12.07.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka
Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

Problem s neuspešnim poslovanjem “državnih privrednih firmi”, dakako, nije nov, ali je nekoliko godina praktično zataškavan (navodno su te firme iskazivale i dobit i uplaćivale je u državni budžet), samo da bi se u javnosti stvorio utisak da su te kompanije “nacionalno blago” koje ne treba ispuštati od “nacionalne kontrole”, te da ih ne smemo otvarati za priliv privatnog, a posebno stranog kapitala jer na kraju “nećemo imati od čega da živimo”. Jednostavno rečeno, republička javna preduzeća su prikazivana kao “stubovi državnog suvereniteta” i kod vlasti i kod opozicionih stranaka, a zapravo su bila potporne grede jednog državnog kapitalizma u kojem važi pravilo “profiti pripadaju vladajućoj eliti, a gubici narodu”.

Najprovidnija je pri tome bila nametnuta teza da su gubici javnih preduzeća posledica “nestručnog rukovođenja”, što je automatski delimično aboliralo političku vlast za to što je upravo ona ta preduzeća koristila za sve i svašta – od toga da su ona korišćena za “očuvanje socijalnog mira”, za “očuvanje radnih mesta” mnogobrojnih zaposlenika u tim firmama, za održavanje i sticanje “državnih prijatelja i partnera” po svetu, za spasavanje privrede čitavih regiona u Srbiji, za prikrivanje stranački obojene korupcije, i tako redom. Zapravo, ta preduzeća su bila kotlovi u kojima se presipalo iz šupljeg u prazno po političkim direktivama i u takvoj poziciji ni postavljanje najprofesionalnijeg menadžmenta ne bi bilo od pomoći.

Ne sporim raširene ocene, na primer, da se EPS-om možda nije upravljalo dovoljno profesionalno, ali šta su mogli učiniti direktori ove firme ako je politika određivala kolika će biti cena struje na pragu elektrana, po kojoj ceni će se struja prodavati kineskim partnerima u Boru i Smederevu, kojim preduzetnicima će se odobravati izgradnja mini-hidroelektrana, vetroparkova i druge “zelene energije”, od koga će se uzimati krediti za investicije u nekakvom “državnom interesu”. Ili, kad je reč o Srbijagasu – gde i kako će se kupovati gas, kako će se finansirati gasovodi i gasifikacija, kome će se gas naplaćivati, a kome neće, kome će se obećati dozvole za gasne elektrane i pod kojim uslovima. Nema te stručnosti koja može biti društveno odgovorna kad nije autonomna, makar samo u zakonskom okviru. Zapravo, nema te državne kompanije koja može biti profitabilna u državi u kojoj niko nema autonomiju odlučivanja praktično ni u najužem stručnom okviru i gde se sve, a ne samo ključne odluke donose u jednom kabinetu.

Istina, problem bolje upotrebe državnog kapitala nije ni nov ni jednostavan, niti je Srbija u tom pogledu ekskluzivna. Kad pogledate ekonomsku istoriju većine država u svetu videćete da su mnoge među njima privatizovale, zatim nacionalizovale, pa potom opet privatizovale preduzeća koja su poslovala u domenu državne infrastrukture. Neke među tim državama bile su sa jakim demokratskim institucijama, pa ipak su dugo tražile prave modele. One koje nisu tražile nove modele nego su državnim firmama večito upravljale političke oligarhije, najgore su prolazile.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side