18.05.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Klasna borba i penzije

Dimitrije Boarov: Klasna borba i penzije
U seriji napisa u našoj štampi, kojom je obeležena 200. godišnjica rođenja Karla Marksa, većina autora je isticala, s neskrivenim divljenjem za ideju ekonomske “ravnopravnosti” među ljudima, da je on genijalno uočio da je društvo podeljeno na klase, to jest da večita klasna borba između onih koji imaju kapital i velike većine koja ga nema (već “samo ima okove”) određuje celokupan društveni razvoj.

Moglo bi se, dakako, diskutovati oko toga da li iz ogromnog Marksovog intelektualnog nasleđa danas, posle dva protekla veka, treba izdvajati i isticati baš njegovu tezu o klasnoj borbi ili bi bilo pametnije reći upravo suprotno – da je ta Marksova teza istorijski upropastila ideju socijalizma i “socijalističke demokratije”, za koju se upravo on sam toliko zalagao.

Naime, iza “klasne borbe”, Marks to nije doživeo, ostali su milioni leševa ne samo bogatih ljudi u Rusiji, Kini i u drugim “revolucionarnim državama” nego i milioni školovanih ili slobodi i slobodnom mišljenju naklonjenih ljudi. To uopšte nije potrebno dokazivati, kao što nije potrebno dokazivati da su se sve “diktature proletarijata” u istoriji brzo stabilizovale u diktature političke elite s “vrhovnim vođom” na čelu jer je klasna borba direktno suprotna pluralnoj demokratiji i bilo kakvoj konkurenciji. A istovremeno, ekonomska jednakost između te vladajuće “proleterske elite” i radnih slojeva nije postignuta jer se preraspodelom “od bogatih ka siromašnima” obično brzo stiže u siromaštvo i u društvenu stagnaciju. Hajde da ovde kažem i nešto krajnje vulgarno: da li neko danas misli da bi velikim parama kojima raspolaže jedan Bil Gejts “humanije” upravljali, na primer, Srećko Horvat i Slavoj Žižek (uz sasluženje Dačića i Vulina, kao levičara vičnih državnim mehanizmima)?

Ideja stalne klasne borbe u suštini daje energiju i raznovrsnim današnjim populističkim režimima, u kojima se obično teror većine koristi za uspostavljanje suverene vladavine jednoga, što je samo na prvi pogled paradoksalno. Zatim dolaze teoretičari koji većinu brane od manjine, pa se manjina brzo kvalifikuje kao grupa izdajnika ili čak fašista, i tako dalje i tako redom.

Natruhe shvatanja klasne borbe kao ključnog društvenog agensa lako je pronaći i u naizgled benignijim pojavama. Evo, na primer, slučaja sa famoznom sugestijom (omraženog) MMF-a da Srbija treba da ukine privremeni zakon o smanjenju penzija iz oktobra 2014. godine jer je učešće javnih izdataka za penzije smanjeno sa 13,8 na 11 odsto BDP-a, a u republičkom budžetu se, kako se hvale svi zvaničnici, pojavljuje suficit. Na to su odmah negativno reagovali predsednik Vučić i premijerka Brnabić. Vučić je tako rekao da MMF traži da se onima koji imaju penzije veće od 50.000 dinara one “drastično povećaju”, “a da se ni dinar ne povećaju penzije ljudima koji imaju ispod 25.000 dinara, a to je 61 odsto penzionera, te da se minimalno uveća onima koji imaju penziju 30.000 dinara”. On je izračunao da 75-76 odsto penzionera ne bi dobilo ništa od narednog povećanja, te da je uvek na strani zaštite najsiromašnijih. Premijerka Ana Brnabić je čak izračunala da bi ukidanje “zakona o smanjenju” smanjilo penzije za čak 81 odsto penzionera

Ispalo je, prema stereotipu, da MMF opet brani bogate i hoće da naškodi siromašnima, to jest da se i na tom polju vodi “klasna borba”. Pri svemu tome zapravo se ruši čitav sistem penzionog osiguranja i uspostavlja praksa voluntarnog “humanog odnosa” prema razlikama u penzijama. Stvar je u tome što su male penzije toliko male, da se s njima ne može živeti, mada se već tri godine uzima od onih koji navodno imaju velike penzije, ali ih nema dovoljno.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.05.2018, 18:07h budjoni

    Sto pre vrati penzije,manje ce imsti posla strazburg,vece penzije veci PDV.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side