19.07.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Brzina pameti

Dimitrije Boarov: Brzina pameti
Već duže od tri meseca, ako sećanje dobro služi, Srbija razglaba o rekonstrukciji Vlade koju je zatražio Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, a još nije potpuno jasno šta je njen cilj ako se neće menjati koalicioni sporazum vladajućih partija i prilagođavati pretpostavljenoj promeni odnosa snaga unutar te grupacije i unutar svake stranke u njoj. Ili ako se zapravo svesno ne ide na prevremene parlamentarne izbore, što daje snagu ovoj inicijativi.

Dakle, ako se sve završi samo „personalnom rekonstrukcijom“ u okvirima svake od stranaka vladajuće koalicije, onda će zamlaćivanje naroda rekonstrukcijom Vlade možda pokazati i svoju drugu oštricu, koja može veoma oštro da ocrta granice moći onoga ko je rekonstrukciju zatražio, dakle samog Vučića, što nikad nije korisno ni za jednu „ličnost u usponu“. Takve ličnosti najmoćnije su dok su granice njihove moći nepredvidive.

Rekonstrukcija Vlade može se posmatrati i kao propagandno-marketinški projekat koji bi za godišnjicu ovog sastava Vlade Srbije imao svrhu da razočaranje u njene rezultate na unutrašnjem planu suzi na nekoliko ministara „koji nisu dobro radili“, pa bi „oni koji su dobro radili“ od Vladine nevolje mogli da naprave dodatni benefit. U tom smislu, ovaj „koristan političko-medijski izum“ (kako se duhovito izrazio politički analitičar Dejan Vuk Stanković) prerano je pušten u pogon, pa je već dosadio publici koja pokazuje sve manje oduševljenja za neprestane dramatizacije tekućih Vladinih političkih poslova.

„Brzina pameti“, da iskoristimo ovde naziv najnovije televizijske igre, efikasna je samo ako u primerenom vremenu ono što se najavi biva i sprovedeno, a ako se razdoblje od ideje do realizacije otegne - raznovrsne štete ne mogu se izbeći. Evo jednog konkretnog primera u kojem je akter opet Aleksandar Vučić, koji je još jesenas najavio da će televizijska pretplata biti ukinuta i da će se s novim medijskim zakonima promovisati novi način finansiranja javnih RTV servisa, to jest Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

Kako novi zakoni još nisu doneti, a narod postepeno prestaje da plaća pretplatu, javni servisi su se našli u velikoj finansijskoj oskudici. Zbog toga je generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić već izjavio da će se njegova kuća ugasiti do minimuma već u dolazećem avgustu ako država ne pritekne, jer je mesečni priliv od pretplate pao na samo dva miliona evra, a stepen njene naplate se, čak i u Beogradu, spustio na 47 odsto. U Vojvodini je, kako je on rekao, taj stepen pao na manje od 55 odsto, dok je na istoku i jugu Srbije negde između 10 i 17 odsto.

Krajem protekle sedmice oglasio se i Upravni odbor Radio-televizije Vojvodine (čiji je član i pisac ovih redova) koji je naveo da se i ova kuća „nalazi u gotovo bezizlaznoj finansijskoj situaciju i da bez hitne državne novčane pomoći nadalje neće moći da obavlja svoju važnu informativnu i kulturnu funkciju“. Zatim se u saopštenju UO RTV navodi da je „pre godinu dana stepen naplate pretplate na teritoriji Vojvodine bio 57 odsto, a u junu ove godine pao je na samo 38,5 odsto”, te da su „zbog kontinuiranog pada stepena naplate i smanjenja finansijskog priliva po osnovu pretplate za 145 miliona dinara u prvom polugođu ove godine gubici RTV udvostručeni, pa se ni uz plan rigorozne štednje funkcija javnog servisa gotovo ne može održati“.

Zanimljivo je primetiti da se RTV nalazi u još goroj poziciji od RTS-a, pošto ne dobija ni pozajmice iz državnog budžeta (kao RTS), pa se u tom smislu nalazi ne samo u stisci, nego i u neravnopravnom položaju, iako zakon oba javna servisa u republici tretira jednako jer im je jednaka i javna funkcija. Upravni odbor RTV zbog toga primećuje da „RT Vojvodine neće moći da računa ni na novčanu pozajmicu koja je nedavno usvojenim rebalansom budžeta Republike Srbije, u iznosu od 2,4 milijarde dinara, obećana RTS-u, a logično bi bilo da od te sume RTV-u pripadne 600 miliona dinara”.

Neko je već u turobnoj šali rekao da je popularnost naprednjaka i socijalista obrnuto srazmerna stepenu naplate poreza, komunalija i RTV pretplate na određenoj teritoriji – što bi, po spomenutom kretanju naplate RTV pretplate, moglo da znači da su oni sve popularniji i u Beogradu i u Vojvodini. No, otkako su i Vučić i Dačić na vrhu vlasti, možda i kod njih raste svest da takav način sticanja popularnosti ne vodi Srbiju ka Evropi, nego u bankrotstvo, pa ih čeka najteži od svih javnih poslova – pritezanje finansijske discipline i kod naroda.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.07.2013, 13:08h uredno prijavljeni građanin

    Apsolutno mi nije potreban "javni servis - vlasništvo građana Srbije RTS". Kad vlasti hoće da mi saopšte nešto važno, šalju mi POZIV)"sa tri crvene štrikle"(i pretnjom da ću biti kažnjen ako se ne odazovem) jer sam uredno prijavljen i u policiji, i u poreskoj upravi, u "domu zdravlja"... Štedim na struji, "paleći" je samo noću za vreme "niže tarife", a treba da na 700 dinara utrošene struje plaćam 500 dinara (za nekakve babe u selima što gore, ili dede s njihovim rođacima sa sela i slične kič-serije koje se repriziraju svake godine bar dva puta)!

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side