24.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Tada sam, naime, učestvovao u propagiranju potrebe da Srbija što pre izgradi svoj deo evropskog Koridora 10, pa sam, na jednom slabo posećenom promotivnom skupu u spomenutoj podunavskoj varoši, držao govoranciju sa osnovnom tezom da auto-putevi donose privredni razvoj, investicije, radna mesta, i tako redom. Nakon mog izlaganja javila se za reč jedna mlada devojka i pitala me kako to da su Aleksinac, Niš i Leskovac toliko siromašni i zagušeni nezaposlenošću, kad već tri decenije pored njih prolazi auto-put?

Moram priznati da sam bio nekako zatečen ovim naizgled jednostavnim pitanjem, pa sam shvatio da na njega moram odgovoriti nešto ozbiljnije nego što sam prethodno učinio. U stvari, prvo sam pomislio da se izvučem u šaljivom tonu, pa da odgovorim da je to posledica okolnosti da je Srbija decenijama vodila pogrešnu unutrašnju i spoljnu politiku, ali sam se u magnovenju odlučio za teži put – da pokušam ukratko da objasnim da su auto-putevi samo pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja; da oni ne vrede ukoliko se ekonomskim (pa i političkim) sistemom privredni akteri ne motivišu na ulaganja, inovacije i ne prihvate svetsku konkurenciju; da je otplata investicija u auto-puteve mukotrpna ukoliko se tih otplata prihvati država koja nema dovoljno redovnih i podnošljivih fiskalnih prihoda, pa mora porezima da “ubija” svoje privrednike; da su “tranzitni” auto-putevi isplativi samo ako na njima ima dovoljno tereta i putnika, itd.

Sa druge strane, u slabo zagrejanoj sali u kojoj se ta tribina održavala, učinilo mi se da je i taj put dugog i detaljnog objašnjavanja korelacije “javnih investicija” i tekuće ekonomske politike pretenciozan za spomenutu priliku, pa sam krenuo “srednjim putem”, koji je, po pravilu, u ekonomiji, a i u mnogim drugim stvarima – uvek pogrešan. Naime, rekao sam da autoritarne države koje nemaju simpatije za privredne slobode obično grade bar privrednu infrastrukturu, koja se godinama ne koristi na adekvatan, ekonomski efektivan način i tako privatnim ulagačima oduzimaju prostor za akciju u okviru tržišne prohodnosti – ali da se nadam da će Srbija odustati od takvog modela privrednog sistema, te da će umeti, u saradnji sa Evropskom unijom, da obezbedi jeftinija kreditna sredstva za izgradnju infrastrukture i tako obezbedi prostor i za fiskalna rasterećenja koja bi pokrenula ubrzani privredni rast.

Kasnije, sve do danas, ispostaviće se da se malo toga dogodilo u pravcu koji sam u Kladovu pre 10-15 godina sklepao kao racionalan. Infrastruktura u Srbiji gradila se, a i dalje se gradi, veoma sporo, veoma skupo i bez jasnih računica – i na strani troškova, i na strani mogućih prihoda i širih ekonomskih efekata, više radi političke nego eventualne finansijske dobiti. Dovoljno je samo reći da je 350 miliona evra koštala deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dugačka samo 26,35 kilometara, te da je građena oko šest godina, dok je, na primer, samo u gradu Šangaju u Kini izgrađeno 1.600 kilometara auto-puteva za samo 10 godina. Istina, naši političari kažu da je put kroz Grdeličku klisuru bio tehnički veoma zahtevan, a ja bih dodao da je za loše projektante i graditelje svaka gradnja veoma zahtevna i da svi znamo da spomenuta klisura nije neka “sura klisurina”. I najavljena gradnja 30,96 kilometara auto-puta Čačak – Požega na Koridoru 11 biće skupa jer se već procenjuje da će koštati 450 miliona evra, pa se i ona već ocenjuje kao “veoma zahtevna”. Valjda je na neki način “zahtevno” i onih devet kilometara na nedovršenom priključku Kragujevca na auto-put, koji se grade već toliko godina?

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side