20.09.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu
Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Ono što je ovoga puta najzanimljivije jeste da je napad navodno izvršen dronovima koji su onesposobili preko polovine kapaciteta spomenutih postrojenja, te tako za neko vreme smanjili dnevnu ponudu saudijske nafte za oko 5,7 miliona barela dnevno. S obzirom na to da je poslednjih meseci svetsko tržište ukupno uzimalo oko 90 miliona barela nafte dnevno, jasno je da je udar dronovima ozbiljno smanjio ponudu, a jasno je i zašto je trenutno došlo i do skoka cena nafte na glavnim tržištima.

Naime, američka laka nafta poskupela je u ponedeljak na berzama za oko pet dolara po barelu (podigla se na 60,11 dolara po barelu), a severnomorski Brent skočio je u Londonu za 6,22 dolara po barelu (cena je bila 66,44 dolara za barel). Stručnjaci, međutim, smatraju da do kraja godine neće doći do nekog dramatičnog i dugoročnog skoka cena nafte baš uoči glavne sezone industrijske proizvodnje i grejanja na severnoj zemljinoj polulopti i da će se rast cena zaustaviti na nivou od oko 70 dolara za barel, što je cena koja odgovara i Moskvi i Vašingtonu.

Kako to obično biva, teroristički incidenti često više odgovaraju globalnim neprijateljima radikalnih islamista, među kojima su SAD najčešće na prvom mestu, nego što ugrožavaju vladajući ekonomski poredak. Prema prvim izjavama američkih zvaničnika (uključujući i predsednika Trampa), američke strateške rezerve nafte dovoljno su velike da mogu sprečiti neku veliku nestašicu nafte, koja bi otvorila prostor za “omekšavanje” izolacije Irana na svetskim tržištima nafte. Zapravo, američke strateške rezerve su na nivou od oko 630 miliona barela sirove nafte, što se smatra previsokim nivoom, a nisu male ni rezerve u samoj Saudijskoj Arabiji. Dakle, sve liči na scenario da se cena nafte u svetu pogura do nekih 70 dolara za barel, što odgovara američkim troškovima za proizvodnju nafte iz škriljaca, ali i Ruskoj Federaciji, koja razume da bi skupa nafta mogla da smanji njeno učešće u svetskoj razmeni. Istovremeno, napad dronovima na postrojenja u Abkoiku smanjiće i skupe viškove u rezervama.

Dakle, u ekonomskom smislu, razaranja izazvana dronovima na naftnim postrojenjima u Saudijskoj Arabiji ne bi trebalo mnogo da promene svetske privredne prilike u dogledno vreme, osim što ukazuju na “ranjivost” tih postrojenja prema novim oblicima terorističkih napada. Na stranu prividni paradoks da se oružje koje SAD i neke druge zemlje već duže vreme koriste za ubistva vođa radikalnih pokreta u Aziji sada “okreće” protiv interesa samih tih zemalja. I teroristi se “modernizuju”.

Iako malo znam o dronovima i njihovom, očigledno, ubrzanom razvoju kao razarajućeg oružja, pada mi na pamet da bi ta ubojna sredstva (paralelno sa “robotizacijom vojne snage” najrazvijenijih armija) teoretski mogla da “obore” cene klasičnog naoružanja, od tenkova i razarača do strateških raketa velikog dometa i sistema za odbranu od njih. Jer, čini mi se da sistemi Patriot ili S-400 za presretanje raketa ne mogu biti efikasni protiv dronova, kojima veličina ne raste paralelno sa moći razaranja, a kojima se domet stalno povećava. (Valjda se o tome razmišlja i u našem Ministarstvu odbrane, ako se ne razmišlja po redakcijama naših tabloida.)

Elem, u istoriji svetskog tržišta nafte teroristički napadi na naftna postrojenja obično nisu dovodili do “naftnih šokova”, pa verovatno neće ni ovih dana, osim ako se tim napadima ne pridruže neki drugi dubinski faktori koji su, na primer, upetostručili cene nafte početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side