11.04.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Crna knjiga o Vojvodini

Dimitrije Boarov: Crna knjiga o Vojvodini
Nekako baš pred poslednje izbore, 1. marta, promovisana je u Beogradu jedna „crna knjiga“ pod naslovom „Dosije Autonomna pokrajina Vojvodina“, u izdanju Naprednog kluba i pod uredništvom Čedomira Antića. Da bi se čitaocima odmah dalo do znanja šta je cilj ove publikacije sa crnim koricama, na poleđini je istaknut slogan „Konačan odgovor autonomaštvu i separatizmu“.

Iako se uvek lecnem kad čujem da neko zagovara neko „konačno rešenje“ pozivajući se na neki „dosije“, u prvom trenutku sam pomislio da je reč o još jednoj prigodnoj predizbornoj publikaciji u kojoj neka grupa luftika, po porudžbini neke „udbe“, a u interesu nekih profesionalnih patriota, udara po Vojvodini i njenoj autonomiji – jer je to po pravilu najsigurniji način da se stekne bolje mesto u galeriji srpskog nacionalizma.

Međutim, kada se deo te knjige pojavio i kao feljton u novosadskom Dnevniku i kada sam shvatio da je u toj „crnoj knjizi“ i tekst dr Boška Mijatovića, tekst koji se zimus pojavio u Zborniku Matice srpske za društvene nauke, a pre 14 godina (u suženom obliku) u beogradskoj Prizmi i Vremenu, razumeo sam i reklamu ove knjige – da je „naučno dokazano“ da Vojvodina nikad nije postojala, da je bila na teretu Srbiji kad je postojala i da je sada, kada imamo demokratiju, što pre treba sahraniti.

Kada sam se dokopao ove „neprofitne crne knjige“, koja je u međuvremenu okačena u svoj svojoj celini i na Internet, gotovo sam se obradovao kada sam pri kraju publikacije pronašao registar pomenutih imena u knjizi, jer sam morao zaključiti da su na neki način „priznati“ moji decenijski napori da propagiram Vojvodinu i njenu autonomiju.

Naime, u ovom „Dosijeu“, Dimitrije Boarov se spominje na 26 stranica, dok su sva ostala imena na koti manjoj od 13, a većina i na mnogo manjoj. Na primer, patrijarh Arsenije Čarnojević Treći se spominje samo na tri stranice, a Svetozar Miletić samo na jednoj. Naravno, kada doista dođe do „konačnog odgovora“, na koji ova„crna knjiga“ poziva, verovatno ću biti prvi na redu, kao što sam oduvek bio poslednji u redu kada su se delili benefiti od autonomije Vojvodine.

Najveću zaslugu za ovu moju nesrećnu slavu nosi liberal dr Boško Mijatović, sa kojim sam već polemisao u julu 2000. godine. U međuvremenu on je vredno radio na temi polemike – da li je Vojvodina poreski pljačkana dvadesetih godina 20. veka od strane tadašnje Kraljevine SHS, države kojom su uglavnom vladali srbijanski radikali.

Ne mogu ovde zamarati čitaoce detaljima i širim objašnjavanjem mog spora sa Mijatovićem (moraću o tome napisati novu knjigu), pa ću, radi ilustracije, navesti samo jedan primer.

Dok ja i drugi autori, pozivajući se na Mirka Kosića, tvrdimo da je posle stvaranja SHS države prvih deset godina Vojvodina poreski pljačkana (kao i kasnije u nekoliko decenija, sve do danas), Boško Mijatović tvrdi da za analizu nije dobar Kosićev obračun za 1925. godinu, kada je primerično akcionarsko društvo u Vojvodini platilo neposredni porez 340.709 dinara, a isto takvo akcionarsko društvo u Srbiji 94.967 dinara – jer iz računa nisu izbačene „lokalne dažbine“ koje su postojale samo u Vojvodini premazaostalom, a i dalje važećem mađarskom zakonu.

