbiji, očigledno nema nameru da donosi odluku o uvođenju u proizvodnju novog modela automobila u Kragujevcu. No, do isteka ovog ugovora FCA će, čini se, od srpske strane tražiti da ispuni svoje ne male ugovorne obaveze, koje dosad nije ispunila. Reč je o spajanju Kragujevca auto-putem s Koridorom 10 i o rekonstrukciji pruge Lapovo – Kragujevac – Kraljevo (spoju sa prugom Beograd – Bar).

Šta je zanimljivo u ovoj, našoj javnosti već uglavnom dobro poznatoj priči, kojoj su aktuelnost i političku temperaturu dali pre svega radnički sindikati iz Fiat Srbije svojim povikom da se “u srcu Šumadije” otpuštaju radnici i da Italijani neće da pokrenu proizvodnju nekog novog modela koji bi se, valjda, bolje prodavao od F 500L, pa su, dakako, u pomoć pozvali sverešavajućeg premijera Vučića?

Prvi problem državnog suvlasništva u firmi koja zavisi od “ćudi tržišta” je u tome što privatni preduzimači imaju “pravo na neuspeh”, a država teorijski nema to pravo. To jest nema pravo da bez “mandata naroda” gubitke nekog privrednog poduhvata “socijalizuje” preko svog budžetskog mehanizma (u krajnjoj liniji “mehanizma javnog duga”). Ako bismo dalje mudrovali na ovu notornu temu, država se u ovakvim slučajevima nalazi u svojevrsnom “prividnom sukobu interesa”. Kao “suvlasnik” neke firme, ona na jednoj strani ima interes da u toj firmi ostvari profit po svaku cenu, pa i po cenu “nacionalnih interesa” (ma šta to značilo), dok na drugoj strani, zarad tih “nacionalnih interesa” ima načelno ovlašćenje da “socijalizuje gubitke” svog preduzeća pošto “ništa ne sme biti iznad nacionalnih interesa”.

Uprošćeno, u ovom slučaju, ovdašnje “nacionalne stranke” pokušavaju da ispeglaju taj prividni “sukob interesa” Srbije tako što mistifikuju već banalnu “šargarepu” Evroazijske ekonomske unije – da će “na predlog predsednika Putina” omogućiti bescarinsku prodaju “fiata 500L” na području EEU iako nije reč o proizvodu koji se sastoji od delova proizvedenih u Srbiji (što je uslov za takvu bescarinsku prodaju srpskih proizvoda na tržištu Rusije prema poznatom sporazumu SRJ i Ruske Federacije iz 2000. godine).

Ispada, hajde da opet uprostimo vodeću poruku, da ćemo, ako se okrenemo ka EEU umesto što se držimo orijentacije ka EU, tamo moći bolje da prodajemo automobile iz srca Šumadije, pa će i državi biti lakše, a radnici neće biti otpuštani. Sve to je doista banalno i nema veze sa ekonomskom stvarnošću ni u Srbiji, ni u EEU, ni u EU. Zbog toga bi Srbija već danas, pre svega, trebalo da razmišlja kako sutra da proda svoj udeo u kragujevačkoj fabrici.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.07.2016, 10:33h Toma Neverni (4)

    Kao suvlasnik drzava je mogla da pomogne prodji Fiata 500. Sve drzavne sluzbe da kao slubeno vozilo imaju Fiat 500, Lokalne samouprave takodje, Taxi udruzenja da se unificiraju vozilima Fiat 500, itd. I eto prodaje vise modela na domacem trzistu uz odgovarajuce povoljnosti. Radnici u FCA ostaju na poslu-radi treca smena, banke i lizing kuce plasiraju sredstva, popuni se budzet od pdv-a i registracija, svi kupci dobiju pristojno novo vozilo i tako...

Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side