28.12.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja

Dimitrije Boarov: Godina povoljnih pokazatelja
Kad je reč o ekonomskim pokazateljima u Srbiji, godina na zalasku, 2018, može se oceniti povoljno.

Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda udvostručena je i u odnosu na prethodnu godinu očekuje se da će iznositi između 4,4 odsto (ministar finansija Siniša Mali) i 4,2 odsto (još važeća procena MMF-a). Inače, na kraju trećeg kvartala ove godine Republički zavod za statistiku konstatovao je da je porast BDP-a dosegao stopu od 3,8 odsto. Industrijska proizvodnja će, izgleda, postići skromniji porast, s obzirom na to da je u prvih deset meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle, evidentiran porast od 2,4 odsto. Zapravo, posle prošlogodišnje loše godine, značajan doprinos porastu BDP-a ove godine dala je poljoprivreda, sa visokim porastom od 15,9 odsto do kraja sezone.

I državne finansije dobro stoje. Kako je izjavio ministar Mali, državni budžet će i ove godine (treću godinu zaredom) biti u suficitu u visini od 0,6 odsto očekivanog BDP-a. Javni dug je, prema njegovim rečima, opao na 54,1 odsto BDP-a (na 23,4 milijarde evra), a tome je doprinela i nedavna otplata dospele serije državnih obveznica od milijardu evra, koje su odnosile kamatu od blizu šest odsto. Strane investicije su relativno visoke i u 2018. godini i procenjuju se na 2,6 milijardi evra. Devizne rezerve su u porastu i krajem novembra su iznosile 11,62 milijarde evra (neto 9,7 milijardi).

Inflacija je tokom 2018. bila niska, oko 1,9 odsto, a devizni kurs dinara relativno stabilan. Nezaposlenost je značajno smanjena i sada iznosi 11,3 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dosegla je 44 milijarde evra, dakle bila je veća od BDP-a Srbije.

Iako su mnoge reforme u zastoju, može se primetiti da su na neki način povoljno rešena dva krupna državna “tranziciona posla”. Izdat je pod koncesiju Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu francuskom Vansiju, a 63 odsto vlasništva nad RTB Borom preuzela je velika kineska kompanija Ziđin majning. Francuzi su za koncesiju uplatili 501 milion evra, a obećali ulaganja u sanaciju i modernizaciju od 1,49 milijardi evra. Kinezi su “dokapitalizovali” firmu koju su preuzeli sa 350 miliona evra i obećali velike investicije kako bi se proizvodnja bakra udvostručila. Istina, ugovori o ova dva državna posla nisu objavljeni, pa ne znamo mnoge bitne stvari o tome ko će snositi rizike ukoliko se nade ulagača ne ostvare. Najdelikatnija su pitanja šta se događa ukoliko se broj putnika na aerodromu u Beogradu ne utrostruči i po kojoj ceni će se RTB-u nadalje prodavati elektroenergija (po beneficiranoj dosadašnjoj ceni ili po nekoj formuli cene koja uključuje neka objektivizirana kretanja u troškovima pri proizvodnji struje).

Državni uposlenici i penzioneri pamtiće prohujalu 2018. godinu i po tome što je ukinut zakon o ograničenju plata i penzija, pa su im, načelno govoreći, vraćena primanja iz 2014. godine. To nije naišlo na očekivano široko oduševljenje jer su i plate i penzije u Srbiji i dalje upadljivo niske. Doista, postavlja se pitanje kako žive najširi slojevi ako je prosečna neto plata zaposlenih i dalje ispod 500 evra mesečno i ako 200.000 ljudi radi, a ne dobija redovnu platu, to jest čeka da se poslodavci smiluju da ih isplate.

Uoči novogodišnjeg veselja nije ukusno raspredati o nepoznanicama koje i srpsku ekonomiju čekaju iduće godine jer te nepoznanice trenutno deluju tmurno – što može da se promeni ako se na globalnom, a naročito na lokalnom planu snizi retorika konfrontacije, trgovinskih ratova i političkog nadgornjavanja. Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek za tu vrstu Velike histerije.

 

 

Možda je zajednički strah od neke nove globalne ekonomske krize jedini lek protiv Velike histerije

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side