18.10.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Industrijske oscilacije

Dimitrije Boarov: Industrijske oscilacije
Samo gledaj industrijsku statistiku i sve će ti se kazati – to mi je, još dok sam bio sasvim mlad novinar, rekao jedan iskusni privredni analitičar. Zbog toga mi se nisu dopale vesti o praktičnoj industrijskoj stagnaciji u Srbiji ove godine, koje donosi oktobarski broj naše poznate ekonomske publikacije MAT.

Istina, Stojan Stamenković u oktobarskom MAT-u piše da su tekući trendovi proizvodnje ukupne industrije i prerađivačke industrije rastući, s tim što je “trendna vrednost” ukupne industrije veća od prošlogodišnjeg proseka za 0,1 odsto, dok je “trendna vrednost” proizvodnje prerađivačke industrije manja za 0,6 odsto. Tanko je to za ukupnu industriju da bi se ovogodišnji BDP Srbije “izvukao” do projektovanog ovogodišnjeg rasta BDP-a od 3,5 odsto, a veoma zabrinjavajuće za prerađivače, dodajem ja sa svojim “novinarskim mišljenjem”. To, uostalom, kasnije, u svojoj analizi na neki način kaže i Stojan Stamenković, uz procenu da će stvar možda popraviti izgradnja “Turskog toka”.

U stvari, kada ostavimo po strani trendove, vidimo, kaže dalje Stamenković, da je ona u prvom polugođu međugodišnje bila smanjena dva odsto, prvenstveno zbog pada proizvodnje prerađivačke industrije od 2,8 odsto. U julu je izgledalo da je konačno došlo do preokreta: ukupna industrijska proizvodnja međugodišnje je povećana 3,7 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije šest odsto. Međutim, prerađivačka industrija je u avgustu opet međugodišnje opala (1,8%), pa je to međugodišnji porast ukupne industrije u tom mesecu svelo na 0,5%. Kumulativni međugodišnji pad ukupne industrijske proizvodnje u periodu januar-avgust izneo je jedan odsto, a prerađivačke industrije 1,4 odsto.

Stamenković daje i kratku ovogodišnju istoriju velikih industrijskih oscilacija. Posle izostanka međugodišnjeg porasta proizvodnje prerađivačke industrije u novembru i znatnog pada u decembru prošle i januaru ove godine, ta proizvodnja je u februaru ove godine porasla 3,6 odsto, ali je u martu ponovo smanjena i to 6,3 odsto, u aprilu 0,7 odsto, u maju 1,6 odsto i u junu rekordnih 7,7 odsto. U julu je usledio preokret: međugodišnji porast šest odsto, uz desezonirani porast u tom mesecu 7,6 odsto. Međutim, preokret je bio privremen – u avgustu je opet usledio međugodišnji pad 1,8 odsto. Trend je prešao u rastući smer i sasvim se približio prošlogodišnjem proseku (niži je 0,6 odsto) iako je u avgustu ostvaren desezonirani pad 4,8 odsto.

Zašto ovde prenosim ovu gomilu procenata? Zato što oni pokazuju da je industrija Srbije u suštini po obimu mala i da rast ili pad proizvodnje u samo nekoliko sektora od meseca do meseca podiže ili obara statističke stope u prilično velikom rasponu. To, nadalje, znači da je industrija Srbije veoma osetljiva, ne samo prema incidentnim zastojima nego i prema promašajima ekonomske politike (od nefleksibilnog deviznog kursa do raznih drugih spoljnotrgovinskih mera povezanih s političkim turbulencijama u regionu i svetu).

Kad se pogledaju oblasti koje su ove godine dovele do “tapkanja u mestu” u prerađivačkoj industriji, može se uočiti da su glavni problemi koncentrisani u tri proizvodna sektora. To su prehrambena industrija, proizvodnja osnovnih metala i proizvodnja metalnih proizvoda (osim mašina). Te tri oblasti u avgustu su imale međugodišnji minus od tri odsto (naspram minusa 1,6 odsto svih prerađivača). Još konkretnije, Fijat u Kragujevcu u avgustu je potpuno obustavio proizvodnju, kineske Smederevska željezara i RTB Bor usporili su proizvodnju metala najviše zbog izvoznih kvota u Evropsku uniju. Da spomenemo da se u avgustu proizvodnja određenih metala survala čak do 40 odsto. Prehrambena industrija izgleda počinje da trpi posledice svinjske kuge, a to može da potraje.

Inače, RZS je objavio podatke o bruto domaćem proizvodu u 2018. Njegova vrednost iznela je oko 42,9 milijardi evra. U odnosu na 2017. – realni porast iznosio je 4,4 odsto.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 25.10.2019, 09:26h Bojan

    Pa ovo 4,4 odsto rasta GDP-a nije tako loše?

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori Dževad Sabljaković: Olupine i ploveći logori

    Prije 85 godina Tomas Man je pošao u "civilizovanu pustolovinu". Desetodnevno putovanje brodom iz Evrope u Ameriku opisao je u dnevniku kojem je dao naslov "Preko mora s Don Kihotom". Na brodu, koji naziva "udobni Holanđanin", bilo je svega tridesetak putnika. Niko nije bio turist.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Dve unije Vladimir Gligorov: Dve unije

    Biti u dve unije istovremeno, Evropskoj i Evroazijskoj, nije moguće. Ne samo zato što je članstvo u Evropskoj uniji političko, a ne samo privredno. Ali i samo sa stanovišta trgovačke politike, nije moguće biti u carinskoj evropskoj i evroazijskoj uniji. Ukoliko to nije očigledno, valja se podsetiti da je osnovni razlog ukrajinskih sukoba, unutar zemlje i sa Rusijom, bio upravo taj što je bilo potrebno birati između te dve unije, pa je predsednik bio za Evroazijsku, a većina naroda za Evropsku.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side