02.10.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Cena grejanja

Dimitrije Boarov: Cena grejanja
Pre dve nedelje, Javno preduzeće “Srbijagas” je obavestilo kupce, koji imaju “pravo na javno snabdevanje” u ovoj godini, da će “kao rezultat kvartalnog kretanja cene derivata nafte na berzi i kursa dolara, doći do sniženja cene za javno snabdevanje počev od 01. oktobra 2015. godine u proseku za 9,3 odsto”, te da će “nakon dobijanja saglasnosti Agencije za energetiku Republike Srbije, Odluka o ceni prirodnog gasa za javno snabdevanje biti objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije”.

Od tog trenutka ponovo je pokrenuto i pitanje koliko će koštati grejanje kod gradskih toplana u Srbiji u dolazećoj zimi. Tačnije rečeno, građani očekuju da će, kad već pojeftinjuju mazut i prirodni gas na svetskom tržištu, pojeftiniti i grejanje iz takozvanih “daljinskih sistema”, jer im je glavni trošak gorivo kome cena drastično pada već dve godine. U Nišu, kako saznajemo iz šturih informacija, održani su i ulični protesti zbog nezadovoljstva radom lokalne toplane i navodno njenih previsokih cena (a i previsokih plata preteranog broja zaposlenih u toj toplani – uglavnom po stranačkoj pripadnosti).

Priča o skupom ili jeftinom grejanju u Srbiji, međutim, nije baš jednostavna, kao što se ni kritike upućene “Srbijagasu”, uvozniku “Jugorosgasu” ili isporučiocu prirodnog gasa “Gaspromu” ne mogu sasvim jednostavno formulisati. Šta je problem? Problem su nenaplaćeni dugovi potrošača za isporučeni prirodni gas u vremenima kad je cena tog gasa bila mnogo viša od današnje, ali se srećom nije morala plaćati.

Dakle, staro praktično ekonomsko pravilo da ništa nije suviše skupo, ako se ne mora platiti, delovalo je u ranijim vremenima tako da se niko nije mnogo bunio što je uvozni gas iz Rusije bio u Srbiji među najskupljima u Evropi. Zato što se taj gas mogao uzimati od “Srbijagasa”, a pri tome su se fakture za njegovu isplatu stalno mogle gurati na dno fioke. Sada kada gas pojeftinjuje, i niža cena je previsoka, ako se ta cena mora platiti, jer je “Srbijagas” sada prinuđena da naplaćuje svoje isporuke. Ne samo zbog sporazuma Srbije sa MMF-om, po kome javna preduzeća načelno više ne mogu uzimati kredite sa državnom garancijom (mehanizam socijalizacije tekućih gubitaka) za premošćavanje nelikvidnosti, već i zbog toga što se JP “Srbijagas” sada nalazi u ozbiljnim finansijskim problemima zbog “starih dugova”.

Pri ruci nemam najsvežije podatke, ali ne treba zaboraviti da su polovinom 2013. godine potraživanja “Srbijagasa” (na dan 30. juna te godine) prema privredi iznosila više od 425 miliona evra, a prema “daljinskim sistemima grejanja” (srpskim toplanama) iznosila su blizu 78 miliona evra. Više od polovine tih potraživanja slobodno bi se mogla nazvati “nenaplativim”, a do te 2013. godine “otpušteno” je već oko 30 miliona evra tih dugova. Na stranu kamate i drugi kreditni troškovi koje je ovo javno preduzeće imalo zbog toga što je moralo uvoziti i plaćati gas da bi ga prodavalo i velikom broju politički zaštićenih neplatiša (blizu dve milijarde dinara do polovine 2013. godine).

Sada kada je gas napokon pojeftinio i za Srbiju, posle dvogodišnjeg strmoglava cena nafte (koje bi cene gasa trebalo da prate sa zadrškom od oko šest meseci) postavlja se pitanje ko treba da preuzme “benefit” tog pojeftinjenja. “Srbijagas” kaže, kako se vidi po gore citiranom saopštenju tog preduzeća, da može da snizi cene “onima koji imaju pravo na javno snabdevanje” (gde su ostali) za spomenutih 9,3 odsto, a deo nekog verovatno većeg benefita iskoristiće za krpljenje svojih finansijskih rupa. Možda bi ta kompanija mogla da snizi tu cenu i za duplo više, kada bi imala nadu da će svi oni koji se “javno snabdevaju” platiti stare račune. Ali to se još nikada u Srbiji nije dogodilo, niti se može dogoditi.

Dakle, kada narednih dana gradske toplane počnu da kupuju prirodni gas za 39 dinara po kubiku, 12 dinara (to jest oko 22 odsto) jeftinije, nego u februaru ove godine, to ne znači da one mogu odmah da snize cene grejanja, već bi trebalo da mogu da isplate neke stare grehe, svoje i grehe onih svojih potrošača koji to grejanje dosada nisu plaćali.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side