05.05.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Blagotvorna CEFTA

Dimitrije Boarov: Blagotvorna CEFTA
Ideja balkanske carinske unije, koju je zimus lansirao premijer Aleksandar Vučić, nekako je u zapećak gurnula činjenicu da Srbija u okviru stalne rotacije ove godine predsedava Zajedničkim komitetom CEFTA sporazuma i da je ona tokom okruglih deset godina primene ovog sporazuma od njega imala velike koristi.

Reč je, dakako, o prvom jedinstvenom multilateralnom Sporazumu o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi, koji je tadašnji premijer Vojislav Koštunica nekako nevoljno, pod pritiskom Evropske unije, potpisao u Bukureštu. A od njega smo imali neočekivano mnogo koristi.

Istina, izmenjen je izvorni sastav država koje primenjuju CEFTA sporazum jer su neke države u međuvremenu ušle u EU, pa su danas unutar ove trgovinske zone Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Unmik/Kosovo. To jeste spisak evropske sirotinje, ali Srbija u tom društvu ima najveću razmenu sa CEFTA regionom. Prema podacima koje je sakupio Dejan Jovović, pre deset godina trgovinska razmena Srbije sa zemljama CEFTA iznosila je 1,8 milijardi evra, a sada je 2,8, dok je suficit Srbije u razmeni sa članicama CEFTA pre decenije bio 1,1, a danas je 2,1 milijardu evra. Srbija je prošle godine četiri puta više izvezla robe i usluga u te zemlje nego što je uvezla. Jednostavno rečeno, Sporazum CEFTA dao je dobre rezultate i zemlje potpisnice i članice međusobno obave tri četvrtine svoje spoljnotrgovinske razmene. Elem, u proteklih deset godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA povećana je dva i po puta, pa su zemlje JIE i centralne Evrope naš drugi po veličini spoljnotrgovinski partner (posle EU).

U razmeni između CEFTA zemalja, dakako, ima problema sa takozvanim ”necarinskim barijerama”. Dakle, reč je o problemima koji se ne mogu definisati kao isključivo politički nego su u vezi sa specifičnim (a ponekad i prolaznim, konjunkturnim) ekonomskim interesima pojedinih država i njihovih uticajnih kompanija. Uostalom, matrica za necarinske barijere CEFTA sekretarijatazbog toga ipostoji od 2009.godine,od kada je zvanično evidentirano preko 100 različitih necarinskih barijera.

Bilo bi dobro kada tekuće političke svađe na Balkanu ne bi izazvale porast broja ovih barijera jer, podsećam godišnja razmena robe Srbije sa članicama CEFTA sada iznosi oko 3,7 milijardi dolara. Tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije već su značajna za Srbiju, a postavlja se pitanje zašto Srbija ne bi postala (i ostala) i značajan trgovinski partner Albanije ili Kosova – naročito u prehrambenom sektoru. Uostalom, postoji i prostor za proširenje izvoza usluga, koji bi od ove godine trebalo da uđe u fazu ekspanzije i bolje regulacije (nesinhronizovano su rešena autorska prava).

Zašto sve ovo ovde navodim u prilog jednog naizgled “skromnog” ekonomskog međudržavnog projekta, koji je dao odlične rezultate. Zato što mi se čini da mnogi drugi pretenciozni politički projekti i operacije, zbog kojih se Srbija nije obazirala na svoje ekonomske interese – nisu bili od koristi, a neki su donosili i velike štete, a ponekad i državnu sramotu. Iako se ne zalažem za tezu da Srbija pre svakog svog međunarodnog poteza prvo treba da pogleda u svoj novčanik, neke akcije “u odbrani nacionalnog dostojanstva” deluju suviše rasipno i skupo – poput ovog aktuelnog “povlačenja našeg ambasadora iz Pariza na konsultacije” zbog odluke o odbijanju izručenja Haradinaja srpskom pravosuđu, koju je prošle sedmice doneo francuski sud. Jer, ako je ovaj diplomatski manevar preduzet u besu premijera Vučića, to je neprihvatljivo sa gledišta državnog interesa. A ako je donet iz nekog drugog dalekosežnog razloga, na primer onog da se počne popločavanje puta za žestoku svađu sa Evropskom unijom – to je opasno upravo za boljitak građana Srbije kojem se navodno teži. Valjda je prošlo “predizborno vreme” kada se zarad nešto aplauza sa domaće desnice mora rizikovati mnogo veća šteta na spoljnom planu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih Momčilo Pantelić: Sve manje nevinih

    Zlatna olimpijska medalja u hokeju najveća je pobeda Rusa posle američkih predsedničkih izbora 2016.

  • Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice Momčilo Pantelić: Glasovi ne poznaju granice

    Birači raznih sorti ovih dana dosežu domete pevača belosvetskih hitova. I njihovi skromni glasovi, takoreći glasići, kao da više ne poznaju granice.

  • Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta Erik Gordi: Univerzitetski štrajk - zašto, kako i šta

    Već dve sedmice zaposleni na univerzitetima širom Velike Britanije su u štrajku, koji sigurno ide u treću nedelju, pa ako ne dođe do rešenja, onda možda i u četvrtu. Događaj predstavlja najmasovniji pokret zaposlenih na britanskim univerzitetima u istoriji i prvu takvu uspešnu akciju za mnogo godina

  • Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje Nebojša Pešić: Posmrtno pljačkanje sirotinje

    Od svih skandaloznih vesti po kojima se Srbija razlikuje od ostatka sveta, čini se da je najskandaloznija bila ona iz Niša o posmrtnom pljačkanju sirotinje. Radna grupa koja je kontrolisala poslovanje niškog JKP “Gorica”, koje održava tamošnje groblje, ustanovila je da su takozvani socijalni slučajevi, odnosno siromašni ljudi, sahranjivani u ćebadima i sanducima sklepanim od dasaka iako je Grad Niš iz budžeta plaćao po 24.000 dinara za pogrebnu opremu i sahranu dostojnu čoveka.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država Dimitrije Boarov: Daleko je pravna država

    Izveštaj o radu sudova u 2017. godini, koji je prošle sedmice na skupu u Palati “Srbija” podneo Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, iako pozitivno ocenjuje izvesne pomake u našoj sudskoj praksi, ipak potvrđuje rašireno uverenje da je naš sudski sistem i dalje nedovoljno efikasan i spor, da su sudovi pretrpani sporovima i da je u Srbiji parnica sve više – to jest da su u prethodne dve godine naši sudovi primili “milion i trista hiljada predmeta više nego što je bilo očekivano”.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw