10.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija

Dimitrije Boarov: Efikasnost investicija
Iako je vest Republičkog zavoda za statistiku da je bruto domaći proizvod Srbije u prvom polugođu povećan za oko 4,5 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine obradovala našu političku javnost, stručnjaci su upozorili da ta vest još nije pouzdan znak da je zemlja krenula putem bržeg napretka. Na stranu što je prošlogodišnja baza za upoređenje BDP-a zemlje bila veoma niska, pa se sada javlja privid veoma dinamičnog rasta.

Problema u strukturi BDP-a Srbije, koji usporavaju privredni rast, i dalje ima napretek, a ni sve investicije na kojima se sada insistira ne daju poželjan i najviši rast bruto domaće vrednosti (BDV-a). U tom smislu zanimljivo je istraživanje Svetlane Jelić o uticaju ekonomske strukture kapitalnih resursa na rast BDP-a, koje upućuje na zaključak da, na primer, investicije u sektor usluga, koji kod nas formira oko 56 odsto BDP-a, još uvek donose najbolje ekonomske efekte, dok ulaganja u izvikane industrijske sektore (u prehrambenu industriju, na primer) ne dodaju uvek najviše novostvorene vrednosti. Krajnje uprošćeno, najbolje je ulagati u opravku mašina i opreme, ali to je, dakako, samo teorija.

U istraživanjima Svetlane Jelić obuhvaćen je period između 2006. i 2016. godine, kada je kumulativni realan rast investicija iznosio 9,9 odsto (sa prosečnom godišnjom stopom realnog rasta od 2,3 odsto), U tom razdoblju, prema suvim podacima, najviše je kumulativno povećala investicije poljoprivreda, 38,1 odsto, zatim industrija, 14 odsto, dok su usluge povećale investicije 5,8 odsto. Kada se, međutim, ovi podaci stave u kontekst strukture BDP-a Srbije, vidi se da su najveće pare uložene po obrnutom redosledu. Prosečno, u posmatranom periodu u Republici Srbiji, kao što smo već spomenuli, najveći deo investicija realizovan je u sektoru usluga, 56,5 odsto, u sektor industrije uloženo je 40,3 odsto, a najmanje je uloženo u sektor poljoprivrede, 3,2 odsto. Istovremeno, prosečna struktura BDV-a nije srazmerna ulaganjima u te sektore, pretežno usled varijacija proizvodnih efekata kapitala u različitim delatnostima. U tom smislu Svetlana Jelić konstatuje: “U odnosu na usluge, investicije sektora industrije generišu relativno manje dodate vrednosti - prosečno u posmatranom periodu, 40 odsto ukupnih kapitalnih ulaganja produkuje manje od 30 odsto BDV-a. Međutim, analiza ekonomskih procesa na nižim nivoima aktivnosti pokazuje da pojedine delatnosti ovog sektora, pri postojećem stepenu tehničke opremljenosti, mogu značajno doprineti rastu BDP-a, uz minimalna ulaganja. To se posebno odnosi na pojedine oblasti prerađivačke industrije, dok sektori rudarstvo, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama beleže natprosečne vrednosti marginalnog kapitalnog koeficijenta. Niža efikasnost investiranja u industriji postoji prevashodno zbog usmerenosti na velike infrastrukturne projekte, energetiku i ostale kapitalno-intenzivne aktivnosti karakteristične za delatnosti ovog sektora”.

Ne ulazeći, po ovoj vrućini, dublje i dalje u spomenuto istraživanje Svetlane Jelić, možemo ovde samo dodati da se nosioci naše ekonomske politike, čini se, ne udubljuju previše u stručne analize, te da se u Srbiji i ne oseća rafinirano usmeravanje investicionih ulaganja koje podrazumeva tržišni model privrednog sistema, kako bi oskudni kapital bio najefikasnije korišćen, nego se često investicije podstiču i prihvataju po sistemu “daj šta daš”.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

  • Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja Dimitrije Boarov: Aritmetika zaostajanja

    Ovogodišnji Kopaonik biznis forum imao je žučnu predigru koju je pokrenuo doskorašnji ministar finansija Dušan Vujović svojim prilogom za reviju ovog skupa, koji je preneo beogradski NIN (28. februara).

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side