19.07.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Brzina pameti

Dimitrije Boarov: Brzina pameti
Već duže od tri meseca, ako sećanje dobro služi, Srbija razglaba o rekonstrukciji Vlade koju je zatražio Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, a još nije potpuno jasno šta je njen cilj ako se neće menjati koalicioni sporazum vladajućih partija i prilagođavati pretpostavljenoj promeni odnosa snaga unutar te grupacije i unutar svake stranke u njoj. Ili ako se zapravo svesno ne ide na prevremene parlamentarne izbore, što daje snagu ovoj inicijativi.

Dakle, ako se sve završi samo „personalnom rekonstrukcijom“ u okvirima svake od stranaka vladajuće koalicije, onda će zamlaćivanje naroda rekonstrukcijom Vlade možda pokazati i svoju drugu oštricu, koja može veoma oštro da ocrta granice moći onoga ko je rekonstrukciju zatražio, dakle samog Vučića, što nikad nije korisno ni za jednu „ličnost u usponu“. Takve ličnosti najmoćnije su dok su granice njihove moći nepredvidive.

Rekonstrukcija Vlade može se posmatrati i kao propagandno-marketinški projekat koji bi za godišnjicu ovog sastava Vlade Srbije imao svrhu da razočaranje u njene rezultate na unutrašnjem planu suzi na nekoliko ministara „koji nisu dobro radili“, pa bi „oni koji su dobro radili“ od Vladine nevolje mogli da naprave dodatni benefit. U tom smislu, ovaj „koristan političko-medijski izum“ (kako se duhovito izrazio politički analitičar Dejan Vuk Stanković) prerano je pušten u pogon, pa je već dosadio publici koja pokazuje sve manje oduševljenja za neprestane dramatizacije tekućih Vladinih političkih poslova.

„Brzina pameti“, da iskoristimo ovde naziv najnovije televizijske igre, efikasna je samo ako u primerenom vremenu ono što se najavi biva i sprovedeno, a ako se razdoblje od ideje do realizacije otegne - raznovrsne štete ne mogu se izbeći. Evo jednog konkretnog primera u kojem je akter opet Aleksandar Vučić, koji je još jesenas najavio da će televizijska pretplata biti ukinuta i da će se s novim medijskim zakonima promovisati novi način finansiranja javnih RTV servisa, to jest Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Kako novi zakoni još nisu doneti, a narod postepeno prestaje da plaća pretplatu, javni servisi su se našli u velikoj finansijskoj oskudici. Zbog toga je generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić već izjavio da će se njegova kuća ugasiti do minimuma već u dolazećem avgustu ako država ne pritekne, jer je mesečni priliv od pretplate pao na samo dva miliona evra, a stepen njene naplate se, čak i u Beogradu, spustio na 47 odsto. U Vojvodini je, kako je on rekao, taj stepen pao na manje od 55 odsto, dok je na istoku i jugu Srbije negde između 10 i 17 odsto.

Krajem protekle sedmice oglasio se i Upravni odbor Radio-televizije Vojvodine (čiji je član i pisac ovih redova) koji je naveo da se i ova kuća „nalazi u gotovo bezizlaznoj finansijskoj situaciju i da bez hitne državne novčane pomoći nadalje neće moći da obavlja svoju važnu informativnu i kulturnu funkciju“. Zatim se u saopštenju UO RTV navodi da je „pre godinu dana stepen naplate pretplate na teritoriji Vojvodine bio 57 odsto, a u junu ove godine pao je na samo 38,5 odsto”, te da su „zbog kontinuiranog pada stepena naplate i smanjenja finansijskog priliva po osnovu pretplate za 145 miliona dinara u prvom polugođu ove godine gubici RTV udvostručeni, pa se ni uz plan rigorozne štednje funkcija javnog servisa gotovo ne može održati“.

Zanimljivo je primetiti da se RTV nalazi u još goroj poziciji od RTS-a, pošto ne dobija ni pozajmice iz državnog budžeta (kao RTS), pa se u tom smislu nalazi ne samo u stisci, nego i u neravnopravnom položaju, iako zakon oba javna servisa u republici tretira jednako jer im je jednaka i javna funkcija. Upravni odbor RTV zbog toga primećuje da „RT Vojvodine neće moći da računa ni na novčanu pozajmicu koja je nedavno usvojenim rebalansom budžeta Republike Srbije, u iznosu od 2,4 milijarde dinara, obećana RTS-u, a logično bi bilo da od te sume RTV-u pripadne 600 miliona dinara”.

Neko je već u turobnoj šali rekao da je popularnost naprednjaka i socijalista obrnuto srazmerna stepenu naplate poreza, komunalija i RTV pretplate na određenoj teritoriji – što bi, po spomenutom kretanju naplate RTV pretplate, moglo da znači da su oni sve popularniji i u Beogradu i u Vojvodini. No, otkako su i Vučić i Dačić na vrhu vlasti, možda i kod njih raste svest da takav način sticanja popularnosti ne vodi Srbiju ka Evropi, nego u bankrotstvo, pa ih čeka najteži od svih javnih poslova – pritezanje finansijske discipline i kod naroda.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.07.2013, 13:08h uredno prijavljeni građanin

    Apsolutno mi nije potreban "javni servis - vlasništvo građana Srbije RTS". Kad vlasti hoće da mi saopšte nešto važno, šalju mi POZIV)"sa tri crvene štrikle"(i pretnjom da ću biti kažnjen ako se ne odazovem) jer sam uredno prijavljen i u policiji, i u poreskoj upravi, u "domu zdravlja"... Štedim na struji, "paleći" je samo noću za vreme "niže tarife", a treba da na 700 dinara utrošene struje plaćam 500 dinara (za nekakve babe u selima što gore, ili dede s njihovim rođacima sa sela i slične kič-serije koje se repriziraju svake godine bar dva puta)!

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side