22.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme
U političkoj eliti, odluka premijera Aleksandra Vučića da ponovo pokrene izborni ciklus, posle samo manje od dve godine od onog koji ga je doveo na čelo Vlade Srbije, dočekana je, navodno, sa upadljivim odobravanjem.

Ne ulazeći u procenu koliko je to odobravanje doista iskreno kod svih političkih igrača, valja postaviti i pitanje kako takvu odluku dočekuju građani i privreda u Srbiji? Mislim da kod njih ima nešto manje radosti što ćemo i u narednih pola godine slušati šta politički stranke na vlasti i one iz opozicije obećavaju biračkom telu. Obećanja o boljoj budućnosti nije ni dosada nedostajalo. Ni građanima, ni privredi.

Premijer Vučić je u svom govoru na sednici Glavnog odbora SNS-a (protekle nedelje) istakao da je “Srbiji potrebno još četiri godine stabilnosti i pun mandat za donošenje teških odluka do 2020, kako bi bila spremna za ulazak u EU, i kako bi dovršila započete reforme, koje su Srbiju izvele na dobar i siguran put”. Nekoliko dana pre tog govora, on je novinarima na novogodišnjem koktelu (po starom kalendaru) rekao da ga jedino brine izvesno očekivano predizborno blokiranje Vlade u reformskim poslovima, ali da taj period može biti veoma kratak, možda i kraći od meseca dana – što je, blago rečeno, suviše optimistična procena. Tome je dodao da ničim neće da ugrozi treću reviziju sporazuma Srbije sa MMF-om, koja sledi na proleće, pa ga i to susteže od konačne odluke o vanrednim izborima.

Naravno da Misija MMF-a neće i ne može “suspendovati” sporazum sa Srbijom samo zbog raspisivanja prevremenih izbora, kao što nije suspendovala ni onaj prethodni sporazum sa Srbijom, uoči redovnih izbora 2012. godine – iz tog razloga. Taj “pokojni” prethodni sporazum je suspendovan zato što ga Cvetkovićev kabinet nije sprovodio. Sada se postavlja isto pitanje – da li će MMF prihvatiti neka “odlaganje” kod sprovođenja novog sporazuma, ovoga puta “iz predostrožnosti”? Na primer, da li će MMF tolerisati izvesno odlaganje “otpuštanja” viškova radne snage u javnom sektoru? Potom belodano (četvorogodišnje?) odlaganje prodaje Telekoma i okasnele pripreme za privatizaciju Aerodroma u Beogradu? Zatim mutno sprovođenje načelnog kursa ukidanja zamašnih subvencija javnim preduzećima, itd. Moguće je da je Vučić procenio da će on, za razliku od stare ekipe iz 2012. godine, takvo razumevanje dobiti.

Naime, premijer Vučić dosta maglovito, ali ipak dovoljno jasno, sugerira da politika koju je utanačio sa MMF-om nailazi na takve otpore, da su vanredni izbori upravo zbog njih neophodni. On, međutim, ne kaže jasno da li su ti otpori najjači u samoj njegovoj stranci ili možda u koalicionim strankama koje “vladaju” sa leđa SNS-a (što je nemoguće primetiti na javnoj sceni) ili je samo reč o “nezdravoj atmosferi” u društvu.

Ergo, MMF-u se praktično poručuje da su prevremeni izbori “u funkciji” sprovođenja politike dogovorene u stend baj aranžmanu. Ta poruka bi se kod ovdašnjih političkih analitičara, međutim, mogla oceniti kao protivrečna. Jer, današnja opozicija koja sedi u Narodnoj skupštini Srbije ima dosta ambivalentan, ali ne previše agresivan stav prema ekonomskoj politici dogovorenoj sa MMF-om. Skraćeno, ciljevi se navodno ne osporavaju, ali se tvrdi da se oni mogu postići bez štednje na penzijama i platama, a i uz poštovanje principa “pravne države”, a ne “prekim putem nasilja”.

Problem je što će “sutrašnja opozicija”, ako je uopšte bude posle prevremenih izbora u poslaničkim klupama, verovatno pružati radikalniji otpor “diktatu MMF-a”, jer se može očekivati da se za parlamentarnu govornicu vrate eksponenti takozvanih “ruskih stranaka” (Šešeljevi radikali, ostaci DSS-a udruženi sa Dverima, a možda i neke druge), a koje su posle prethodnih izbora 2014. godine “spale” na SPS-ovu koaliciju u Narodnoj skupštini, kako tvrde njeni protivnici.

Premijer Vučić stalno navodi da mu je potrebna “puna stabilnost” da bi ubrzao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, no takvu stabilnost, kada je, na primer, u pitanju “harmonizacija spoljne politike Srbije sa EU” ne može postići prevremenim parlamentarnim izborima, nego “rekonstrukcijom” svoje sopstvene stranke. Taj očigledno teški manevar je odložen – sa februara za maj ove godine, dakle ostavljen je za vreme posle očekivane izborne pobede na čelu sa Vučićem. Ni to odlaganje nije problem sam po sebi, ako se ne pretvori u “permanentno odlaganje”, prikriveno “permanentnim izborima”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side