16.01.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: GDE JE NOVAC

Dimitrije Boarov: GDE JE NOVAC
Srpski fenomen, da usred opšte besparice države, privrede i građana – poslovne banke imaju značajna likvidna, a neplasirana sredstva, valjalo bi temeljnije analizirati. Možda nije dovoljno samo reći da je to posledica visokog nivoa problematičnih (nenaplativih) kredita u ukupnim plasmanima banaka, od 23 odsto, jer u zemljama sličnog stepena ovog rizika - nivo „slobodnog“ bankarskog kapitala koji traži okamaćivanje, ipak nije toliko visok, koliko je to slučaj u Srbiji.

Naime, nivo „likvidne aktive“ banaka kod nas je blizu 38 odsto, a banke raspolažu sa 27,4 milijardi evra (Danas, 10-11 januar). Naravno, samo teoretski, to bi značilo da preko devet milijardi evra treba nekom „prodati“ na tržištu koje je gladno svakog novčića – ali potencijalnim „kupcima novca“ ili ne odgovara njegova visoka cena (kamata), ili nemaju dobru poslovnu perspektivu za vraćanje uzajmljenog. Kod građana taj oprez prema kreditima je uglavnom na njihovoj strani, a kod privrede – oprez je na strani bankara. Dakle, realno govoreći, postavlja se pitanje otkud taj obostrani „oprez“ da se aktivira (hajde, na primer, da kažemo) oko 4-5 milijardi evra koji nisu blokirani merama kreditno-monetarne politike (radi očuvanja stabilnosti bankarskog sistema).

Ne radi se samo o tome da su građani prezaduženi, a da je privreda u Srbiji toliko propala da niko ne vidi kako će ona u narednim mesecima zaraditi bar za materijalne troškove. Problem počinje od pravne države, to jest od pravosuđa (preko koga se aktiviraju sredstva obezbeđenja plaćanja), pa se zatim taj problem kreće preko registara imovine i nepokretnosti (koji nikako da se srede), da bi se sve završilo u spomenutom „nedostatku perspektive“ – što je najsloženija sintagma u ovoj stvari.

U tom najsloženijem problemu, problemu perspektive, „sabrani“ su raznovrsni rizici – od spoljnopolitičke orijentacije države u kojoj se radi, dominantnih domicilnih ideoloških stereotipa, procene odnosa političkih snaga na datoj javnoj sceni, kontinentalnih događaja i onih u neposrednom okruženju, itd.

Bankari se, dakako, u proceni svih tih rizika ne oslanjaju na nekakva zasebna politikološka i sociološka istraživanja (biznis je to, a ne „merenje anketa“ i „analitičko mudrovanje“) nego, kako koji, prate određene tekuće parametre, rejtinge država kod poznatih agencija, ocene svetskih institucija (MMF-a, na primer), a uvažavaju i „procene“ određenih „centara svetske moći“. To što ti planetarni i generalni „izvori za procenu rizika“ često imaju pogrešne uvide u realnost na terenu ili imaju pogrešne procene posledica određenih procesa – ne menja mnogo na suštini stvari, a bankarstvo čini zanimljivim poslovnim sportom.

Ipak, neke od parametara koje prenosi spomenuti napis u Danasu (koji se poziva na podatke Narodne banke Srbije), valja izdvojiti, kako bi se mogla naslutiti „dijagnoza“ gore naglašenog fenomena da para ima, a te pare ne stižu do finansijski nemoćnih „potrošača“. Na primer, štošta se može zaključiti i iz podataka da su banke u Srbiji privredi odobrile kredita za 9,2 milijardi evra, građanima oko šest milijardi evra, a državi četiri milijarde evra. Odnos između ta tri pozajmljivača u razvijenim zemljama je uglavnom drugačiji i država obično nema toliko velik udeo.

Meni je, kao laiku, zanimljivo da u pasivi poslovnih banaka ima „samo“ 3,6 milijardi evra dugova prema inostranstvu, jer sam, smatrao da toga ima više, s obzirom da je oko 80 odsto srpskih banaka u vlasništvu banaka iz inostranstva. Možda stranog kapitala ima više na poziciji štednje, koja je doskora bila veoma unosna (u poređenju sa prinosima u drugim državama) ili se sve više prelazi na „prekogranično“ kreditiranje, uz asistenciju domicilne banke.

Kad je reč o depozitima, meni je, takođe, zanimljivo, da javna preduzeća u bankama imaju 58,4 milijardi dinara, a sva ostala preduzeća 415 milijardi dinara (kako navodi Danas). Naime, smatrao sam da javna preduzeća imaju veći udeo, a da svi zajedno imaju više od četiri milijarde evra.

Nekada je u SFRJ, koliko se sećam, ministarstvo finansija po nekoliko puta godišnje javnost upoznavalo sa finansijskim prilikama u privredi. A mi danas malo znamo ne samo o stanju u javnim preduzećima, nego još manje znamo o finansijskim prilikama u privatnom sektoru. Možda je u ovom potonjem finansijsko stanje i gore nego što pretpostavljamo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side