29.01.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Kineske neizvesnosti

Dimitrije Boarov: Kineske neizvesnosti
Pred sam početak čuvenog Ekonomskog foruma u Davosu prošle sedmice, u londonskom Ekonomistu pojavio se članak povodom objave Kine da je u protekloj 2015. godini ostvarila porast domaćeg bruto produkta od 6,9 odsto.

Ta vest je, inače, dobila veliki publicitet širom planete, pa i u Davosu, s obzirom da se očekivalo bitno veće “usporenje rasta” ogromne kineske ekonomije, čiji BDP iznosi 10.000 milijardi dolara.

Ta stopa od 6,9 odsto rasta, istina, manja je od pretprošlogodišnje (7,3 odsto) i duplo manja od rekordne iz 2007. godine (14,2 odsto) – ali je i dalje veoma visoka za zemlju koja obuhvata sedminu svetske privrede. Problem je, kako iznosi Ekonomist, što neki nezavisni analitičari smatraju da je objavljena kineska “oficijelna stopa rasta” nerealna, to jest “naduvana”. Na osnovu čega se pojavila ova sumnja?

Prvo, analitičarima je sumnjiva serija pokazatelja kretanja BDP-a Kine u poslednje četiri kvartala, u kojima je stopa njegovog rasta bila 7,2; 7,3; 6,8 i 6,8 odsto. Dakle, navodno je sumnjivo to što su registrovane male razlike u dijahronijskom sledu statistike, a na Šangajskoj berzi i u tekućem političkom i privrednom životu “oscilacije” su bile daleko veće (u ekonomskom delu najčešće i dvocifrene, naniže). Zatim, analitičari koji sumnjaju u objavljeni “oficijelni rast Kine” kažu da neki drugi zvanični podaci, na primer oni o potrošnji struje, nafte i gasa, prometu na železnici, o prodaji automobila, itd, upućuju na realno nižu stopu rasta BDP-a. Po njihovoj proceni, navodno, kineski BDP je 2015. godine, u odnosu na prethodnu godinu, porastao samo za 5,6 odsto. Mi iz Srbije mogli bi reći da ni to nije malo, s obzirom da je ta stopa sedam puta viša od one koju smo mi uspeli da ostvarimo.

Spomenuti argumenti na koje se poziva Ekonomist, uopšte uzev, ne deluju sasvim konsekventno. Možda je, u tom kontekstu, najintrigantniji podatak da je proizvodnja u Kini prošle godine povećana za samo 1,2 odsto, ali da je obim usluga povećan za 11,6 odsto. Usluge se, dakako, najčešće obavljaju i mere lokalno, pa bi se načelno sa njihovim obimom moglo postupati kao sa harmonikom, ukoliko bi izvršna vlast htela da ulepša osnovni ekonomski pokazatelj ili ako bi pokušala da nešto prikrije od svoje i svetske javnosti.

S druge strane, ako se danas sumnja da je stopa rasta Kine “statistički uveličana”, zašto se ta sumnja nije izražavala ranijih godina, a potreba da se uspeh prikaže što većim, obično je nepresušna. Uostalom, kad je reč o sumnji u porast usluga ne treba smetnuti s uma da je i samo kinesko državno vođstvo obnarodovalo da se okreće drugačijem modelu razvoja, sa većom građanskom potrošnjom kao motorom nove etape ekonomske dinamike.

Ipak, implicitna teza Ekonomista da je ekonomska realnost u Kini “mnogo crnja”, naročito u industriji, nego što se to može zaključiti iz statističkih pokazatelja – nije bez podloge. Posebno kada se pogledaju finansijski trendovi i stalan uspon inflacije. Indeks ključne berze kapitala je više nego prepolovljen, sve je veći odliv kapitala iz zemlje, stopa nenaplativih kredita stalno raste, ukupan dug je 2008. godine iznosio 150 odsto BDP-a, a do danas je narastao na 250 odsto. No, sve su to u krajnjoj liniji očekivani problemi za jednu privredu koja je “srljala u razvoj” i koja je gradila tržišnu ekonomiji – bez privatnog vlasništva nad zemljom i sa državnim bankama koje više slušaju Centralni komitet nego što se plaše rizika ulaganja.

U Novom magazinu već je više puta pisano i o tome – kako se u svetskoj stručnoj javnosti različito gleda na domet “prelivanja” problema u ekonomiji Kine na svetske tokove i o strahovima da se planeti ne dogodi neka nova kriza slična onoj iz 2008. godine. Samo da podsetimo da je u tim napisima ocenjeno da su argumenti onih koji smatraju da svetskoj ekonomiji zasad ne preti neka planetarna katastrofa zbog posrnuća Kine – trenutno uverljiviji.

Uostalom, ni MMF u svojim procenama ne iznosi ništa što bi najavilo neku globalnu krizu koja bi krenula iz Kine, jer i posle izvesne nekoliko korekcija naniže, prognozira da će ova privredna velesila 2016. godine imati privredni rast od 6,3 odsto, a 2017. godine samo za nijansu niži – šest odsto. I to je dovoljno da Kina u svetskoj ekonomiji zadrži funkciju jedne od najvažnijih pumpi privredne živosti.

Ni MMF u svojim procenama ne iznosi ništa što bi najavilo neku globalnu krizu koja bi krenula iz Kine

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side