09.09.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Komšijske svađe i ekonomski rizici

Dimitrije Boarov: Komšijske svađe i ekonomski rizici
Jedna od istorijskih lekcija koju balkanski političari ne mogu ili nemaju interesa da nauče jeste da je svaki nacionalizam veoma skup projekat, to jest da svako nacionalno i državno nadgornjavanje mnogo košta svaku ponositu naciju i svaku državu koja se, navodno, ničeg ne plaši.

To bagatelisanje ekonomskih interesa zarad afirmacije “nacionalnih interesa”, na Balkanu se u politici smatra upravo vrlinom, a uvođenje ekonomskog računa u političke operacije po pravilu se ocenjuje kao znak slabosti, a ne kao znak razuma. Tako u kontinuitetu imamo paradoksalnu korelaciju – države i nacije važe za tim jače što više slabe svoje ekonomske perspektive i potencijale u tekućim politikantskim nadmetanjima.

Nemam ovde nameru ni da pokušam da analiziram aktuelne i rastuće “političke napetosti” između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali se pitam vodi li neko računa i o ekonomskim rizicima koje nužno uvećava “svađalačka retorika” (iza koje se, sigurno, mnogo toga nebitnog krije) i u koju je nesrećno i nespretno ubačen i početak “trebljenja stranih špijuna”, ali sam zapazio da je poslednji broj naše publikacije MAT diskretno u ekonomsku analizu privrednih trendova ubacio i upozorenje na te rizike.

MAT tako, na kraju svog pregleda ovogodišnjih trendova (zaključno sa julskim podacima), uzgred primećuje da Srbiji aktuelne balkanske napetosti ne odgovaraju jer je ona sa susednim zemljama (Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom) u prvom polugođu ove godine ostvarila 24,75 odsto svog celokupnog izvoza, dok je prošle godine to učešće iznosilo 19, 77 odsto. U prvom polugođu ove godine je, naime, izvoz Srbije u spomenute zemlje iznosio oko 1.650 miliona evra. Još je značajnije što u toj razmeni Srbija ima značajan suficit – a taj suficit je u poslednjih godinu dana porastao za 20,9 odsto. I na kraju ove grupe podataka, jedna dodatna opaska: nije neka naročita vest da je ove godine rastao izvoz Srbije u Crnu Goru i BiH (najviše u Republiku Srpsku), ali je malo poznato da je u drugom tromesečju ove godine Srbija prvi put ostvarila i (skroman) suficit u trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom.

Ima tu i jedna finesa. Ovogodišnja dinamika porasta izvoza prema susedima slična je dinamici porasta izvoza prema svetu (izvoz prema susedima povećan je za 10,5 odsto, a prema svetu za 10 odsto). Spomenuti visoki procentualni porast trgovinskog suficita sa okolnim državama je, međutim, plod dinamičkog usporavanja rasta uvoza iz komšiluka, dok je srpski izvoz u susedstvo napredovao tempom celokupnog izvoza – pa se suficit sa susedima stvorio kao neka vrsta “suzdržavanja” od porasta kupovina kod komšija – što, načelno, nije dobro za nastavak ekspanzije izvoza na susedna tržišta. Jer to, možda, kod susednih država podgreva potrebu za svađama sa Srbijom.

Dakle, da krajnje uprostimo mogući zaključak iz ovog dela spoljnotrgovinske statistike: politička elita Srbije morala bi stalno da ima na umu koliko srpskoj privredi znači ekonomsko partnerstvo sa susednim zemljama. A, dakako, i političke elite u susednim zemljama bi o tome istom morale voditi računa u korist njihovih privreda i građanstva. Pitanje ko je prvi počeo aktuelne svađe ovde je irelevantno. Uzgred, valja podsetiti da se ekonomsko partnerstvo državica na Balkanu, treba li to uopšte dokazivati, može razvijati u obostranom interesu samo ako se poslovi ostave privrednicima i, naravno, samo ako se stišaju političke strasti – koje su se zajedno s političarima, upravo egzibicionistički, nametnule kao glavne teme i kao glavni junaci ovog političkog leta.

Šteta bi bilo da ova rodna godina u Srbiji, bez katastrofalnih meteoroloških oluja, s relativno dobrim pokazateljima tempa industrijske proizvodnje i spoljne trgovine, investicija i budžetske štednje, ne bude iskorišćena za obnavljanje “reformske energije” (kako je to najavljeno), već za obnavljanje nacionalističkog politikantstva i otkrivanje novih svetskih i regionalnih zavera protiv nacije i njenog državnog rukovodstva, navodno u režiji stranih obaveštajnih agentura. Dokle će ta floskula uopšte kolati javnim prostorom Srbije.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side