06.03.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Kako smanjiti emigraciju

Dimitrije Boarov: Kako smanjiti emigraciju
Prema vestima koje stižu sa ovogodišnjeg Kopaonik Biznis foruma, jedna od tema koja se probila u prvi plan je i problem kontinuirane emigracije iz Srbije ka zemljama Zapadne Evrope. I to pretežno radno sposobnog stanovništva i pretežno veće kvalifikacione strukture od one koju imamo u zemlji.

Prema iznetim podacima, od 2014. do 2018. Srbiju je napustilo oko 400.000 ljudi, a prema procenama koje je izneo Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, u državi bi se u narednih pet godina dosadašnje godišnje iseljavanje stanovništva Srbije od jedan odsto populacije moglo popeti i na 1,2 do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta, što bi značilo gubitak još oko 200.000 uglavnom kvalifikovanih i mlađih ljudi. Petrović (prema tekstu u dodatku Danasa od 2. februara) smatra da jedini i glavni uzrok emigracije iz Srbije nije velika razlika u prosečnim platama zaposlenih (ovde i u EU), pa se samim povećanjem tih plata u Srbiji i ne može preokrenuti trend porasta emigracije nego je potrebno unapređenje kvaliteta institucija (suzbijanje korupcije i vladavina prava) i poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo).

Zanimljivi su i podaci o sličnim trendovima u zemljama centralne i istočne Evrope, koje je Petrović izneo u prilog svom mišljenju. Broj emigranata iz zemalja CIE u zemlje Zapadne Evrope utrostručio se od 2000. i sada oko 11 miliona ljudi iz ovih zemalja živi u zapadnoevropskim državama. U tom razdoblju razlika u standardu u spomenutim zemljama CIE i zemljama Zapadne Evrope skoro je dvostruko smanjena (sa proseka od 38 odsto BDP-a Zapadne Evrope došlo se na 60 odsto BDP-a), ali se emigracija skoro petostruko uvećala. Uostalom, Hrvatska ima veću godišnju emigraciju od Letonije i Estonije iako ima veću prosečnu platu zaposlenih.

Očigledno da niska plata nije jedini razlog emigracije mladih i kvalifikovanih iz Srbije, mada taj faktor nikako ne sme biti potcenjen. Moglo bi se reći da bez pristojnih zarada ni emigranti na Zapad Evrope ne bi sebi mogli da priušte mnogo viši standard školovanja i lečenja od onog koji su ostavili u domicilnoj zemlji niti se oni koji ostaju mogu nadati da mogu koristiti “reformisane škole i bolnice” po cenama po kojima ove institucije danas daju svoje tanke usluge. Možda bi smanjenje korupcije i jačanje pravne države, koje Petrović takođe ističe, moglo dati veći doprinos smanjenju emigracije. Tu je i čitav niz drugih faktora koji čine takozvanu “društvenu atmosferu”, a koja mnoge ljude tera na bekstvo iz Srbije.

Ako u nekom gradu, na primer, postavite na čelo nekog pozorišta, muzeja ili biblioteke nekog mediokriteta sa jakom “stranačkom legitimacijom”, time niste samo urušili takvu instituciju na duže vreme nego ste mnogim mladim ljudima poslali poruku da u Srbiji ne postoje “kadrovski kriterijumi kvaliteta”, itd.

Problem nedostatka kvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage u Srbiji već postoji i postaje faktor nedovoljnog razvoja. To je istakao i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović u svom prilogu za KBF. On, naime, kaže da u Srbiji “danas gotovo dve trećine kompanija ne mogu da planiraju razvoj upravo zbog nedostatka adekvatne radne snage”.

Dugogodišnja iluzija da u Srbiji ima dovoljno nezaposlenih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih kadrova ili da se takvi mogu preuzeti iz drugih kompanija za platu veću za stotinjak evra razbija se svakodnevno, pa saveti stranaca da se počne sa investicijama u industrije koje stvaraju veću vrednost – postaju bespredmetni. Na stranu što “vladajuća koalicija” u tom smislu ima poseban problem kada su u pitanju visoke funkcije jer za proteklih osam godina nije afirmisala gotovo nijednog briljantnog “javnog menadžera”, da bi zamenila one istrošene koji to nisu bili ni kada su se visoko popeli.
 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
online izdanje
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side