Kada se taj Izveštaj pojavio protekle sedmice, dobili smo preciznu sliku velikih državnih transakcija u decembru (rashodi od čak 243 milijarde dinara), ali i prilično onespokojavajuću ocenu niza poslova i reformi koje jesu, a još više onih koje nisu započete da bi bitka za finansijsku konsolidaciju počela da ostvaruje “održive rezultate”.
Još u novembru prošle godine činilo se da će Vlada Srbije doista ostvariti fantastičan korak u smanjivanju budžetskog deficita u samo jednoj godini, jer za 11 meseci 2015. godine taj deficit je bio na nivou manjem od 65 milijardi dinara, dok je prema sporazumu sa MMF-om u protekloj godini projektovan budžetski deficit od oko 217 milijardi dinara. Onda je država u decembru, u samo jednom mesecu, već spomenutom jedanaestomesečnom deficitu od 65 milijardi dinara, “dodala” deficit od blizu 84 milijardi dinara – tako da se godišnji budžetski deficit u 2015. godini popeo na oko 149 milijardi dinara. Ovaj potez Vlade Srbije, dakako, nije za načelnu kritiku, jer se stvorene obaveze moraju plaćati ili preko rebalanasa budžeta ili “knjiženjem” u javni dug. Zašto je Vlada preferirala drugu varijantu i nije u suštini suviše bitno.
Mnogo interesantnija od slike velikih državnih transfera u proteklom decembru je ocena Fiskalnog saveta o prvoj godini realizacije najnovije Strategije fiskalne konsolidacije. Fiskalni savet podatke o smanjenju deficita “opšte države” sa 6,6 odsto BDP-a u 2014. (258 milijardi dinara), na 3,7 odsto BDP-a u 2015. godini (spomenutih 149 milijardi dinara) prvo ocenjuje kao “neosporno uspešne”, tim pre što je takvo snižavanje bilo predviđeno da se ostvari tek na kraju trogodišnje konsolidacije. Međutim, u nastavku ove pozitivne ocene, Fiskalni savet naglašava da je i deficit od 3,7 odsto BDP za Srbiju i dalje previsok i da ne obara učešće javnog duga u tom BDP-u. Pri tome, Fiskalni savet smatra da su neki vanredni državni prihodi i mnoga odlaganja reformi u javnim politikama tokom 2015. godine “podigli” spomenuti uspeh u smanjivanju budžetskog deficita za 2, 4 procentna poena BDP-a Srbije, to jest da je na kraju 2015. godine standardno procenjen nivo deficita opšte države oko 4,2 odsto BDP-a Srbije. Ako sada od deficita iz 2014. godine, od 6,6 odsto BDP-a, oduzmemo spomenutih 4,2 odsto, ispada da je Vlada Srbije u 2015. godini zapravo umanjila budžetski deficit za 2,4 procentna poena BDP-a. Od tih 2,4 procentna poena, umanjenjem plata i penzija obezbeđena su 1,2 procentna poena. Dakle “polovina” svih prošlogodišnjih ušteda su na rashodnoj strani, a druga polovina je u boljoj naplati poreza i kod povećanih akciza.
Valjda zbog svega toga, Fiskalni savet se i dalje uporno zalaže za strogo zamrzavanje sniženih plata i penzija, te posebno insistira na sprovođenju mera “racionalizacije broja zaposlenih” u javnom sektoru, koje su inače i obećane sporazumom sa MMF-om. Bez obzira što se takvo zalaganje jednom Fiskalnom savetu ne može mnogo zameriti, jer je on zadužen za kontrolu fiskalnih debalansa, a ne za vođenje ekonomske politike, teško je ne primetiti da su kod nas plate u javnom sektoru i do dva puta niže, naspram zemalja u kojima broj zaposlenih u tom sektoru nije dva puta manji nego kod nas. Problem je, naravno, u niskom BDP-u Srbije, ali još nismo načisto kako taj BDP naglo povećati.
Sve u svemu, Izveštaj Fiskalnog saveta za 2015. godinu verovatno se pažljivo čita i u Ministarstvu finansija Srbije, ali, verovatno, i kod članova Misije MMF-a koja će u martu doći u Beograd na novu reviziju sporazuma sa Srbijom. Ne radi se o tome da će se MMF “umešati” u predizbornu kampanju, jer se saopštavanje zvaničnih rezultata revizije može očekivati i nakon što izbori protutnje, ali se radi o tome da li se mora nešto menjati u javnim politikama Srbije, ako ove koje su formulisane ne mogu da se sprovedu ili, tamo gde se sprovode, daju nebitne rezultate.