04.03.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema
Možda je prerano reći da se “izbori na svim nivoima” u Srbiji raspisuju u vrlo nervoznim i konfuznim, kako unutrašnjim, tako i spoljnim prilikama – a da se još, zapravo, ne zna šta će biti njihova “glavna tema”.

Kada su ti izbori nedavno najavljeni, rečeno je da su oni neophodni da bi se ojačao reformski kurs vladajuće koalicije, ali se po poslednjim danima zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini Srbije ne vidi jasno o kakvim se to dubokim reformama radi i šta im stoji na putu. Jer, novi zakoni o javnim preduzećima i platama u javnom sektoru, na primer, koji su doneti u finišu skupštinskog rada, uoči raspuštanja postojećeg poslaničkog sastava, ne donose neke krupne, neočekivane promene, a ti zakoni nisu ni naišli na neki značajniji otpor u javnosti.

Čak i ako bi se prihvatila hipoteza da bi glavna tema dolazećih parlamentarnih izbora mogla biti spoljnopolitičke naravi, to jest da će se ponovo glasati ili za nastavak puta u Evropsku uniju, ili za povratak u staru rusku zonu uticaja (teza koju je lansirao Šešelj) – zasad se ne vidi jasna “linija razdvajanja” među političkim takmacima koji se spremaju za izbore. Naime, ni vlast, ali i najveći deo opozicije, ne izjašnjavaju se za neki drugačiji strateški spoljnopolitički kurs od ovog dosadašnjeg – takozvane “politike neutralnosti” uz podršku Moskve.

Uprkos vidljivog “ličnog napora” premijera Aleksandra Vučića, da popravi odnose Srbije sa susednim državama u regionu, ni na toj temi on ne može u izbornom ciklusu računati na politički profit. Sticajem okolnosti, prilike u regionu izgledaju sve gore, a sve to začinjava i nesigurna i konfliktna situacija u svetu, koja objektivno izaziva porast elementarnih strahova i kod građanstva u Srbiji. Neizvesno je, naime, kako će se do izbora razvijati takozvana “izbeglička kriza”, koja i samu Evropsku uniju trese opasnije od svake ekonomske krize, pa Srbija postaje sve manje važna na širem planu – što premijera Vučića lišava dosada značajnog oslonca za akcije unutar zemlje (“svi nas podržavaju u svetu”).

Inače, u ovom trenutku se čini da je očigledno očekivanje premijera Vučića da će sa svojim pristalicama “protutnjati” kroz izborni proces bez većih rizika i gubitaka, te da će nakon izbora imati potpuno odrešene ruke za nove političke i kadrovske kombinacije – bilo odveć optimistično. Možda će svojom ambicijom izazvati i ono što nije prognozirao – konsolidovanje jednog ili dva “fronta” protiv njegove “reformske politike”. Jer, ta politika još nije dala neke popularnije benefite i tu jednostavnu okolnost ne može zakloniti ni serija “svečanih otvaranja” javnih objekata i fabrika kojoj je pribegao i pre nego što je pravno isprovocirao prevremene parlamentarne izbore.

Ostaje, naravno, utisak da je premijer Vučić među razlozima za raspisivanje prevremenih izbora doista imao rašireno uverenje u društvenoj eliti da je ekipa koju je pre dve godine okupio u svoju vladu, suviše slaba da bi mogla da “iznese” nužnu politiku reformi i ekonomske konsolidacije u narednim godinama i da tu ekipu nikakva “rekonstrukcija vlade” ne može popraviti. Jer, kad morate da menjate dve trećine tima, zbog slabe igre i jasne nekompetentnosti – to se ne može zvati rekonstrukcijom, nego novogradnjom. Po kakvom novom projektu i sa kakvim izvođačima radova?

Nekako je ove godine sve ostavljeno za jun ili jul – od svođenja računa sa MMF-om, do dovršenja privatizacije i restitucije (na primer). I to deluje prilično nerealistično. Naročito ako u Vladi Srbije doista dođe do nekakvog “osveženja” (i politike, i stranačkog i kadrovskog sastava), jer i takve promene traže vreme da se efektuiraju. Tim pre što Srbija ima malo sposobnih tehnokrata sa iskustvom vladanja jednim tako složenim sistemom kakav je država.

A ni to “osveženje vlade” neće biti moguće ukoliko na izborima ne dođe do nekih bitnijih pomaka u korist onih koji su se odlučili za prevremene parlamentarne izbore. To je uvek problem sa takvim izborima – onaj ko ih raspisuje uvek reskira više, a oni kojima su izbori nametnuti obično malo šta mogu da izgube, a često imaju razloga da sebe proglase “moralnim pobednicima”, čak i ako napreduju ma i jedan milimetar. Ne isključujem zbog toga da će se posle izbora razviti “bitka za interpretaciju”, pošto je moguće da obe strane proglase svoju veliku ili malu pobedu. Zbog toga, sve u svemu, čini se da je 2016. godina već izgubljena za ozbiljne društvene i ekonomske zahvate.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side