30.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu
Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

Dakako, cilja se na eventualnu novu svetsku ekonomsku krizu, poput one iz 2008, kada je današnja koalicija koja vlada u Zagrebu bila u opoziciji. Zanimljivo, današnji hrvatski ministar finansija Zdravko Marić oprezan je u odgovoru na postavljeno pitanje, pa daje ambivalentan odgovor: “U nekim stvarima smo daleko bolji i stabilniji nego 2008, ali u mnogima baš i nismo.” On se i pri davanju drugih izjava drži starog pravila da ministar finansija treba da bude Babaroga u svakoj vladi i da se ne zaleće, što nama iz Srbije deluje neobično.

Marić, na primer, decidirano kaže da ne voli samohvale “rekordnim uspesima” jer posle takvih rezultata uvek dolaze oni statistički slabiji, pa se ljudi pitaju šta rade ministri.

U opširnom tekstu posvećenom globalnom strahu od udara nove ekonomske krize zagrebački Jutarnji list citira nekadašnjeg glavnog ekonomistu MMF-a Olivijea Blanšara, koji kaže da, ako su kamate toliko niske, monetarna politika ne može biti glavni instrument borbe protiv recesije, kao što je to bila proteklih decenija, nego se moć vraća u ruke kreatora finansijske politike. To jest, on odgovornost za suprotstavljanje eventualnoj navali nove krize svaljuje pre svega na ministre finansija.

Istina, hrvatski problem sa strahom od krize drugačiji je od onog u Srbiji i u mnogim drugim državama jer je ta država ušla u proces pridruživanja i evrozoni, to jest ušla je u takozvani ERM 2, koji je obavezna stanica na eventualnom putu kune u evro. Uprošćeno, pored činjenice da je već članica EU, ova poslednja okolnost nadalje sužava prostor za neku autonomnu ekonomsku politiku, a posebno politiku deviznog kursa, koji je i inače zakovan na fiksnom nivou već skoro deceniju, što, po mišljenju nekih stručnjaka, sprečava bilo kakvu industrijalizaciju Hrvatske.

Dakle, opet uprošćeno, kako bude EU, tako će biti i Hrvatskoj – samo nešto gore. S obzirom na to da u krizi prvo stradaju turizam i izvoz. To je načelan odgovor, a konkretno, prvi će se u Hrvatskoj naći na udaru mnogobrojni graditelji nekretnina, koji imaju preterana očekivanja, po mišljenju ekonomskih posmatrača.

Meni se čini da je juriš u izgradnji novih poslovnih i stambenih objekata jedna od sličnosti u ekonomskim trendovima Hrvatske i Srbije. I kod nas se suviše veruje u dugotrajnost tendencije porasta zakupnina poslovnog i prodajnog prostora u Beogradu i Novom Sadu. A ta ulaganja podjednako su rizična i za investitore i za banke koje ih kreditiraju. Pogotovu kada naiđe neki talas krize međunarodnih razmera. Ali, šta se tu može, rentiranje, a ne proizvodnja, to su očigledno opsesije veoma raširene i u Hrvatskoj i u Srbiji.

Cela ova priča o spremnosti za eventualnu novu krizu, inače, pada u vreme kada ekonomska slika Evrope deluje sasvim dobro. U EU nijedna država nema preveliki budžetski deficit, zaduženost država je u padu – svi smanjuju javni dug, nezaposlenost  je niska, a industrija je tu negde na prošlogodišnjem nivou ili je za nijansu niža (uprkos usporavanju Kine, trgovinskim opterećenjima SAD, neizvesnostima Bregzita, itd.). Pa zašto se onda uporno obnavljaju strahovi od nove ekonomske krize velikih razmera. Zato što svetom uglavnom vladaju majstori političkih kriza. Videćemo dokle su oni spremni da idu, po cenu novih životnih problema najvećeg broja ljudi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije Dimitrije Boarov: Ex-Yu investicije

    Protekle sedmice je i u Hrvatskoj i u Srbiji veliki publicitet dobila akcija kiparskog biznismena Nebojše Šaranovića, vlasnika tamošnje kompanije Kappa star limited, na Zagrebačkoj berzi, gde je on, preko Rajfajzen banke iz Beča, dokupio nekoliko procenata akcija poznatog hrvatskog proizvođača bajadera i slatkiša Kraš i tako preskočio pet odsto vlasništva nad akcijama ove kompanije, što ga je obavezalo da to i javno obelodani.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side