Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka
12.07.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka
Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

Problem s neuspešnim poslovanjem “državnih privrednih firmi”, dakako, nije nov, ali je nekoliko godina praktično zataškavan (navodno su te firme iskazivale i dobit i uplaćivale je u državni budžet), samo da bi se u javnosti stvorio utisak da su te kompanije “nacionalno blago” koje ne treba ispuštati od “nacionalne kontrole”, te da ih ne smemo otvarati za priliv privatnog, a posebno stranog kapitala jer na kraju “nećemo imati od čega da živimo”. Jednostavno rečeno, republička javna preduzeća su prikazivana kao “stubovi državnog suvereniteta” i kod vlasti i kod opozicionih stranaka, a zapravo su bila potporne grede jednog državnog kapitalizma u kojem važi pravilo “profiti pripadaju vladajućoj eliti, a gubici narodu”.

Najprovidnija je pri tome bila nametnuta teza da su gubici javnih preduzeća posledica “nestručnog rukovođenja”, što je automatski delimično aboliralo političku vlast za to što je upravo ona ta preduzeća koristila za sve i svašta – od toga da su ona korišćena za “očuvanje socijalnog mira”, za “očuvanje radnih mesta” mnogobrojnih zaposlenika u tim firmama, za održavanje i sticanje “državnih prijatelja i partnera” po svetu, za spasavanje privrede čitavih regiona u Srbiji, za prikrivanje stranački obojene korupcije, i tako redom. Zapravo, ta preduzeća su bila kotlovi u kojima se presipalo iz šupljeg u prazno po političkim direktivama i u takvoj poziciji ni postavljanje najprofesionalnijeg menadžmenta ne bi bilo od pomoći.

Ne sporim raširene ocene, na primer, da se EPS-om možda nije upravljalo dovoljno profesionalno, ali šta su mogli učiniti direktori ove firme ako je politika određivala kolika će biti cena struje na pragu elektrana, po kojoj ceni će se struja prodavati kineskim partnerima u Boru i Smederevu, kojim preduzetnicima će se odobravati izgradnja mini-hidroelektrana, vetroparkova i druge “zelene energije”, od koga će se uzimati krediti za investicije u nekakvom “državnom interesu”. Ili, kad je reč o Srbijagasu – gde i kako će se kupovati gas, kako će se finansirati gasovodi i gasifikacija, kome će se gas naplaćivati, a kome neće, kome će se obećati dozvole za gasne elektrane i pod kojim uslovima. Nema te stručnosti koja može biti društveno odgovorna kad nije autonomna, makar samo u zakonskom okviru. Zapravo, nema te državne kompanije koja može biti profitabilna u državi u kojoj niko nema autonomiju odlučivanja praktično ni u najužem stručnom okviru i gde se sve, a ne samo ključne odluke donose u jednom kabinetu.

Istina, problem bolje upotrebe državnog kapitala nije ni nov ni jednostavan, niti je Srbija u tom pogledu ekskluzivna. Kad pogledate ekonomsku istoriju većine država u svetu videćete da su mnoge među njima privatizovale, zatim nacionalizovale, pa potom opet privatizovale preduzeća koja su poslovala u domenu državne infrastrukture. Neke među tim državama bile su sa jakim demokratskim institucijama, pa ipak su dugo tražile prave modele. One koje nisu tražile nove modele nego su državnim firmama večito upravljale političke oligarhije, najgore su prolazile.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter Dimitrije Boarov: Čekajući helikopter

    U vrhu države vlada zabluda da Srbija ima neke nadnaravne sposobnosti i mogućnosti da bude pametnija i moćnija od svih drugih država, posebno u kriznim vremenima. Pa zašto smo onda jedna od najsiromašnijih država u Evropi i zašto toliko sporo popravljamo svoje mesto na svetskoj ekonomskoj lestvici.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19 Nadežda Gaće: Antiteza COVID-19

    Mnogo je nagađanja i pregršt dobrih i loših informacija, masa lažnih ili, da ublažim, neozbiljnih paranaučnih tekstova i mnoštvo snimaka raznih slavoljuba koji govore neverovatne teorije o koroni.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side