22.05.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Brzina promena

Dimitrije Boarov: Brzina promena
Čak i ljudi koji smatraju da srpske političke elite najčešće ne razumeju brzinu realnih svetskih promena i da je to jedan od glavnih uzroka raširenog utiska da je Srbija “troma država”, nesposobna za brze reforme, često i nisu svesni koliko se svet doista menja vratolomnom brzinom.

U tom smislu moram da priznam da sam i sam bio iznenađen podacima o fantastičnom tehnološkom ubrzanju u prodoru informacionih tehnologija u “svetsku svakodnevicu”, bolje reći bio sam iznenađen koliko je ljudi u svetu prihvatilo izazove “digitalizacije sveta” koju su te informacione tehnologije (IT) ponudile publici, nasuprot svim njenim različitim tradicijama, kulturi i ekonomskoj razvijenosti. Naime, imao sam protekle sedmice priliku da odslušam niz predavanja o “izazovima digitalizacije koji stoje pred Srbijom” u okviru seminara usavršavanja naših novinara koji su zajednički u Beogradu organizovali Asocijacija medija i Medija njus i konsalting agencija. Evo samo nekoliko detalja.

Telefonu je trebalo 70 godina da prodre u više od polovine svetskih domaćinstava, radiju 28 godina, a Internetu samo 10 godina. Ili, Fejsbuku je trebalo 852 dana da dobije više od 10 miliona korisnika, Tviteru 750 dana, a Guglu plus samo 16 dana. Dok je 2000. godine broj korisnika Interneta iznosio 394 miliona, 2014. godine on je stekao 2.923 miliona korisnika. Preko globalne mreže mogli ste 2008. godine raspolagati sa 0,8 trilijarde bajta (zetabajta) podataka, 2014. godine možete koristiti pet zetabajta podataka, a procenjuje će da će ta “količina” do 2020. godine dostići 44 zetabajta podataka (44 trilijarde bajta). Smatra se da će u narednih pet godina broj finansijskih transakcija prevazići 45 milijardi plaćanja dnevno.

Dok je do pre samo desetak godina izgledalo da će glavni instrument za pristup svetskoj mreži, bar neko vreme, biti laptopovi i PC računari, već 2013. godine broj “pametnih telefona” koji to lako čine premašio je milijardu primeraka, to jest korisnika. Procenjuje se, uzgred, da će broj mobilnih telefona već iduće godine doseći blizu dve milijarde primeraka, a da će se broj tableta sa oko 100 miliona do iduće godine utrostručiti. I tu da zaustavimo ovu neverovatnu seriju svetskih podataka.

Srbija i na tom polju kasni, ali ne toliko koliko mi, koji je obično smatramo suviše siromašnom i “tromom”. I u Srbiji već preko 60 odsto ljudi pristupa Internetu, broj mobilnih telefona je odavno premašio broj stanovnika, na sve strane se šire optički kablovi, pojedine škole su već praktično digitalizovane (na primer, gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu), po gradovima niču male elektronske kompanije koje ne samo da proizvode pojedine komponente za digitalne uređaje, nego čak izvoze aplikacije i softver. I digitalizacija distribucije televizijskog signala u Vojvodini krenula je 1. maja relativno dobro, nadajmo se da će tako i nastaviti u drugim delovima Srbije.

Izgleda da se i ovde sve može, kad se hoće i kada krene. Kad bismo takav “napredak u brzini” mogli da ostvarimo kod političke i intelektualne superstrukture u pogledu shvatanja modernog sveta, a posebno situacije u Evropi, gde bi nam bio kraj. No, čini mi se da se i na tom polju nešto pokrenulo poslednjih dana, ne samo u Srbiji.

Da li pod mučnim utiscima iz makedonske krize ili iz nekog drugog još krupnijeg razloga, stiče se utisak da se u Briselu, a izgleda čak i u Berlinu, postepeno menja odnos prema zemljama takozvanog “Zapadnog Balkana” (u stvari “Istočnog Balkana”), pa nije nemoguće da Srbija doista uđe u neku fazu konkretnog pregovaranja sa Evropskom unijom već ove godine. Taj utisak pojačava i tek protekli ministarski skup u Briselu.

Uostalom, i izjave premijera Aleksandra Vučića u Sarajevu o ekonomskoj saradnji “bez granica”, pa i one povodom Skoplja i Kumanova, zatim najavljena poseta Tirani, a naročito njegov put u SAD početkom juna – sve to zajedno sklapa se u projekciju da se relativno brzo stvari mogu pokrenuti i na “evropskom putu” Srbije, što bi, opet, na drugoj strani poteralo i samu Vladu Srbije da preseče oklevanja i sa nekim drugim reformskim akcijama, te da ozbiljnije prione na sprovođenje sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side