15.04.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Helikopterski novac

Dimitrije Boarov: Helikopterski novac
Oskudicu novih ekonomskih ideja u tekućoj predizbornoj kampanji moguće je objašnjavati na različite načine, a pre svega činjenicom da se većina političkih stranaka ne usuđuje da eksplicitno napadne trogodišnji sporazum Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je uokvirio tekuću ekonomsku politiku sve do kraja 2017. godine.

Istina, sadržina te politike i tog sporazuma stalno se načelno kritikuju, ali nema mnogo konkretnih predloga o tome – čime zameniti MMF i njegove garancije za Srbiju.

Ipak, poslednjih dana se, sa ne tako neočekivane strane, pojavio i jedan relativno zaokružen predlog u pravcu napuštanja dogovorene ekonomske politike sa MMF-om – predlog pokreta Dveri, organizacije koja na predstojeće parlamentarne izbore izlazi u koaliciji sa DSS-om. U najkraćem, kako je taj predlog obrazložio lider te organizacije Boško Obradović, Dveri se zalažu za “strogo kontrolisano ili ograničeno štampanje dodatnog državnog novca koji bi se namenski isključivo koristio za pokretanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta” (Politika, 7. april).

U nastavku obrazloženja predloga koji nude Dveri, racio ove predizborne inicijative traži se u činjenici da Srbija budžetski deficit pokriva novim zaduživanjem u inostranstvu, dok bi, navodno, taj deficit naša centralna banka mogla da pokriva iz štamparije dinara, otkupljujući državne obveznice. Pri tome bi se s takvim dinarima bez pokrića, navodno, mogla osnovati i jaka razvojna banka i pospešiti razvoj domaćih banaka, itd.

Zanimljivo je da Obradović, obrazlažući ovaj predlog, stalno govori da je strah od ponovnog rađanja hiperinflacije opravdan, ali izbegava da išta kaže o “poželjnoj inflaciji” koja bi Srbiju, navodno, mogla izvući iz recesije – te tako izbegava da se uključi u jednu ne samo domaću, nego i “svetsku temu” koja obeležava početak ove godine.

Naime, kako se to krajem marta moglo videti i na sajtu agencije Blumberg, u svetu se već mesecima razglaba o “helikopterskom novcu” koji je svojevremeno spomenuo i pokojni guru svetskog monetarizma Milton Fridman. Reč je o tome da se, prema Fridmanu, deflacija (pad cena) koja izaziva privrednu recesiju (ili obrnuto, da primetimo) i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, po svaku cenu mora zaustaviti, pa makar “bacanjem para narodu iz helikoptera”. Kako piše svetska, a i komšijska štampa (na primer, zagrebački Globus od 1. aprila), ni poslednja akcija guvernera Evropske centralne banke Marija Dragija, sa takozvanim “kvantitativnim popuštanjem”, to jest upumpavanjem velikog izmišljenog novca u evropski bankarski sistem, nije pokrenula privredu evrozone u očekivanu dinamiku konjunkture, jer banke uzimaju ove jeftine pare, pa ih stokiraju kod same ECB, te tako jačaju svoj kreditni i kapitalni kredibilitet, ali ne pokreću poslove.

Zbog toga su neki zagovornici “helikopterskog novca” već izračunali da bi konjunktura u evrozoni bila bolja da je ECB taj novac, umesto bankama, podelila građanstvu država koje spaja i evro kao zajednička valuta. Prema tom proračunu od dosad podeljenog novca iz “kvantitativnog popuštanja” ECB, svaki građanin država evrozone dobio bi 3.271 evro pa bi, trošeći te pare po radnjama, možda više povećao evropsku proizvodnju nego kada se “novac bez pokrića” odobrava bankama koje ne veruju da proizvođači mogu vratiti ta sredstva njima, čak ni uz minimalnu kamatu.

Neki promućurniji zagovornici ove ideje o “ekonomskom perpetuum mobile” smatraju da su SAD već uspešno isprobale model “poklanjanja novca” građanima da bi ovi pokrenuli domaću industriju, kada su u Bušovo vreme (2008. godine) putem jednokratnog čeka u visini od 300 do 600 dolara “otpisale” poreske obaveze građana za poklonjenu sumu. Tako se, po sugestiji nekadašnjeg šefa Federalnih rezervi Bena Bernankea, ideja monetarne poplave spojila sa poreskom politikom – što, po evropskim shvatanjima, “helikopterskom novcu” daje veću prijemčivost.

U Evropi se inače stalno smišlja kako inflaciju naštimovati na stopu od blizu dva odsto godišnje (sa prošlogodišnjih 0,3 odsto), da bi porezi bili obilniji, deficiti manji, a privreda življa – što je Srbija već ostvarila, bar na terenu inflacije. Možda bi, otuda, kada eventualno izguramo obaveze koje smo preuzeli od MMF-a, umesto bacanja novca iz (ruskih) helikoptera, koji će navodno stići u junu, pre trebalo razmisliti o smanjivanju poreza privredi i građanstvu kako bi se podstakli privredna aktivnost i zapošljavanje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side