16.01.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: GDE JE NOVAC

Dimitrije Boarov: GDE JE NOVAC
Srpski fenomen, da usred opšte besparice države, privrede i građana – poslovne banke imaju značajna likvidna, a neplasirana sredstva, valjalo bi temeljnije analizirati. Možda nije dovoljno samo reći da je to posledica visokog nivoa problematičnih (nenaplativih) kredita u ukupnim plasmanima banaka, od 23 odsto, jer u zemljama sličnog stepena ovog rizika - nivo „slobodnog“ bankarskog kapitala koji traži okamaćivanje, ipak nije toliko visok, koliko je to slučaj u Srbiji.

Naime, nivo „likvidne aktive“ banaka kod nas je blizu 38 odsto, a banke raspolažu sa 27,4 milijardi evra (Danas, 10-11 januar). Naravno, samo teoretski, to bi značilo da preko devet milijardi evra treba nekom „prodati“ na tržištu koje je gladno svakog novčića – ali potencijalnim „kupcima novca“ ili ne odgovara njegova visoka cena (kamata), ili nemaju dobru poslovnu perspektivu za vraćanje uzajmljenog. Kod građana taj oprez prema kreditima je uglavnom na njihovoj strani, a kod privrede – oprez je na strani bankara. Dakle, realno govoreći, postavlja se pitanje otkud taj obostrani „oprez“ da se aktivira (hajde, na primer, da kažemo) oko 4-5 milijardi evra koji nisu blokirani merama kreditno-monetarne politike (radi očuvanja stabilnosti bankarskog sistema).

Ne radi se samo o tome da su građani prezaduženi, a da je privreda u Srbiji toliko propala da niko ne vidi kako će ona u narednim mesecima zaraditi bar za materijalne troškove. Problem počinje od pravne države, to jest od pravosuđa (preko koga se aktiviraju sredstva obezbeđenja plaćanja), pa se zatim taj problem kreće preko registara imovine i nepokretnosti (koji nikako da se srede), da bi se sve završilo u spomenutom „nedostatku perspektive“ – što je najsloženija sintagma u ovoj stvari.

U tom najsloženijem problemu, problemu perspektive, „sabrani“ su raznovrsni rizici – od spoljnopolitičke orijentacije države u kojoj se radi, dominantnih domicilnih ideoloških stereotipa, procene odnosa političkih snaga na datoj javnoj sceni, kontinentalnih događaja i onih u neposrednom okruženju, itd.

Bankari se, dakako, u proceni svih tih rizika ne oslanjaju na nekakva zasebna politikološka i sociološka istraživanja (biznis je to, a ne „merenje anketa“ i „analitičko mudrovanje“) nego, kako koji, prate određene tekuće parametre, rejtinge država kod poznatih agencija, ocene svetskih institucija (MMF-a, na primer), a uvažavaju i „procene“ određenih „centara svetske moći“. To što ti planetarni i generalni „izvori za procenu rizika“ često imaju pogrešne uvide u realnost na terenu ili imaju pogrešne procene posledica određenih procesa – ne menja mnogo na suštini stvari, a bankarstvo čini zanimljivim poslovnim sportom.

Ipak, neke od parametara koje prenosi spomenuti napis u Danasu (koji se poziva na podatke Narodne banke Srbije), valja izdvojiti, kako bi se mogla naslutiti „dijagnoza“ gore naglašenog fenomena da para ima, a te pare ne stižu do finansijski nemoćnih „potrošača“. Na primer, štošta se može zaključiti i iz podataka da su banke u Srbiji privredi odobrile kredita za 9,2 milijardi evra, građanima oko šest milijardi evra, a državi četiri milijarde evra. Odnos između ta tri pozajmljivača u razvijenim zemljama je uglavnom drugačiji i država obično nema toliko velik udeo.

Meni je, kao laiku, zanimljivo da u pasivi poslovnih banaka ima „samo“ 3,6 milijardi evra dugova prema inostranstvu, jer sam, smatrao da toga ima više, s obzirom da je oko 80 odsto srpskih banaka u vlasništvu banaka iz inostranstva. Možda stranog kapitala ima više na poziciji štednje, koja je doskora bila veoma unosna (u poređenju sa prinosima u drugim državama) ili se sve više prelazi na „prekogranično“ kreditiranje, uz asistenciju domicilne banke.

Kad je reč o depozitima, meni je, takođe, zanimljivo, da javna preduzeća u bankama imaju 58,4 milijardi dinara, a sva ostala preduzeća 415 milijardi dinara (kako navodi Danas). Naime, smatrao sam da javna preduzeća imaju veći udeo, a da svi zajedno imaju više od četiri milijarde evra.

Nekada je u SFRJ, koliko se sećam, ministarstvo finansija po nekoliko puta godišnje javnost upoznavalo sa finansijskim prilikama u privredi. A mi danas malo znamo ne samo o stanju u javnim preduzećima, nego još manje znamo o finansijskim prilikama u privatnom sektoru. Možda je u ovom potonjem finansijsko stanje i gore nego što pretpostavljamo.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side