28.10.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Čarolija ktitorstva

Dimitrije Boarov: Čarolija ktitorstva
Iako se to verovatno nije želelo, oktobarske radne ekskurzije Vlade Srbije u Niš i Novi Sad samo su bacile dodatno osvetljenje na strogo centralističko ustrojstvo srpske države, u kojem centar izvršne vlasti praktično direktno disponira sa 88,5 odsto novca s kojim se finansira ukupna javna i opšta potrošnja.

Dakle, svih 170 lokalnih samouprava u Srbiji i pokrajinska autonomija u Vojvodini, sa svim svojim složenim predstavničkim i izvršnim telima (oko kojih se vodi ogorčena bitka uoči svakih izbora), raspolažu sa samo 11,5 odsto javnih sredstava u državi, a sa svojim zaduženjima do sada učestvuju sa manje od pet odsto u javnom dugu države (lavovski deo tog duga, uzgred budi rečeno, duži grad Beograd).

Toliko centralizovano državno ustrojstvo ne mogu da ublaže Vladine ad hoc posete provinciji, a hroničnu oskudicu finansijskih sredstava na lokalu očigledno ne može da zaleči nikakvo, pa ni veoma blagonaklono “Vladino ktitorstvo” sad ovom, a sutra nekom drugom kraju Srbije. Problem se povećao i tokom tekućeg aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa MMF jer je Fiskalni savet uspeo da u Vladino pismo o namerama, koje je prošle godine pretočeno u tekst sporazuma sa MMF-om, ugura poznatu restriktivnu preraspodelu prihoda od poreza na zarade na štetu lokalnih samouprava, koja je na jedvite jade nedavno tek ublažena u Narodnoj skupštini, na predlog same Vlade. Valjda je, posle pobede SNS-a u velikoj većini lokalnih samouprava, premijer Vučić shvatio da daljim finansijskim pritezanjem opština seče granu na kojoj sedi i njegov kabinet. Tome je pridružio i političko-propagandnu turneju po južnoj Srbiji i Vojvodini, ali ta čarolija brige za sve krajeve Srbije čini mi se da više ne proizvodi onaj stepen radosti u širokim slojevima koji je doskora bio garantovan.

Slabosti spomenute akcije da se Vlada Srbije pokaže kao dobronamerna i spremna da pomogne iz državnog budžeta svakom posrnulom kraju države naročito su bile uočljive posle konferencije za štampu koja je upriličena nakon zajedničke sednice Vlade Srbije i Vlade AP Vojvodine u Novom Sadu (22. oktobra). Premijer Vučić je tada izjavio da je Vlada Vojvodine od Vlade Srbije tražila 147 miliona evra za obnovu 26 škola i vrtića, “ne znajući da je Vlada Srbije izdvojila milijardu i 900 miliona dinara”. Dakle, rekao je Vučić, “tražili su 147 miliona za 26 škola i vrtića, a mi smo doneli odluku da renoviramo stotinu i to u najsiromašnijim opštinama, to jest da se u svakoj opštini nešto podigne”.

Koliko sam ja izračunao, Vlada Vojvodine je tražila 147 miliona evra, a Vučić je to podigao na 150 miliona evra. Pri tome, srpski premijer je obećao i pare, danas i u naredne tri godine, i za “drumski ipsilon” kod Subotice, za završetak Subotičkog pozorišta, za Petrohemiju u Pančevu, za Fruškogorski drumski koridor i za novu zgrade RT Vojvodine. Inače, o pitanju donošenja zakona o finansiranju Vojvodine, koji zasad kasni deset godina posle donošenja važećeg Ustava Srbije, premijer Vučić nije rekao ništa određeno nego samo da će takav zakon biti donet. Valjda je zbog svega toga vojvođanski premijer Igor Mirović dan zajedničkog zasedanje dve vlade u Novom Sadu nazvao “velikim danom za Vojvodinu”.

Neću ovde da ponavljam ono što sam u ovoj rubrici već nekoliko puta pisao: kako je zaludna nada Vlade Srbije da će centralizovanjem svih odluka o trošenju novca uspeti da uvede red u srpske javne finansije i da će tako “na mišiće” pokrenuti razvojni ciklus u državi. Jer, ono što na taj način bude postignuto, iskustvo to pokazuje, provociraće tu istu vladu da “dinamičnim voluntarizmom” (sintagma kojom je Memorandum SANU pozitivno ocenio vreme strogog centralizma i političkog aktivizma u federalnoj Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata) krene u neizvesnu i skupu razvojnu avanturu u godinama koje dolaze. A sve avanture takve vrste imaju istu dramaturgiju – početak je strasan, a završetak stresan.

Neko će reći da vanredno teške ekonomske prilike traže i vanredne mere i da se teške prilike, nastale uglavnom zbog sistemskih slabosti institucija – ne mogu razrešavati hodom upravo kroz te institucije. Ima u tome istine, ali upravo zbog toga su i neophodne reforme sistema i reforme sistemskih institucija. Bez tih reformi nikakvo Vladino ktitorstvo ne garantuje da smo na dobrom putu ka društvu zadovoljnih građana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike Dimitrije Boarov: Privreda u senci politike

    Nije jednostavno pisati o ekonomskim tokovima u zemlji u kojoj su svi državni (pa i oni vojni) i društveni resursi upregnuti u neprestanu političku bitku za vlast i gde buka sa uličnih mitinga gura privredne vesti na marginu javnog života.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side