Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije
18.03.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije

Dimitrije Boarov: Javna preduzeća i investicije
Ako pogledamo šta je od diskusija i poruka sa ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma doprlo do šire javnosti, uočićemo da su pažnju najviše privukle dosta neobične (da ne kažemo kontradiktorne) informacije o stanju i reformama u javnim preduzećima.

Naime, iz nekoliko republičkih javnih preduzeća na Kopaonik su stigle neočekivane vesti o njihovom pozitivnom poslovanju u protekloj 2015. godini, dok je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, na Biznis forumu izneo već poznatu ocenu ove institucije – da su reforme u tim preduzećima, koja i dalje zapošljavaju tri četvrtine svih zaposlenih u Srbiji, u zakašnjenju i da su jedva započete.

U najkraćem, kad je reč o “pozitivnim vestima” iz javnih preduzeća, to se pre svega odnosi na Srbijagas, Elektromrežu Srbije, Transnaftu, DIPOS, pa i na Puteve Srbije (koji su ostvarili manju dubiozu od planirane). Najveće iznenađenje je bilans Srbijagasa za 2015. godinu, jer je ovo preduzeće za tu godinu planiralo gubitak od 6,7 milijardi dinara, a ostvarilo je dobitak od tri milijarde dinara. I EMS je postigao veliki finansijski napredak, planirao je za 2015. godinu dobit od 1,6 milijardi dinara, a ostvario gotovo duplo više, 3,16 milijardi dinara. Transnafta je čak ostvarila trostruko bolji finansijski rezultat od planiranog, a DIPOS je povećao neto dobit za 50 miliona dinara. JP Putevi Srbije je planiralo gubitak u 2015. godini od 9,5 milijardi, a “ostvarilo” gubitak od 9,1 milijardu dinara (Dnevnik, 8. mart 2016).

Ove vesti jesu “uglavnom pozitivne”, jer to znači da su ova republička javna preduzeća koja su “u plusu” ostvarila u 2015. godini ukupnu dobit manju od 6,5 milijardi dinara. Kakvi su finansijski rezultati kod ostalih republičkih i lokalnih javnih preduzeća, to jest kod preostalih 500 javnih preduzeća u Srbiji, videćemo kasnije, ali je teško verovati da se njihovo poslovanje bitno poboljšalo, jer niti su cene javnih preduzeća mnogo povećane (osim kod EPS-a), niti je broj zaposlenih u tim preduzećima “racionalizovan” (moglo bi se sumnjati da se dogodilo nešto upravo suprotno). Jedino je sigurno da su cene gasa i nafte na svetskom tržištu bitno smanjene, čini se mnogo više nego što su smanjene cene distributera prema krajnjim potrošačima. A i naplata, bar kad je Srbijagas u pitanju, postala je “stroža”.

Iako se, dakle, pojavilo nešto dobrih vesti o akumulaciji velikih javnih preduzeća, spomenuti “zbirni plus” u njihovim finansijskim bilansima je tek nešto veći od 50 miliona evra, i on, dakako, nije dovoljan ni za tekuće investiciono održavanje opreme spomenutih preduzeća, a ne za nešto krupnije. Tim je značajniji podatak koji je naglašen na Kopaonik biznis forumu, da su tokom 2015. godine investicije u Srbiji (uglavnom privatne), u odnosu na prethodnu godinu, povećane za 10 odsto. Nažalost, i uz takvo znatno povećanje investicija u toku samo jedne godine, njihovo učešće u BDP-u Srbije prošle godine doseglo je samo 18,1 odsto – što je čak manje od učešća investicija i u domaćim bruto proizvodima Ukrajine i Moldavije (jedna je u dubokoj političkoj krizi, a druga je najsiromašnija evropska zemlja).

Fiskalni savet, u svojoj analizi izloženoj na Kopaonik biznis forumu, podseća da je prosečno učešće investicija u BDP-u Srbije između 2010. i 2015. godine iznosilo tek 18,5 odsto (2014. godine čak samo 16,7 odsto), dok je u zemljama Centralne i Istočne Evrope to učešće na prosečnom nivou od 22 odsto. Istina, Fiskalni savet smatra da je tokom 2015. godine rast investicija bio “široko rasprostranjen” (ovoga puta nije reč samo o ulaganjima u nekoliko preduzeća), te da taj rast može uticati na dalje ubrzanje kontinuirano suviše niske stope rasta BDP-a Srbije (u razdoblju između 2010. i 2015. prosečan godišnji privredni rast Srbije bio je samo 0,3 odsto).

S tim u vezi treba primetiti izvesnu kontradiktornost u jednoj od ključnih ocena Fiskalnog saveta iznetih na proteklom Kopaonik biznis forumu, da politika fiskalne konsolidacije, to jest “velike štednje”, nije imala značajnijeg negativnog uticaja na privredni rast Srbije, a predstavlja nužnu osnovu budućeg rasta. Jer, investicije su, naravno, jedan od ključnih oblika potrošnje u svakoj državi. To, uostalom, piše i u spomenutoj analizi Fiskalnog saveta, gde se kaže da se uskoro ne može očekivati porast stope privrednog rasta na neophodni nivo od četiri i više odsto godišnje – jer ta stopa zavisi od investicija, izvoza i privatne potrošnje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side