Dimitrije Boarov: Brzina pameti
19.07.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Brzina pameti

Dimitrije Boarov: Brzina pameti
Već duže od tri meseca, ako sećanje dobro služi, Srbija razglaba o rekonstrukciji Vlade koju je zatražio Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, a još nije potpuno jasno šta je njen cilj ako se neće menjati koalicioni sporazum vladajućih partija i prilagođavati pretpostavljenoj promeni odnosa snaga unutar te grupacije i unutar svake stranke u njoj. Ili ako se zapravo svesno ne ide na prevremene parlamentarne izbore, što daje snagu ovoj inicijativi.

Dakle, ako se sve završi samo „personalnom rekonstrukcijom“ u okvirima svake od stranaka vladajuće koalicije, onda će zamlaćivanje naroda rekonstrukcijom Vlade možda pokazati i svoju drugu oštricu, koja može veoma oštro da ocrta granice moći onoga ko je rekonstrukciju zatražio, dakle samog Vučića, što nikad nije korisno ni za jednu „ličnost u usponu“. Takve ličnosti najmoćnije su dok su granice njihove moći nepredvidive.

Rekonstrukcija Vlade može se posmatrati i kao propagandno-marketinški projekat koji bi za godišnjicu ovog sastava Vlade Srbije imao svrhu da razočaranje u njene rezultate na unutrašnjem planu suzi na nekoliko ministara „koji nisu dobro radili“, pa bi „oni koji su dobro radili“ od Vladine nevolje mogli da naprave dodatni benefit. U tom smislu, ovaj „koristan političko-medijski izum“ (kako se duhovito izrazio politički analitičar Dejan Vuk Stanković) prerano je pušten u pogon, pa je već dosadio publici koja pokazuje sve manje oduševljenja za neprestane dramatizacije tekućih Vladinih političkih poslova.

„Brzina pameti“, da iskoristimo ovde naziv najnovije televizijske igre, efikasna je samo ako u primerenom vremenu ono što se najavi biva i sprovedeno, a ako se razdoblje od ideje do realizacije otegne - raznovrsne štete ne mogu se izbeći. Evo jednog konkretnog primera u kojem je akter opet Aleksandar Vučić, koji je još jesenas najavio da će televizijska pretplata biti ukinuta i da će se s novim medijskim zakonima promovisati novi način finansiranja javnih RTV servisa, to jest Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Kako novi zakoni još nisu doneti, a narod postepeno prestaje da plaća pretplatu, javni servisi su se našli u velikoj finansijskoj oskudici. Zbog toga je generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić već izjavio da će se njegova kuća ugasiti do minimuma već u dolazećem avgustu ako država ne pritekne, jer je mesečni priliv od pretplate pao na samo dva miliona evra, a stepen njene naplate se, čak i u Beogradu, spustio na 47 odsto. U Vojvodini je, kako je on rekao, taj stepen pao na manje od 55 odsto, dok je na istoku i jugu Srbije negde između 10 i 17 odsto.

Krajem protekle sedmice oglasio se i Upravni odbor Radio-televizije Vojvodine (čiji je član i pisac ovih redova) koji je naveo da se i ova kuća „nalazi u gotovo bezizlaznoj finansijskoj situaciju i da bez hitne državne novčane pomoći nadalje neće moći da obavlja svoju važnu informativnu i kulturnu funkciju“. Zatim se u saopštenju UO RTV navodi da je „pre godinu dana stepen naplate pretplate na teritoriji Vojvodine bio 57 odsto, a u junu ove godine pao je na samo 38,5 odsto”, te da su „zbog kontinuiranog pada stepena naplate i smanjenja finansijskog priliva po osnovu pretplate za 145 miliona dinara u prvom polugođu ove godine gubici RTV udvostručeni, pa se ni uz plan rigorozne štednje funkcija javnog servisa gotovo ne može održati“.

Zanimljivo je primetiti da se RTV nalazi u još goroj poziciji od RTS-a, pošto ne dobija ni pozajmice iz državnog budžeta (kao RTS), pa se u tom smislu nalazi ne samo u stisci, nego i u neravnopravnom položaju, iako zakon oba javna servisa u republici tretira jednako jer im je jednaka i javna funkcija. Upravni odbor RTV zbog toga primećuje da „RT Vojvodine neće moći da računa ni na novčanu pozajmicu koja je nedavno usvojenim rebalansom budžeta Republike Srbije, u iznosu od 2,4 milijarde dinara, obećana RTS-u, a logično bi bilo da od te sume RTV-u pripadne 600 miliona dinara”.

Neko je već u turobnoj šali rekao da je popularnost naprednjaka i socijalista obrnuto srazmerna stepenu naplate poreza, komunalija i RTV pretplate na određenoj teritoriji – što bi, po spomenutom kretanju naplate RTV pretplate, moglo da znači da su oni sve popularniji i u Beogradu i u Vojvodini. No, otkako su i Vučić i Dačić na vrhu vlasti, možda i kod njih raste svest da takav način sticanja popularnosti ne vodi Srbiju ka Evropi, nego u bankrotstvo, pa ih čeka najteži od svih javnih poslova – pritezanje finansijske discipline i kod naroda.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.07.2013, 13:08h uredno prijavljeni građanin

    Apsolutno mi nije potreban "javni servis - vlasništvo građana Srbije RTS". Kad vlasti hoće da mi saopšte nešto važno, šalju mi POZIV)"sa tri crvene štrikle"(i pretnjom da ću biti kažnjen ako se ne odazovem) jer sam uredno prijavljen i u policiji, i u poreskoj upravi, u "domu zdravlja"... Štedim na struji, "paleći" je samo noću za vreme "niže tarife", a treba da na 700 dinara utrošene struje plaćam 500 dinara (za nekakve babe u selima što gore, ili dede s njihovim rođacima sa sela i slične kič-serije koje se repriziraju svake godine bar dva puta)!

enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side