08.02.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Gasovod kao rašomonijada

Dimitrije Boarov: Gasovod kao rašomonijada
Samo naizgled sve se zna ili će se znati ovih dana oko magistralnog gasovoda kroz Srbiju koji je, prvo, bio deo “Južnog toka”, a sada je navodno deo “Turskog toka”.







Međutim, iz dana u dan mnoge suštinske informacije o ovom (eventualnom) velikom poslu menjaju se iz temelja, od one da izgradnja tog infrastrukturnog objekta samo što nije počela, do poslednjih vesti da smo, posle mišljenja evropske Energetske zajednice o ovom projektu, “značajno bliže izgradnji”(kako je pre neki dan saopštio ministar energetike Srbije Aleksandar Antić). Kao što se stalno menjaju one osnovne informacije koje se puštaju u javnost, tako neke bitne činjenice stalno ostaju tajanstvene i neka važna pitanja ostaju bez jasnih odgovora, što celu ovu ekonomsku sapunicu čini zgodnom za propagandne i političke manipulacije.

Kao što je Novi magazin već više puta pisao, pa i u prošlom broju lista, niti je izgradnja originalnog “Turskog toka” doista počela u punom profilu (već se u Crno more spušta samo cev za snabdevanje Turske) niti je razjašnjeno kako bi se deo ruskog gasa za evropsko (i srpsko) tržište transportovao kroz Tursku i Bugarsku (kao “turski” ili kao “bugarski” gas ruskog porekla), sve do mnogih pitanja bez odgovora u pogledu finansiranja izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju, a reč je o navodno zamašne 1,4 milijarde evra. Tu je i pitanje kada je i ko je zajedničkoj kompaniji Gazproma i Srbijagasa (navodno po imenu Gastrans) dao koncesiju da bude “vlasnik” tog “novog gasovoda” koji će se graditi na zemljištu koje je “otkupilo” to preduzeće ili Srbijagas ili država Srbija iz budžeta?

Pošto ovo nije priča o ruskom gasovodu u Srbiji niti priča o zahtevu evropske Energetske zajednice da magistralni gasovodi na teritoriji zemalja članica moraju biti “dostupni trećim licima” i ne mogu biti u vlasništvu strane koja kroz njega transportuje gas, te se moraju graditi nakon javnih tendera itd. već priča o političkom kontekstu jednog važnog infrastrukturnog objekta Srbije, ne vredi dalje postavljati sva pitanja na koja naša javnost nije dobila jasne odgovore.

U stvari, najzanimljivije je to što sam Gazprom, to jest Ruska federacija kao stopostotni vlasnik ove firme, neće gotovo ništa da preduzme da se prilagodi evropskim pravilima iako je evropsko tržište ključno za prodaju najvećeg dela ruskog gasa koji se izvozi. Na primer, zašto u samoj Rusiji Gazprom nije podeljen na kompaniju koja prodaje gas i kompaniju koja ga proizvodi, pa bi se strogo pravno izbeglo “jedinstvo vlasništva” gasa i cevovoda? Zatim, zašto se uporno insistira da sam Gazprom bude dominantni vlasnik gasovoda koji bi išao kroz Srbiju, dok se kod drugih zemalja na tome ne insistira? I zašto je Rusiji toliko bitno da budu isključene treće kompanije od mogućnosti transportovanja gasa gasovodom u kojem bi njena državna kompanija bila dominantni vlasnik gasovoda (pre svega kao njegov graditelj), pa bi mogla tim trećim licima naplaćivati tranzit po međunarodnim prosečnim cenama?

Jedino od ova tri pitanja (a ima ih još mnogo) na koje možemo pretpostaviti odgovor jeste ono oko dominacije vlasništva Gazproma na tlu Srbije jer je ta dominacija verovatno u vezi sa činjenicom da Srbija nema para da “paritetno” odmah plati izgradnju gasovoda, pa je, da kažemo to ironično, moguće garant samo za 49 odsto obaveza koje će preuzeti zajedničko preduzeće sa Rusima tokom izgradnje. Neko može cinično reći da je i otplata 49 odsto kredita za magistralni gasovod suviše visoka cena za poboljšanje energetske bezbednosti jedne države koja zasad ima veoma malu godišnju potrošnju prirodnog gasa, ali bi mogla imati daleko veću – ukoliko se na njenom tlu doista budu izgradile značajne gasne elektrane (i to je navodno racio cele konstrukcije).