Sam Mijatović, zatim,„čisti“ te „lokalne dažbine“ iz Kosićeve računice i slavodobitno utvrđuje da je primerično akcionarsko društvo iz Vojvodine u centralni državni budžet uplatilo samo 167.029 dinara, a isto takvo društvo iz Srbije već spomenutih 94.967 dinara. Dakle Mijatović je zapravo pokušao da dokaže da je akcionarsko društvo u Vojvodini 1925. godine poreski opljačkano za samo 72.062 dinara, a ne, kako smatra Kosić, za 245.742 dinara.

Naprosto je neverovatno da Mijatović, kao doktor ekonomskih nauka i istaknuti istraživač poznatog Centra za liberalne studije, ne vidi da je Kosić u pravu – da je vojvođanska firma prema srbijanskoj firmi poreski opljačkana na istom tržištu SHS države za tih 245.742 dinara, a ne za 72.062 dinara, kako je on izračunao – iz dva lako vidljiva razloga: zato što poreski sistem nije bio harmonizovan i zato što su neposredni porezi u Vojvodini nekoliko puta „jače naplaćivani“ nego u Srbiji, pa su akcionarska društva iste snage i profitabilnosti, opasana istom carinskom granicom – različito oporezivana.

Istina, Mijatović kao da primećuje da je poreski sistem trebalo harmonizovati, pa tvrdi (licencia poetika) da su vlade SHS to htele da učine, ali to nisu uspele čitavih prvih deset godina nove države – navodno, zbog političke nestabilnosti (dakle, jedan od uzroka političke nestabilnosti, ne leči se zbog političke nestabilnosti).

Ta Mijatovićeva detinjasta teza – da zna šta je 24 SHS vlada između 1918. i 1929. godine htelo, a nije moglo, zbog „svete nestabilnosti“ (a ne zbog interesa beogradske Čaršije), pokazuje da su ekonomisti najopasniji kada zalutaju u politiku i istoriju – i u lobotomiju, naravno.

Da sve bude potpuno blesavo, Boško Mijatović ne krije da ceni Kosića i kao ekonomistu, a još više kao „oca srpske sociologije“, o čemu je sam pisao u časopisu Sociologija. A i meni je na jednom mestu dao čudan „kompliment“ – da možda nisam lagao nego katastrofalno pogrešio. Ja mu vraćam: Boško, čuvaj se lošeg društva i napregni glavu da shvatiš Vojvodinu – ti to možeš.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (5) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.04.2014, 22:42h moma (2)

    Трагично је колико појединци муте у свему и на који ниво се спуштају. зар није јасно да Војводина није никад постојала у данашњем стању ни територијално ни политички.Зар је тешко научити када је постала Војводина, у којим границама, У којим границама је била (а није ни била реално)пре првог Св.рата, између два рата,после другог св. рата и данас. Све су јој мењали разни властодршци.Што се не питају где су били 1941-1944. Коме су тада плаћали порез? Ко их је ослобађао и у првом и у другом Св. рату? Није ли време да мирни народ Војводине једном за свагда оставе на миру разни мешетари жељни славе и положаја, а не добробити народа.

  • 16.04.2014, 13:21h Stevan (6)

    Hvala za ovaj tekst gospodinu Boarovu.Ja o tome nisam imao pojma kao ni većina vojvodjana što nema.Sad mi je nešto jasnije.

  • 11.04.2014, 15:29h Milos (4)

    Naravno, bravo za Boravoa. Ali jedna stvar: Nije Mijatovic uopste zalutao vec zna tacno sta radi. Neko ga debelo placa da laze i fabrifikuje istoriju. Boarov je naivan sto misli da je u pitanju neka nevina zabluda.

  • 11.04.2014, 13:51h makijaveli (5)

    Kao i obicno, veliko bravo za g.Boarova i njegove tekstove!

  • 11.04.2014, 09:07h novosađanin (3)

    Amin!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side