24.05.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj
Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Tada sam, naime, učestvovao u propagiranju potrebe da Srbija što pre izgradi svoj deo evropskog Koridora 10, pa sam, na jednom slabo posećenom promotivnom skupu u spomenutoj podunavskoj varoši, držao govoranciju sa osnovnom tezom da auto-putevi donose privredni razvoj, investicije, radna mesta, i tako redom. Nakon mog izlaganja javila se za reč jedna mlada devojka i pitala me kako to da su Aleksinac, Niš i Leskovac toliko siromašni i zagušeni nezaposlenošću, kad već tri decenije pored njih prolazi auto-put?

Moram priznati da sam bio nekako zatečen ovim naizgled jednostavnim pitanjem, pa sam shvatio da na njega moram odgovoriti nešto ozbiljnije nego što sam prethodno učinio. U stvari, prvo sam pomislio da se izvučem u šaljivom tonu, pa da odgovorim da je to posledica okolnosti da je Srbija decenijama vodila pogrešnu unutrašnju i spoljnu politiku, ali sam se u magnovenju odlučio za teži put – da pokušam ukratko da objasnim da su auto-putevi samo pretpostavka ubrzanog privrednog razvoja; da oni ne vrede ukoliko se ekonomskim (pa i političkim) sistemom privredni akteri ne motivišu na ulaganja, inovacije i ne prihvate svetsku konkurenciju; da je otplata investicija u auto-puteve mukotrpna ukoliko se tih otplata prihvati država koja nema dovoljno redovnih i podnošljivih fiskalnih prihoda, pa mora porezima da “ubija” svoje privrednike; da su “tranzitni” auto-putevi isplativi samo ako na njima ima dovoljno tereta i putnika, itd.

Sa druge strane, u slabo zagrejanoj sali u kojoj se ta tribina održavala, učinilo mi se da je i taj put dugog i detaljnog objašnjavanja korelacije “javnih investicija” i tekuće ekonomske politike pretenciozan za spomenutu priliku, pa sam krenuo “srednjim putem”, koji je, po pravilu, u ekonomiji, a i u mnogim drugim stvarima – uvek pogrešan. Naime, rekao sam da autoritarne države koje nemaju simpatije za privredne slobode obično grade bar privrednu infrastrukturu, koja se godinama ne koristi na adekvatan, ekonomski efektivan način i tako privatnim ulagačima oduzimaju prostor za akciju u okviru tržišne prohodnosti – ali da se nadam da će Srbija odustati od takvog modela privrednog sistema, te da će umeti, u saradnji sa Evropskom unijom, da obezbedi jeftinija kreditna sredstva za izgradnju infrastrukture i tako obezbedi prostor i za fiskalna rasterećenja koja bi pokrenula ubrzani privredni rast.

Kasnije, sve do danas, ispostaviće se da se malo toga dogodilo u pravcu koji sam u Kladovu pre 10-15 godina sklepao kao racionalan. Infrastruktura u Srbiji gradila se, a i dalje se gradi, veoma sporo, veoma skupo i bez jasnih računica – i na strani troškova, i na strani mogućih prihoda i širih ekonomskih efekata, više radi političke nego eventualne finansijske dobiti. Dovoljno je samo reći da je 350 miliona evra koštala deonica Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru dugačka samo 26,35 kilometara, te da je građena oko šest godina, dok je, na primer, samo u gradu Šangaju u Kini izgrađeno 1.600 kilometara auto-puteva za samo 10 godina. Istina, naši političari kažu da je put kroz Grdeličku klisuru bio tehnički veoma zahtevan, a ja bih dodao da je za loše projektante i graditelje svaka gradnja veoma zahtevna i da svi znamo da spomenuta klisura nije neka “sura klisurina”. I najavljena gradnja 30,96 kilometara auto-puta Čačak – Požega na Koridoru 11 biće skupa jer se već procenjuje da će koštati 450 miliona evra, pa se i ona već ocenjuje kao “veoma zahtevna”. Valjda je na neki način “zahtevno” i onih devet kilometara na nedovršenom priključku Kragujevca na auto-put, koji se grade već toliko godina?

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side