Po mom mišljenju, “tvrdoglavost” Rusije oko “isključenja” bilo kakvih obaveza Gazproma prema trećim kompanijama u korišćenju gasovoda kroz Srbiju najviše je u vezi sa pokušajima da se u perspektivi, bar na jednoj deonici, spreči bilo kakva konkurencija u isporukama gasa Evropi iz Irana (pre svega) i iz drugih zemalja iz Kaspijskog regiona. To je, naravno, u vezi sa ekonomskom, pa i političkom pretenzijom Ruske Federacije da zadrži značajnu zavisnost Evrope od njenog gasa. I tu joj Srbija nešto znači.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 9.02.2019, 07:34h Dusan (1)

    Imajuci u vidu "vestinu" nasih pregovaraca, uz potpuno sumanutu okrenutost Rusiji zbog navodne politicke podrske, ko zna kakav ce se sporazume napraviti (ako do toga uopste dodje). NIS nam je poucan primer katastrofalne rasprodaje domacih resusrsa i ineteresa.

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Lekcija No1 Jelka Jovanović: Lekcija No1

    Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

  • Dimitrije Boarov: Polovna Srbija Dimitrije Boarov: Polovna Srbija

    Sada kada očekujemo statističke podatke o startnom nivou prosečnih plata u Srbiji u ovoj godini posle Vladine povišice, ponovo se pokreće pitanje zašto mesečne plate u privatnim preduzećima rastu sporije nego one u “opštoj državi”.

  • Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad Mijat Lakićević: Prizren otvoren grad

    Kažu da su pre 630 godina, posle boja na Kosovu, zvona zvonila čak u Parizu. Danas bi mir na Kosovu imao još širi odjek.

  • Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške" Dimitrije Boarov: Čekanje "velike greške"

    Izvesna Tatjana, mlađahna kondukterka beogradske autotransportne kuće Lasta, otpuštena je sa posla zato što ju je saobraćajna policija uhvatila pred Kikindom da vozi dabldeker autobus na redovnoj liniji Beograd – Subotica iako nema vozačku dozvolu. Ona se brani kako ume i kaže da “nikoga nije ubila” nego je samo, na molbu kolege vozača, “pomerila” spomenuti autobus sa šest putnika i pri tome nije napravila nijedan saobraćajni prekršaj.

  • Vladimir Gligorov: Gasovod Vladimir Gligorov: Gasovod

    Pretpostavimo da nema Evropske energetske zajednice i, uostalom, ni Evropske unije. Kako bi valjalo snabdevati srpskog potrošača ruskim gasom? Pre svega, srpski potrošač je, naravno, svako ko kupuje ruski gas, bilo da je reč o domaćinstvima, javnim ustanovama ili o proizvođačima, velikim ili malim, svejedno.

  • Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep Dimitrije Boarov: Antiglobalizam i njegov rep

    Može se slobodno reći da je mnoge ljude u Srbiji šokirala vest da se Radnički savet nemačke automobilske kompanije Folksvagen pre neki dan usprotivio planovima menadžmenta ove svetski poznate firme da investira oko milijardu evra u izgradnju nove fabrike automobila u jednoj od zemalja na istoku Evrope (u igri su Srbija, Rumunija, Bugarska i Turska).

  • Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji Jelka Jovanović: Trećepozivac u besramnoj kampanji

    Hoće li tetka iz Kanade doći na ispraćaj i šta si radio devedesetih kad se pucalo, najčešći su komentari brojnih čitalaca posle najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da će se prijaviti na 15-dnevnu vojnu obuku 600 muškaraca za rezervni sastav, koji, što zbog prigovora savesti, što zbog zakonske suspenzije redovnog vojnog roka, nisu imali prilike da ovladaju ratnim veštinama.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side