27.02.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Koja je svrha "Upita"?

Dimitrije Boarov: Koja je svrha "Upita"?
Uprkos pravoj poplavi napisa u novinama i debata u RTV emisijama, koju je pokrenulo odustajanje Vlade Srbije od “prodaje” Smederevske železare američkoj kompaniji Esmark i navodno aktiviranje “plana B” za spasavanje ove fabrike, ostalo je, ipak, nejasno šta zapravo smera Vlada Srbije dalje i koja je svrha raspisivanja konkursa za navodno okupljanje novog menadžerskog tima za kompaniju, koji se pod naslovom “Upit za dostavljanje predloga za saradnju i zaključenje ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju”, pojavio 20. februara u beogradskoj Politici.

Ne treba biti naročiti pravni ekspert da bi se primetilo da ovaj upit ne poziva zainteresovane kompanije na klasičan ugovor o upravljanju portfeljom (imovinom) klijenta, koji se na engleskom jeziku naziva management agreement, niti je on ograničen samo na upravljanje novčanim tokovima (asset management), ali ne liči sasvim ni na običan ugovor o upravljanju kompanijom (management company), pa ni na niz drugih vrsta “ugovora za upravljanje”, a pogotovu ne liči na MBO ugovor o upravljanju postavljanjem ciljeva (management by objektives), jer je Vlada do tančina već postavila sve ciljeve i od konkurenata samo traži da dostave plan kako će ih ostvariti i s kojim finansijskim sredstvima.

Naime, glavna razlika između vladinog Upita i klasičnih ugovora o upravljanju bilo koje vrste je u tome što se naglašeno spominje pravo “punog nadzora” Republike Srbije kao vlasnika kapitala nad upravljanjem Smederevskom železarom, koje bi očigledno trebalo da ograniči “kompaniju za upravljanje” u budućem upravljanju? Isto tako se kao cilj ovog upita ističe da se traži kompanija koja bi “obezbedila finansiranje i upravljanje Železarom pod punim nadzorom Republike Srbije”. Na šta se misli kada se kaže “puni nadzor”? Verovatno na nešto više od obične “vlasničke kontrole” koju uvek imaju akcionari neke kompanije i koja se po pravilo smanjuje ili ograničava svim vrstama ugovora o upravljanju nekom firmom – da bi se menadžerima koji se prihvataju spasavanja određene kompanije odrešile ruke za jedan po pravilu rizičan posao za obe strane.

Zapravo, u pravu je Milan Kovačević, ekspert za strana ulaganja, kada izjavljuje da je Upit verovatno adresiran samo na neke tačno određene adrese, jer se u njemu traži sijaset precizno izvedenih planova poslovanja i finansiranja u naredne tri godine – koje konkurenti treba da dostave u roku od samo dve sedmice (do 6. marta) – što upućuje na zaključak da to mogu učiniti samo firme (ili menadžeri nekih firmi) koje su već dobro izučile situaciju u Smederevskoj železari. A to bi mogli biti, verovatno, samo stručnjaci koji rade ili su radili za US Steel ili za Esmark (ili za njihove ili naše privatizacione savetnike u ovoj stvari).

U tom smislu Upit deluje i kao “naknadni poziv” Esmarku da ipak uđe u ovaj posao kroz koji mesec, kada se Vlada Srbije iskobelja iz različitih obaveza prema MMF-u i Evropskoj uniji ili, u sporazumu sa ovim institucijama, obezbedi neko “izuzeće” za Smederevsku železaru (izuzeće od obaveze, pre svega, da ne može subvencionisati železaru, niti joj davati kreditne garancije). U tom pravcu bi moglo ići i tumačenje zahteva iz Upita da upravljačka kompanija sastavi “strategiju prodaje za Železaru”.

Vlada u svom Upitu, između ostalog, traži od budućeg upravljača Železarom da u svom poslovnom planu sačini plan proizvodnje “ne manje od 1,5 miliona tona čelika godišnje” i da pri tome izradi “projekciju cene za ključne finalne proizvode Železare”.

Zanimljivo je, s tim u vezi, primetiti da je u većini napisa i u većini RTV debata proteklih dana bilo reči o hiljadu stvari oko Smederevske železare – ali ne i o glavnoj – kako se kreću cene čelika na svetskom tržištu i od čega one zavise. Koliko je pisac ovog teksta uspeo da se obavesti, samo preko Interneta, cene čelika u svetu načelno su već duže od pola godine prilično stabilno na veoma niskom nivou, kao i kod većine drugih industrijskih sirovina, a njihovo buduće kretanje verovatno najviše zavisi od stope rasta Kine koja je, kao proizvođač 36 odsto svetske proizvodnje čelika, ali i dalje kao veliki kupac svih vrsta čelika, na neki način postala globalni regulator cene ove robe. A ta stopa, mada je i dalje veoma visoka (oko 7,5 odsto), ipak počinje da silazi na veličine normalnije za toliko veliku privredu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 8.03.2015, 09:31h Menadžer Y

    Dobra analiza, Svi znaju da vlada nešto muti, a ni sama ne zna , šta! Ali znaju oni što je savetuju, A vlada bi trebala da zna, da ako želi da Železara bude njeno vlasništvo, onda ima samo jedan cilj, a to je - profit, Ako toga nema , onda likvidacija, ili, izmena strukture i ciljeva firme, Radnici na socijalu koja bi bila oko 1,5 mil E /mesečno, što je mnogo manje nego rad sa gubicima od 10 mil/mesečno. A ako već, znate da ne možete napraviti profit, onda prodajte, ali pri tome, Nema uslovljavanja kupca, sa vašim bezveznim zahtevima - nepoznatim u svetu biznisa!(Ja hoću da ti prodam auto, ali ti moraš da ga voziš, svakog dana i uvek da bude pun!!!), Gde to ima! Da li neko iz vlade čita ove komentare - ne verujem, ali nije važno, NE MULJAJTE VIŠE, SMUČILI STE SE OVOM NARODU!

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side