18.04.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Hvatanje krivine

Dimitrije Boarov: Hvatanje krivine
U kafani, najstabilnijoj ustanovi srpske demokratije, bio sam prošle sedmice svedok velike „teorijske diskusije” oko modela „hvatanja krivine”, koji je sada navodno potreban Srbiji.

Zastupnici mišljenja da Srbija mora prvo malo skrenuti ulevo, da bi sigurnije zaokrenula desno, stari automehaničari bi to nazvali „hvatanje ajnšlaga”, sukobili su se sa pristalicama naglog skretanja srpskog autobusa prema Evropskoj uniji, pa makar se zakačilo nešto zadnjim krajem, koji ionako mora stradati kada se ulazi u lakat krivinu.

Stari komedijant slučaj (kako je to govorio Crnjanski) namestio je da se ta rasprava vodila upravo u danu kada je famozni oklopni džip predsednika Nikolića, koji mu je zapao kao poklon šeika Muhameda, slupao majstor koji ga je navodno isprobavao posle nameštanja čuvenih skupih guma koje su, izgleda, iz uvoza čekane više meseci. Taj majstor je, usred grada, velikom brzinom naleteo na zadnji deo nekog autobusa koji je navodno “hvatao ajnšlag”, pa je, da bi skrenuo desno, prvo krenuo levo, što je zbunilo znatiželjnog vozača skupocenog automobila, navodno pri brzini od oko 200 kilometara na sat, pa se ovaj zabio u zadnji deo praznog autobusa. Ozbiljnije povrede niko nije zadobio, prvi vozač zbog mase autobusa, a drugi zbog bezbednosnih uređaja u džipu.

Da bi ovaj slučaj mogao biti nekakva prizemna metafora gore spomenute “strateške rasprave” da li se mora prvo ići levo, da bi se sigurnije skrenulo desno, trebalo bi videti kakve se sve poruke mogu izvući iz opisane saobraćajke predsednikove “mobilne tvrđave”. Od mnogih poruka koje se ovde nameću, ja bih nestručno izdvojio tri: prvo, veoma je opasno davati žmigavac na jednu stranu, a kretati (makar i na trenutak) na drugu stranu; zatim, kada se hvata krivina ne sme se ići suviše sporo i preterano oprezno; i treće, najopasnije je voziti prebrzo u istom pravcu bez pravog cilja, pogotovu kada je put ispresecan raskrsnicama i nakrcan vozačima koji smatraju da svako ko ih sustiže treba da veruje da su oni doista naumili tamo gde signaliziraju, iako u manevru rade nešto suprotno.

Naravno da su u spomenutoj kafanskoj strateškoj raspravi iznošeni različiti argumenti. Oni koji su se zalagali da Srbija prvo malo krene levo, da bi se bezbednije okrenula udesno, iznosili su da je u tom smislu logično što Vučić novu vladu traži na pijaci polovne robe, na kojoj najočuvanije deluju socijalisti čija je partija, navodno, nominalno i tradicionalno okrenuta mukama siromašnih, pa može u ovo doba biti neugodna opozicija ako se njena vrhuška ne upregne u zajednička kola.

Druga grupa učesnika rasprave za kockastim stolom iznela je tezu da je jedini zadatak Aleksandra Vučića da srpski autobus naglo skrene prema Evropi i da je u tom pravcu najvažnije da prvo menja „simboličke parametre”, jer drugo šta u dogledno vreme i ne može postići, makar koliko se zanosio da može. Dakle, ako novi nacionalni vođa neće moći brzo realno da promeni Srbiju, makar koliko bi to verovatno bilo dobro, onda bar može da menja spoljnu politiku i nominalne državne prioritete – možda bi ta „iluzija radikalne promene” bila produktivna i na realnom planu, kao što je „iluzija starodrevne domaćinske Srbije” bila produktivna u pravcu propadanja države. Za taj posao „simboličke promene”, koji mora prethoditi onim potrebnim realnim promenama, nisu mu potrebni socijalisti ili reciklirane demokrate, ali za neki drugi verovatno jesu.

Ako napustimo svet kafanskih metafora videćemo da mandatar nove vlade Srbije pokušava da imitira recept koji je svojevremeno primenjivao Đinđić – da se vlada sastoji iz političkog i ekspertskog dela (narodski bi to bilo rečeno – da jedan deo vlade politizira, a drugi da radi). Po mom mišljenju to se nije pokazalo dobrim ni u Đinđićevo vreme, jer su mnogobrojni potpredsednici vlade, šefovi raznobojnih partija DOS-a – i kada nisu imali uticaja na rad vlade, znali da svoju nominalnu političku moć „unovče” u javnom životu, jer su njihove partije ulaskom u vladu listom postale legitimne (zajedno sa svojim protivrečnim programima). Takva „deoba vlade” na paradni i radni deo i inače nije dobra, jer nijednu ekonomsku krizu nisu savladali samo ekonomisti.

 

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.04.2014, 07:29h Mali Hijavata

    Pored u tekstu nabrojanih postoji jos jedan veliki, a s obzirom na specificnosti Srbije i nedavnu istoriju, mozda i tezi konceptualni nedostatak Vlade. Iz Vlade su iskljuceni Bosnjaci, jer njihov najlegitimniji predstavnik po rezultatima izbora Sulejman Ugljanin je ignorisan u dosadasnjim preogovorima pod nekim neozbiljnim izgovorima. Jos se i Vulin pojavio na utakmici u N Pazaru i uspesno isprovocirao Pazarce. Posto su ekonomiju u prethodne dve godine resili povecanjem nezaposlenosti mnogo brzim zaduzivanjem nego sto su to radile takodje nesupene demokrate, sada su resili da pribegnu svojim starim receptima, tj. medjunacionalnim tenzijama umesto ekonomiji ?!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side