21.03.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Epizodna misterija

Dimitrije Boarov: Epizodna misterija
Kada sam pre nekoliko godina učestvovao na promociji knjige Mijata Damjanovića – „Demokratija, epizodna misterija“, prisutnom autoru sam, uz mnoge komplimente, izneo i neku vrstu zamerke: da je možda na suviše surov način i preterano iscrpno analizirao „ograničenja (današnje) demokratije“, pa bi neko mogao steći utisak da je i on, poput mnogih intelektualaca u svetu, izgubio veru u demokratski sistem.

Sada bih rado povukao ovu primedbu, posle lavovske pobede na našim parlamentarnim izborima jedne političke stranke ne baš demokratski ustrojene u svom unutrašnjem biću, kao i (sve)„narodne stranke“ (uostalom), to jest stranke koju je narod sada gotovo plebiscitarno podržao na „demokratskim izborima“.

Danas me, čak i više nego u vreme kada sam o toj knjizi govorio u Novom Sadu, stalno provocira i sam njen naslov, jer u nekoj kafanskoj redukciji posle proteklih izbora moglo bi se reći da je Srbija i poslednjih četvrt veka, kao nekada na prelazu iz 19. u 20. vek, pokušala da uspostavi demokratski pluralistički sistem, ali nije išlo, pa bi se moglo zaključiti da je bar u Srbiji demokratija samo „epizodna misterija“ kojoj se vraćamo s vremena na vreme, da se uverimo da je to i dalje „preskupo za naše uslove“, kako se još krajem 19. veka izrazio jedan od tada vodećih srpskih radikala.

Sećam se da je Damjanović u toj svojoj knjizi izneo i tezu da „supstancu demokratije“ čuva društvena elita sa vizijom, pa kada je ona malobrojna ili je zapala u krizu, ta supstanca gubi ključno uporište. Pronašao sam oslonac te teze u autorovom pogovoru knjige, pa ga mogu doslovno citirati: „Potrebno je vođstvo, leadership, elite savizijom, svesne svoje odgovorne misije, ali i inteligencija koja ima snagu i energiju kako za objektivno spoznavanje i unapređivanje kapaciteta sopstvenog društva, tako i za prihvatanje komparativnih znanja i iskustava radi verodostojne procene sopstvene sredine, ali i drugih referentnih sredina. Drugim rečima, ona (inteligencija) koja je u stanju da se izbori sa’intelektualnim neredom’. Potrebni su i dokazani eksperti koji će biti u stanju da ’prevedu’ strategijske pristupe visoke politike (politics) na sektore operativnih javnih politika (public politics) i menadžeri osposobljeni da ’nose’ njihovu realizaciju“.

Problem je u tome što „narodne stranke“ upravo i dolaze na vlast kada se društvena elita,i sa njom povezana inteligencija,pokažu slabim, impotentnim i nesposobnim da prepoznaju duh novog vremena. Valjda se zbog toga sada moraju uvoziti i eksperti i menadžeri, a demokratska supstanca se mora imitirati – do neke nove „epizodne misterije“, ako je bude.

U tom kontekstu sada se društvena pažnja okreće ka pitanju kakvu će vladu sastaviti Aleksandar Vučić, vođa naprednjaka i pobednik izbora. Neko je već rekao da još nije jasno da li će to biti klasična „stranačka vlada“ ili „vlada eksperata na čelu sa SNS“. Drugi smatraju da će karakter vlade biti jasan ako Vučić „otpusti“ Dačićevu stranku iz vladajuće koalicije i tako dobije dve stvari: jedinstven „reformski tim“, ali i nešto jaču opoziciju u skupštinskim klupama. Treći smatraju da će Vučić pod vidom „ekspertske vlade“ iz nekoliko stranaka izvući najjače ljude i tako dodatno razbiti moguće „centre političkog otpora“ nekoj njegovoj budućoj politici. Četvrti upozoravaju da treba sačekati i novi talas „spoljnog uplitanja“ koje je obično imalo izvesnog uticaja na sastav svake vlade poslednjih 14 godina (a i duže), itd.

Kad se pogleda ekonomsko stanje Srbije, Vučić nema šta mnogoda razmišlja – mora se okrenuti Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu, jer će se drugi „strateški partneri“ Srbije možda zabavljati nekom širom međunarodnom konfrontacijom koja će staviti na probu njihove finansijske resurse. On je svega toga, čini se, već svestan, pa je već u nedelju uveče, u govoru nakon izborne pobede, naglašeno spomenuo da se do leta moraju doneti: novi zakoni o radu, stečaju, privatizaciji, državnim službenicima, planiranju i izgradnji, a tome je dodao i fiskalnu konsolidaciju. Za odlaganje reformi više nema dobrih izgovora.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side