28.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja
Kad je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji, godina na zalasku, 2018, može se oceniti povoljno.

Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda udvostručena je i u odnosu na prethodnu godinu očekuje se da će iznositi između 4,4 odsto (ministar finansija Siniša Mali) i 4,2 odsto (još važeća procena MMF-a). Inače, na kraju trećeg kvartala ove godine Republički zavod za statistiku konstatovao je da je porast BDP-a dosegao stopu od 3,8 odsto. Industrijska proizvodnja će, izgleda, postići skromniji porast, s obzirom na to da je u prvih deset meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle, evidentiran porast od 2,4 odsto. Zapravo, posle prošlogodišnje loše godine, značajan doprinos porastu BDP-a ove godine dala je poljoprivreda, sa visokim porastom od 15,9 odsto do kraja sezone.

I državne finansije dobro stoje. Kako je izjavio ministar Mali, državni budžet će i ove godine (treću godinu zaredom) biti u suficitu u visini od 0,6 odsto očekivanog BDP-a. Javni dug je, prema njegovim rečima, opao na 54,1 odsto BDP-a (na 23,4 milijarde evra), a tome je doprinela i nedavna otplata dospele serije državnih obveznica od milijardu evra, koje su odnosile kamatu od blizu šest odsto. Strane investicije su relativno visoke i u 2018. godini i procenjuju se na 2,6 milijardi evra. Devizne rezerve su u porastu i krajem novembra su iznosile 11,62 milijarde evra (neto 9,7 milijardi).

Inflacija je tokom 2018. bila niska, oko 1,9 odsto, a devizni kurs dinara relativno stabilan. Nezaposlenost je značajno smanjena i sada iznosi 11,3 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dosegla je 44 milijarde evra, dakle bila je veća od BDP-a Srbije.

Iako su mnoge reforme u zastoju, može se primetiti da su na neki način povoljno rešena dva krupna državna “tranziciona posla”. Izdat je pod koncesiju Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu francuskom Vansiju, a 63 odsto vlasništva nad RTB Borom preuzela je velika kineska kompanija Ziđin majning. Francuzi su za koncesiju uplatili 501 milion evra, a obećali ulaganja u sanaciju i modernizaciju od 1,49 milijardi evra. Kinezi su “dokapitalizovali” firmu koju su preuzeli sa 350 miliona evra i obećali velike investicije kako bi se proizvodnja bakra udvostručila. Istina, ugovori o ova dva državna posla nisu objavljeni, pa ne znamo mnoge bitne stvari o tome ko će snositi rizike ukoliko se nade ulagača ne ostvare. Najdelikatnija su pitanja šta se događa ukoliko se broj putnika na aerodromu u Beogradu ne utrostruči i po kojoj ceni će se RTB-u nadalje prodavati elektroenergija (po beneficiranoj dosadašnjoj ceni ili po nekoj formuli cene koja uključuje neka objektivizirana kretanja u troškovima pri proizvodnji struje).

Državni uposlenici i penzioneri pamtiće prohujalu 2018. godinu i po tome što je ukinut zakon o ograničenju plata i penzija, pa su im, načelno govoreći, vraćena primanja iz 2014. godine. To nije naišlo na očekivano široko oduševljenje jer su i plate i penzije u Srbiji i dalje upadljivo niske. Doista, postavlja se pitanje kako žive najširi slojevi ako je prosečna neto plata zaposlenih i dalje ispod 500 evra mesečno i ako 200.000 ljudi radi, a ne dobija redovnu platu, to jest čeka da se poslodavci smiluju da ih isplate.

Uoči novogodišnjeg veselja nije ukusno raspredati o nepoznanicama koje i srpsku ekonomiju čekaju iduće godine jer te nepoznanice trenutno deluju tmurno – što može da se promeni ako se na globalnom, a naročito na lokalnom planu snizi retorika konfrontacije, trgovinskih ratova i političkog nadgornjavanja. Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek za tu vrstu Velike histerije.

 

 

Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek protiv Velike histerije

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side