04.03.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema

Dimitrije Boarov: Izbori - Šta je tema
Možda je prerano reći da se “izbori na svim nivoima” u Srbiji raspisuju u vrlo nervoznim i konfuznim, kako unutrašnjim, tako i spoljnim prilikama – a da se još, zapravo, ne zna šta će biti njihova “glavna tema”.

Kada su ti izbori nedavno najavljeni, rečeno je da su oni neophodni da bi se ojačao reformski kurs vladajuće koalicije, ali se po poslednjim danima zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini Srbije ne vidi jasno o kakvim se to dubokim reformama radi i šta im stoji na putu. Jer, novi zakoni o javnim preduzećima i platama u javnom sektoru, na primer, koji su doneti u finišu skupštinskog rada, uoči raspuštanja postojećeg poslaničkog sastava, ne donose neke krupne, neočekivane promene, a ti zakoni nisu ni naišli na neki značajniji otpor u javnosti.

Čak i ako bi se prihvatila hipoteza da bi glavna tema dolazećih parlamentarnih izbora mogla biti spoljnopolitičke naravi, to jest da će se ponovo glasati ili za nastavak puta u Evropsku uniju, ili za povratak u staru rusku zonu uticaja (teza koju je lansirao Šešelj) – zasad se ne vidi jasna “linija razdvajanja” među političkim takmacima koji se spremaju za izbore. Naime, ni vlast, ali i najveći deo opozicije, ne izjašnjavaju se za neki drugačiji strateški spoljnopolitički kurs od ovog dosadašnjeg – takozvane “politike neutralnosti” uz podršku Moskve.

Uprkos vidljivog “ličnog napora” premijera Aleksandra Vučića, da popravi odnose Srbije sa susednim državama u regionu, ni na toj temi on ne može u izbornom ciklusu računati na politički profit. Sticajem okolnosti, prilike u regionu izgledaju sve gore, a sve to začinjava i nesigurna i konfliktna situacija u svetu, koja objektivno izaziva porast elementarnih strahova i kod građanstva u Srbiji. Neizvesno je, naime, kako će se do izbora razvijati takozvana “izbeglička kriza”, koja i samu Evropsku uniju trese opasnije od svake ekonomske krize, pa Srbija postaje sve manje važna na širem planu – što premijera Vučića lišava dosada značajnog oslonca za akcije unutar zemlje (“svi nas podržavaju u svetu”).

Inače, u ovom trenutku se čini da je očigledno očekivanje premijera Vučića da će sa svojim pristalicama “protutnjati” kroz izborni proces bez većih rizika i gubitaka, te da će nakon izbora imati potpuno odrešene ruke za nove političke i kadrovske kombinacije – bilo odveć optimistično. Možda će svojom ambicijom izazvati i ono što nije prognozirao – konsolidovanje jednog ili dva “fronta” protiv njegove “reformske politike”. Jer, ta politika još nije dala neke popularnije benefite i tu jednostavnu okolnost ne može zakloniti ni serija “svečanih otvaranja” javnih objekata i fabrika kojoj je pribegao i pre nego što je pravno isprovocirao prevremene parlamentarne izbore.

Ostaje, naravno, utisak da je premijer Vučić među razlozima za raspisivanje prevremenih izbora doista imao rašireno uverenje u društvenoj eliti da je ekipa koju je pre dve godine okupio u svoju vladu, suviše slaba da bi mogla da “iznese” nužnu politiku reformi i ekonomske konsolidacije u narednim godinama i da tu ekipu nikakva “rekonstrukcija vlade” ne može popraviti. Jer, kad morate da menjate dve trećine tima, zbog slabe igre i jasne nekompetentnosti – to se ne može zvati rekonstrukcijom, nego novogradnjom. Po kakvom novom projektu i sa kakvim izvođačima radova?

Nekako je ove godine sve ostavljeno za jun ili jul – od svođenja računa sa MMF-om, do dovršenja privatizacije i restitucije (na primer). I to deluje prilično nerealistično. Naročito ako u Vladi Srbije doista dođe do nekakvog “osveženja” (i politike, i stranačkog i kadrovskog sastava), jer i takve promene traže vreme da se efektuiraju. Tim pre što Srbija ima malo sposobnih tehnokrata sa iskustvom vladanja jednim tako složenim sistemom kakav je država.

A ni to “osveženje vlade” neće biti moguće ukoliko na izborima ne dođe do nekih bitnijih pomaka u korist onih koji su se odlučili za prevremene parlamentarne izbore. To je uvek problem sa takvim izborima – onaj ko ih raspisuje uvek reskira više, a oni kojima su izbori nametnuti obično malo šta mogu da izgube, a često imaju razloga da sebe proglase “moralnim pobednicima”, čak i ako napreduju ma i jedan milimetar. Ne isključujem zbog toga da će se posle izbora razviti “bitka za interpretaciju”, pošto je moguće da obe strane proglase svoju veliku ili malu pobedu. Zbog toga, sve u svemu, čini se da je 2016. godina već izgubljena za ozbiljne društvene i ekonomske zahvate.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side