20.06.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Lako uočljiva predigra

Dimitrije Boarov: Lako uočljiva predigra
Šta se Srbiji može dogoditi ako niko ne bude u stanju da se susretne i realno uhvati u koštac sa njenim krupnim ekonomskim problemima, lepo se može videti u eskalaciji krize u fudbalu i košarci, posebno na relaciji dva najpopularnija „centralna kluba“ – Crvene zvezde i Partizana.

U ovoj svojevrsnoj zlokobnoj „predigri“ nekih još krupnijih društvenih opasnosti vidimo nesavladivu inerciju neodgovornog političkog nadgornjavanja, neskriveno uplitanje mafijaških klanova, hronično vansistemske državne i paradržavne dotacije, lažno medijsko napumpavanje i oslikavanje odavno izbušenog balona nad našminkanim i rastrojenim dirižablom sportske upravljačke elite, dugo prikrivana bankrotstva i krupne privatne krađe, kontinuirano aboliranu korupciju, katastrofalno anahron menadžment i nizak kvalitet sportskih predstava, pretenciozni primitivizam navodno „stručnih sportskih krugova“, a sve to povezuje navodno veliki javni interes da baš ti i takvi „nacionalni klubovi“, kakvi su Zvezda i Partizan, moraju opstati da bi siromašan narod mogao da se zabavlja i da bi imao za koga da navija.

To je ona stara problematična priča da se preko sporta i „sokolskog duha“ stvara i hrabri nacija, to jest jača njena država. Pa ako se sportskim uspesima jača država, valjda važi i obrnuto pravilo – kada se sport svede na mržnju i tuču, krađu i prevaru, onda se ni državi ne piše dobro, ako neko ne posegne za nekom radikalnom hirurgijom. Istina, premijer Aleksandar Vučić je, posle prvih pokušaja da nekako „konsoliduje“ klub za koji je navijao, čini se shvatio da mu je pametnije da se skloni dalje od Zvezdinih problema i zavrne budžetske slavine prema vodećim prestoničkim klubovima, pa je izneo stav da je jedino rešenje za velike klubove u fudbalu i košarci – privatizacija. Naravno da je privatizacija bila solidna šansa ovih klubova pre dve i po decenije, dok je još trajala njihova prethodna sportska slava i dok su njihovi finansijski deficiti bili daleko manji. I na njihovom primeru se vidi kuda vodi „zakasnela tranzicija“.

Jer, danas bi se slobodno moglo reći da kompletan srpski fudbal (a nije daleko ni košarka) mora prvo otići u stečaj, da bi se počelo nešto graditi potpuno ispočetka. Uostalom, to proizlazi i iz naprasne odluke Fudbalskog saveza Srbije da blokira račune praktično svih klubova „Jelen super lige“ (prve naše lige) zbog kršenja „finansijskog fer-pleja“, odnosno zbog neplaćanja bilo kakvih finansijskih obaveza prema poveriocima svake vrste (od države do igrača). Reč je, zapravo, o odluci koja je doneta po „naređenju“ Evropske fudbalske federacije. Simptomatično je da ova odluka FSS nije naišla na velik odjek u našoj javnosti – valjda je neko iz politike graknuo da je ona „ishitrena“. No, FSS je morao, napokon, nešto da učini, kako i sam ne bi, poput naših fudbalskih klubova, bio izbačen iz međunarodnih takmičenja i njihovih institucija. Smem se kladiti da će sada krenuti priča o „državnom razlogu“ da se srpskom fudbalu nekako budžetski pomogne, kako se Srbija ne bi brukala pred svetom i kako bi očuvala navodni ugled pouzdane države.

Stanje u našim fudbalskim i košarkaškim klubovima (dakle klubovima koji se takmiče u sportovima koji su praktično u celom svetu profesionalizovani i komercijalizovani) može i najneobaveštenijim ljudima da pruži i metaforičnu sliku stanja u srpskim javnim i komunalnim preduzećima – jer i sportski klubovi su kod nas upravo neka vrsta „javnih preduzeća“, to jest način njihovog poslovanja je veoma sličan.

Zbog toga i deluju uverljivo reči ministra privrede Dušana Vujovića da se u javnim preduzećima u Srbiji može ostvariti daleko efikasnije poslovanje koje bi smanjilo potrebu za nekim enormnim pritiskom na plate i penzije, radi fiskalne konsolidacije. Prvo bi se morala skresati njihova megalomanija bez finansijskog pokrića, pa onda sve ostalo. Moralo bi si, zatim, temeljnije prići pitanju zašto komunalna preduzeća i u našim najvećim gradovima traže dotacije, umesto da odbacuju profit – iako su cene njihovih usluga sve bliže svetskim cenama, a kvalitet tih usluga koje pružaju, ostaje „beznadežno balkanski“? Zašto, zatim, Elektroprivreda Srbije (EPS) ima relativno nizak profit, uz gotovo besplatnu devastaciju nacionalnih resursa i sa velikim učešćem proizvodnje jeftine struje iz starih hidroelektrana? U krajnjoj liniji, postavlja se i pitanje zašto i NIS nije iz svog profita uplatio u budžet Srbije ono što je od njega tražio sam premijer Aleksandar Vučić? Pitanja ima još sijaset, ali odgovori i konkretne mere za nužne i hitne promene – izostaju. A problem je navodno odavno jasan, kao što je odavno jasno šta se dešava u našem fudbalu, a i u košarci.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side