22.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme

Dimitrije Boarov: Izbori i reforme
U političkoj eliti, odluka premijera Aleksandra Vučića da ponovo pokrene izborni ciklus, posle samo manje od dve godine od onog koji ga je doveo na čelo Vlade Srbije, dočekana je, navodno, sa upadljivim odobravanjem.

Ne ulazeći u procenu koliko je to odobravanje doista iskreno kod svih političkih igrača, valja postaviti i pitanje kako takvu odluku dočekuju građani i privreda u Srbiji? Mislim da kod njih ima nešto manje radosti što ćemo i u narednih pola godine slušati šta politički stranke na vlasti i one iz opozicije obećavaju biračkom telu. Obećanja o boljoj budućnosti nije ni dosada nedostajalo. Ni građanima, ni privredi.

Premijer Vučić je u svom govoru na sednici Glavnog odbora SNS-a (protekle nedelje) istakao da je “Srbiji potrebno još četiri godine stabilnosti i pun mandat za donošenje teških odluka do 2020, kako bi bila spremna za ulazak u EU, i kako bi dovršila započete reforme, koje su Srbiju izvele na dobar i siguran put”. Nekoliko dana pre tog govora, on je novinarima na novogodišnjem koktelu (po starom kalendaru) rekao da ga jedino brine izvesno očekivano predizborno blokiranje Vlade u reformskim poslovima, ali da taj period može biti veoma kratak, možda i kraći od meseca dana – što je, blago rečeno, suviše optimistična procena. Tome je dodao da ničim neće da ugrozi treću reviziju sporazuma Srbije sa MMF-om, koja sledi na proleće, pa ga i to susteže od konačne odluke o vanrednim izborima.

Naravno da Misija MMF-a neće i ne može “suspendovati” sporazum sa Srbijom samo zbog raspisivanja prevremenih izbora, kao što nije suspendovala ni onaj prethodni sporazum sa Srbijom, uoči redovnih izbora 2012. godine – iz tog razloga. Taj “pokojni” prethodni sporazum je suspendovan zato što ga Cvetkovićev kabinet nije sprovodio. Sada se postavlja isto pitanje – da li će MMF prihvatiti neka “odlaganje” kod sprovođenja novog sporazuma, ovoga puta “iz predostrožnosti”? Na primer, da li će MMF tolerisati izvesno odlaganje “otpuštanja” viškova radne snage u javnom sektoru? Potom belodano (četvorogodišnje?) odlaganje prodaje Telekoma i okasnele pripreme za privatizaciju Aerodroma u Beogradu? Zatim mutno sprovođenje načelnog kursa ukidanja zamašnih subvencija javnim preduzećima, itd. Moguće je da je Vučić procenio da će on, za razliku od stare ekipe iz 2012. godine, takvo razumevanje dobiti.

Naime, premijer Vučić dosta maglovito, ali ipak dovoljno jasno, sugerira da politika koju je utanačio sa MMF-om nailazi na takve otpore, da su vanredni izbori upravo zbog njih neophodni. On, međutim, ne kaže jasno da li su ti otpori najjači u samoj njegovoj stranci ili možda u koalicionim strankama koje “vladaju” sa leđa SNS-a (što je nemoguće primetiti na javnoj sceni) ili je samo reč o “nezdravoj atmosferi” u društvu.

Ergo, MMF-u se praktično poručuje da su prevremeni izbori “u funkciji” sprovođenja politike dogovorene u stend baj aranžmanu. Ta poruka bi se kod ovdašnjih političkih analitičara, međutim, mogla oceniti kao protivrečna. Jer, današnja opozicija koja sedi u Narodnoj skupštini Srbije ima dosta ambivalentan, ali ne previše agresivan stav prema ekonomskoj politici dogovorenoj sa MMF-om. Skraćeno, ciljevi se navodno ne osporavaju, ali se tvrdi da se oni mogu postići bez štednje na penzijama i platama, a i uz poštovanje principa “pravne države”, a ne “prekim putem nasilja”.

Problem je što će “sutrašnja opozicija”, ako je uopšte bude posle prevremenih izbora u poslaničkim klupama, verovatno pružati radikalniji otpor “diktatu MMF-a”, jer se može očekivati da se za parlamentarnu govornicu vrate eksponenti takozvanih “ruskih stranaka” (Šešeljevi radikali, ostaci DSS-a udruženi sa Dverima, a možda i neke druge), a koje su posle prethodnih izbora 2014. godine “spale” na SPS-ovu koaliciju u Narodnoj skupštini, kako tvrde njeni protivnici.

Premijer Vučić stalno navodi da mu je potrebna “puna stabilnost” da bi ubrzao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, no takvu stabilnost, kada je, na primer, u pitanju “harmonizacija spoljne politike Srbije sa EU” ne može postići prevremenim parlamentarnim izborima, nego “rekonstrukcijom” svoje sopstvene stranke. Taj očigledno teški manevar je odložen – sa februara za maj ove godine, dakle ostavljen je za vreme posle očekivane izborne pobede na čelu sa Vučićem. Ni to odlaganje nije problem sam po sebi, ako se ne pretvori u “permanentno odlaganje”, prikriveno “permanentnim izborima”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side