Dimitrije Boarov: Helikopterski novac
15.04.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Helikopterski novac

Dimitrije Boarov: Helikopterski novac
Oskudicu novih ekonomskih ideja u tekućoj predizbornoj kampanji moguće je objašnjavati na različite načine, a pre svega činjenicom da se većina političkih stranaka ne usuđuje da eksplicitno napadne trogodišnji sporazum Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je uokvirio tekuću ekonomsku politiku sve do kraja 2017. godine.

Istina, sadržina te politike i tog sporazuma stalno se načelno kritikuju, ali nema mnogo konkretnih predloga o tome – čime zameniti MMF i njegove garancije za Srbiju.

Ipak, poslednjih dana se, sa ne tako neočekivane strane, pojavio i jedan relativno zaokružen predlog u pravcu napuštanja dogovorene ekonomske politike sa MMF-om – predlog pokreta Dveri, organizacije koja na predstojeće parlamentarne izbore izlazi u koaliciji sa DSS-om. U najkraćem, kako je taj predlog obrazložio lider te organizacije Boško Obradović, Dveri se zalažu za “strogo kontrolisano ili ograničeno štampanje dodatnog državnog novca koji bi se namenski isključivo koristio za pokretanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta” (Politika, 7. april).

U nastavku obrazloženja predloga koji nude Dveri, racio ove predizborne inicijative traži se u činjenici da Srbija budžetski deficit pokriva novim zaduživanjem u inostranstvu, dok bi, navodno, taj deficit naša centralna banka mogla da pokriva iz štamparije dinara, otkupljujući državne obveznice. Pri tome bi se s takvim dinarima bez pokrića, navodno, mogla osnovati i jaka razvojna banka i pospešiti razvoj domaćih banaka, itd.

Zanimljivo je da Obradović, obrazlažući ovaj predlog, stalno govori da je strah od ponovnog rađanja hiperinflacije opravdan, ali izbegava da išta kaže o “poželjnoj inflaciji” koja bi Srbiju, navodno, mogla izvući iz recesije – te tako izbegava da se uključi u jednu ne samo domaću, nego i “svetsku temu” koja obeležava početak ove godine.

Naime, kako se to krajem marta moglo videti i na sajtu agencije Blumberg, u svetu se već mesecima razglaba o “helikopterskom novcu” koji je svojevremeno spomenuo i pokojni guru svetskog monetarizma Milton Fridman. Reč je o tome da se, prema Fridmanu, deflacija (pad cena) koja izaziva privrednu recesiju (ili obrnuto, da primetimo) i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, po svaku cenu mora zaustaviti, pa makar “bacanjem para narodu iz helikoptera”. Kako piše svetska, a i komšijska štampa (na primer, zagrebački Globus od 1. aprila), ni poslednja akcija guvernera Evropske centralne banke Marija Dragija, sa takozvanim “kvantitativnim popuštanjem”, to jest upumpavanjem velikog izmišljenog novca u evropski bankarski sistem, nije pokrenula privredu evrozone u očekivanu dinamiku konjunkture, jer banke uzimaju ove jeftine pare, pa ih stokiraju kod same ECB, te tako jačaju svoj kreditni i kapitalni kredibilitet, ali ne pokreću poslove.

Zbog toga su neki zagovornici “helikopterskog novca” već izračunali da bi konjunktura u evrozoni bila bolja da je ECB taj novac, umesto bankama, podelila građanstvu država koje spaja i evro kao zajednička valuta. Prema tom proračunu od dosad podeljenog novca iz “kvantitativnog popuštanja” ECB, svaki građanin država evrozone dobio bi 3.271 evro pa bi, trošeći te pare po radnjama, možda više povećao evropsku proizvodnju nego kada se “novac bez pokrića” odobrava bankama koje ne veruju da proizvođači mogu vratiti ta sredstva njima, čak ni uz minimalnu kamatu.

Neki promućurniji zagovornici ove ideje o “ekonomskom perpetuum mobile” smatraju da su SAD već uspešno isprobale model “poklanjanja novca” građanima da bi ovi pokrenuli domaću industriju, kada su u Bušovo vreme (2008. godine) putem jednokratnog čeka u visini od 300 do 600 dolara “otpisale” poreske obaveze građana za poklonjenu sumu. Tako se, po sugestiji nekadašnjeg šefa Federalnih rezervi Bena Bernankea, ideja monetarne poplave spojila sa poreskom politikom – što, po evropskim shvatanjima, “helikopterskom novcu” daje veću prijemčivost.

U Evropi se inače stalno smišlja kako inflaciju naštimovati na stopu od blizu dva odsto godišnje (sa prošlogodišnjih 0,3 odsto), da bi porezi bili obilniji, deficiti manji, a privreda življa – što je Srbija već ostvarila, bar na terenu inflacije. Možda bi, otuda, kada eventualno izguramo obaveze koje smo preuzeli od MMF-a, umesto bacanja novca iz (ruskih) helikoptera, koji će navodno stići u junu, pre trebalo razmisliti o smanjivanju poreza privredi i građanstvu kako bi se podstakli privredna aktivnost i zapošljavanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side