10.01.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Ko zapravo puni budžet

Dimitrije Boarov: Ko zapravo puni budžet
Očigledno sposobni, glavni menadžer Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko dao je novogodišnjem broju NIN-a zanimljiv intervju o poslovnim rezultatima ove kompanije, već pet godina u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta (a u kojoj je država Srbija spala na 30 odsto akcijskog udela).

U tom razgovoru Kravčenko je, između ostalog, rekao da je „razlika između rudne rente koju plaćamo i one koju bi trebalo da plaćamo, da je ona kao u drugim zemljama, samo tri milijarde, a mi ćemo u državni budžet ove godine (dakle, 2013) uplatiti oko 115 milijardi dinara“.

Ovom podatku Kravčenko je dodao i procenu da su obaveze NIS-a prema državi u 2013. godini bile veće za 25 odsto nego u 2012, te da se učešće NIS-a u ukupnim prihodima budžeta Srbije u poslednjih pet godina povećalo sa sedam na više od 13 odsto. On je uzgred izneo i podatak da je porez na dobit u Srbiji prošle godine povećan sa 10 na 15 odsto, te da su znatno povećane i akcize.

Ako za trenutak ostavimo po strani ocenu ovakvog uspostavljanja veze između rudne rente i volumena uplata NIS-a u budžet Srbije, koju je u spomenutom izlaganju izneo Kravčenko, možemo primetiti da on nije jedini privrednik u Srbiji koji ističe da njegova kompanija daje veliki doprinos državnom budžetu – to su činili i njegovi prethodnici sa vrha NIS-a, a i mnogi naši privatni preduzimači (posebno je to uvek naglašavao Miroslav Mišković, vodeći čovek Delte). Uostalom, ta praksa postala je moderna iz jednog logičnog razloga – Srbija stalno kuburi sa budžetskim deficitima, pa se direktori i vlasnici ovdašnjih kompanija u tom kontekstu hvale da mnogo pomažu javnu potrošnju koja stalno juri novčano pokriće, te tako dodaju važnost svojoj kompaniji u nacionalnoj ekonomiji.

Ipak, povodom te samohvale i takve prakse trebalo bi skrenuti pažnju i menadžerima i preduzimačima (a naročito našoj javnosti) da njihove uspešne kompanije zapravo nisu te koje u suštinskom smislu pune državni budžet Srbije, nego da su to u zbiljskom smislu zapravo potrošači njihovih proizvoda i usluga, a to su u najvećem delu građani Srbije. NIS je u ovom konkretnom slučaju zapravo samo neka vrsta „agenta“ koji od građana Srbije prikuplja državne dažbine i uplaćuje ih u državni budžet. Notorno je ekonomsko pravilo da se porezi koji udaraju po potrošnji (PDV) i akcize koje se nadovezuju na određeni krug proizvoda – prevaljuju na potrošače, u principu, u kompletnom iznosu. Tom „prevaljivanju“ se, nažalost, često pribegava i kada su cene neke robe na unutrašnjem tržištu nekom formulom vezane za kretanja cena na svetskim berzama ili spot-tržištima – obično bez obzira na to što se deo sirovine za proizvodnju takve robe vadi iz domicilnih „nacionalnih resursa“.

Uprošćeno govoreći, spomenuti porast udela uplata NIS-a u državni budžet (ponavljamo, sa sedam na više od 13 odsto) pretežno je posledica sve većih nameta koje su potrošači u Srbiji prinuđeni da uplaćuju u državni budžet, a daleko manje opterećuju finansijske bilanse i poslovni uspeh samog NIS-a, osim spomenutog porasta poreza na dobit, koji je u apsolutnom iznosu daleko manji od volumena PDV-a i akciza.

Ako se sada vratimo na spomenutu ocenu pokušaja Kravčenka da „smanji“ težinu pitanja zašto je rudna renta (uprošćeno) koju NIS plaća državi Srbiji za sirovu naftu koju ispumpava iz vojvođanskih nalazišta – devet puta manja nego, na primer, u Ruskoj federaciji, onda ne možemo prihvatiti njegovu računicu da je godišnji „manjak“ prihoda Srbije po tom osnovu tek tri milijarde dinara. Da je razlika toliko mala, valjda bi Gaspromnjeft to pitanje mogao galantno da reši nekom donacijom maloj, sirotinjskoj Srbiji da bi se konačno začepila usta malobrojnim antiruskim i prozapadnim analitičarima, lobistima i ponekom državnom funkcioneru.

Ne ulazeći dublje u ovu računicu, samo ugrubo, podsećamo da je, zahvaljujući kompanijskim znanjima i modernim tehnikama, Gaspromnjeft u pet godina koliko kontroliše NIS u Srbiji proizveo blizu 40 miliona barela sirove nafte – što znači da je iz „nacionalnog resursa“ Srbije izvadio, „brat bratu“, preko četiri milijarde dolara, a da je za tu sirovinu, pored relativno malih proizvodnih troškova (stara su to polja), državi Srbiji platio rudnu rentu po minimalnih tri odsto. Neko bi samo iz te činjenice mogao izvući zaključak da su se sve investicije NIS-a u Srbiji već isplatile. Na stranu što to zapravo nisu investicije u Srbiju nego, u lavovskom delu, investicije u imovinu Gaspromnjefta u Srbiji.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side