07.06.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Junska gibanja

Dimitrije Boarov: Junska gibanja
Oni koji imaju „nacionalno-astrološki“ pogled na svet odavno su lansirali tezu da je juni mesec posebno bitan za Srbiju – od Kosovskog boja 1389, do atentata u Sarajevu 1914. i Brionskog plenuma 1965. godine, pa redom, i između i posle ova tri 'fatalna juna' pronalaze se 'prelomni događaji'.

Tako se i sada „namešta“ da će i ovaj juni u koji smo zakoračili, godine 2013, biti presudan za Srbiju bar u narednoj dekadi – jer se za Vidovdan očekuje evropska odluka o odobravanju ili neodobravanju datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, a kao da se očekuje i kriza Vlade povodom krize javnih finansija, što može biti znak da će još ove godine doći do raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora, kako bi se ostvarilo „jedinstvo izvršne vlasti sa narodom“ pod barjakom sve jače stranke Vučićevih naprednjaka.

Međutim, spor u vladajućoj koaliciji oko plana zaustavljanja ubrzanog rasta državnog budžetskog deficita ove godine verovatno je manji nego što ga predstavlja štampa i čini se da je više „stresni test“ unutrašnjeg odnosa snaga nego sukob oko neke dugoročne strategije.

Jer, iako je Aleksandar Vučić, vođa naprednjaka, izjavio da je on za budžetske reforme i da mu, navodno, nije važno da li će njegova stranka imati manji uticaj u narodu zbog nepopularnih reformi, ako te promene poboljšaju standard stanovništva – ni on ni njegova stranka još se nisu jasno izjasnili oko bilo koje reforme u privrednom i finansijskom sistemu u proteklih godinu dana.

Ali, moraće se izjasniti, verovatno već tokom ovog „fatalnog juna“ – i na osnovu tog izjašnjenja možda ćemo moći razaznati da li će biti prevremenih izbora ove godine – a bolje nam neće biti svakako.

Pretpostavljam da Vučića i njegove naprednjake najviše raduje, ali i „muči“– to što im popularnost (bar ne u Kovinu, Kosjeriću i Zemunu) uopšte nije pala, nego je čak u stalnom porastu, iako su pristupili značajnim reformama u domenu „nacionalne politike“ (ciljam na Briselski sporazum i trzavice sa Srpskom pravoslavnom crkvom).

Dakle, „izdajnička politika na Kosovu“ pobeđuje na potonjim lokalnim izborima bez problema – i kada je Vučić u koaliciji sa „patriotskom“ DSS, kao u Kosjeriću, i kada se sa Šešeljevim preostalim radikalima nosi u njihovom starom uporištu u Zemunu. Pa šta bi ih tu „mučilo“?

Pa možda ih muči to što bi mogli da ostvare sličan uspeh i sa drugim „bolnim reformama“, pre svega onim u privredi. Naime, uspeh pristupa „ljute trave na ljutu ranu“ mogao bi da ih odvaži da, suprotno stereotipu o putevima uspeha svake populističke stranke, zatraže od naroda i „novo odricanje zarad lepše budućnosti“ u vidu penzione reforme ili reforme radnog zakonodavstva – bez kojih izgleda i nema konsolidacije javnih finansija na duži rok.

Tu im je, bar tako na prvi pogled izgleda, na putu glavni koalicioni partner Ivica Dačić sa svojim oronulim socijalistima i Krkobabićevim penzionerima punim snage.

Istina, već se vidi „konsesualna formula“ u vladajućoj koaliciji koju je, čini se, na sto stavio premijer Dačić – da neće biti „zamrzavanja plata i penzija“, ali će se razgovarati o tempu njihovog budućeg povećanja. Ta formula, naravno, ne znači ništa, to jest može da znači i „zamrzavanje“ rasta navodno „nezamrznutih“ plata i penzija; ili napuštanje indeksacije ovih plata u skladu sa inflacijom i deviznim kursom; ili da će te plate i penzije, kao i do sada, zavisiti od mogućnosti da se Srbija još zaduži u inostranstvu ili proda ili iznajmi neko krupno javno preduzeće.

Ta formula, naime, ništa ne govori o nekom modelu reforme penzionog sistema, da bi se on povezao sa mogućnostima privrede ili o nekoj reformi radnog zakonodavstva kako bi došli strani investitori.

Ukoliko se, međutim, u Vladi Srbije ne donese nikakva ozbiljna odluka o reformama penzionog sistema i radnog zakonodavstva, već se samo nastavi sa krpljenjem, to jest rebalansiranjem državnog budžeta (što je verovatnije), onda opet mnogo toga ostaje nejasno.

Jer nešto mora da se dogodi da bi se zabašurio izostanak poboljšanja ekonomskih prilika u Srbiji i posle godinu dana vladavine nove koalicije. Možda će sva krivica biti svaljena na ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, ali ne verujem da bi srpskoj lađi laknulo ako bi on i njegova stranka bili bačeni sa palube. A glavni sukob oko vođstva i nije na toj relaciji.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side