20.06.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Lako uočljiva predigra

Dimitrije Boarov: Lako uočljiva predigra
Šta se Srbiji može dogoditi ako niko ne bude u stanju da se susretne i realno uhvati u koštac sa njenim krupnim ekonomskim problemima, lepo se može videti u eskalaciji krize u fudbalu i košarci, posebno na relaciji dva najpopularnija „centralna kluba“ – Crvene zvezde i Partizana.

U ovoj svojevrsnoj zlokobnoj „predigri“ nekih još krupnijih društvenih opasnosti vidimo nesavladivu inerciju neodgovornog političkog nadgornjavanja, neskriveno uplitanje mafijaških klanova, hronično vansistemske državne i paradržavne dotacije, lažno medijsko napumpavanje i oslikavanje odavno izbušenog balona nad našminkanim i rastrojenim dirižablom sportske upravljačke elite, dugo prikrivana bankrotstva i krupne privatne krađe, kontinuirano aboliranu korupciju, katastrofalno anahron menadžment i nizak kvalitet sportskih predstava, pretenciozni primitivizam navodno „stručnih sportskih krugova“, a sve to povezuje navodno veliki javni interes da baš ti i takvi „nacionalni klubovi“, kakvi su Zvezda i Partizan, moraju opstati da bi siromašan narod mogao da se zabavlja i da bi imao za koga da navija.

To je ona stara problematična priča da se preko sporta i „sokolskog duha“ stvara i hrabri nacija, to jest jača njena država. Pa ako se sportskim uspesima jača država, valjda važi i obrnuto pravilo – kada se sport svede na mržnju i tuču, krađu i prevaru, onda se ni državi ne piše dobro, ako neko ne posegne za nekom radikalnom hirurgijom. Istina, premijer Aleksandar Vučić je, posle prvih pokušaja da nekako „konsoliduje“ klub za koji je navijao, čini se shvatio da mu je pametnije da se skloni dalje od Zvezdinih problema i zavrne budžetske slavine prema vodećim prestoničkim klubovima, pa je izneo stav da je jedino rešenje za velike klubove u fudbalu i košarci – privatizacija. Naravno da je privatizacija bila solidna šansa ovih klubova pre dve i po decenije, dok je još trajala njihova prethodna sportska slava i dok su njihovi finansijski deficiti bili daleko manji. I na njihovom primeru se vidi kuda vodi „zakasnela tranzicija“.

Jer, danas bi se slobodno moglo reći da kompletan srpski fudbal (a nije daleko ni košarka) mora prvo otići u stečaj, da bi se počelo nešto graditi potpuno ispočetka. Uostalom, to proizlazi i iz naprasne odluke Fudbalskog saveza Srbije da blokira račune praktično svih klubova „Jelen super lige“ (prve naše lige) zbog kršenja „finansijskog fer-pleja“, odnosno zbog neplaćanja bilo kakvih finansijskih obaveza prema poveriocima svake vrste (od države do igrača). Reč je, zapravo, o odluci koja je doneta po „naređenju“ Evropske fudbalske federacije. Simptomatično je da ova odluka FSS nije naišla na velik odjek u našoj javnosti – valjda je neko iz politike graknuo da je ona „ishitrena“. No, FSS je morao, napokon, nešto da učini, kako i sam ne bi, poput naših fudbalskih klubova, bio izbačen iz međunarodnih takmičenja i njihovih institucija. Smem se kladiti da će sada krenuti priča o „državnom razlogu“ da se srpskom fudbalu nekako budžetski pomogne, kako se Srbija ne bi brukala pred svetom i kako bi očuvala navodni ugled pouzdane države.

Stanje u našim fudbalskim i košarkaškim klubovima (dakle klubovima koji se takmiče u sportovima koji su praktično u celom svetu profesionalizovani i komercijalizovani) može i najneobaveštenijim ljudima da pruži i metaforičnu sliku stanja u srpskim javnim i komunalnim preduzećima – jer i sportski klubovi su kod nas upravo neka vrsta „javnih preduzeća“, to jest način njihovog poslovanja je veoma sličan.

Zbog toga i deluju uverljivo reči ministra privrede Dušana Vujovića da se u javnim preduzećima u Srbiji može ostvariti daleko efikasnije poslovanje koje bi smanjilo potrebu za nekim enormnim pritiskom na plate i penzije, radi fiskalne konsolidacije. Prvo bi se morala skresati njihova megalomanija bez finansijskog pokrića, pa onda sve ostalo. Moralo bi si, zatim, temeljnije prići pitanju zašto komunalna preduzeća i u našim najvećim gradovima traže dotacije, umesto da odbacuju profit – iako su cene njihovih usluga sve bliže svetskim cenama, a kvalitet tih usluga koje pružaju, ostaje „beznadežno balkanski“? Zašto, zatim, Elektroprivreda Srbije (EPS) ima relativno nizak profit, uz gotovo besplatnu devastaciju nacionalnih resursa i sa velikim učešćem proizvodnje jeftine struje iz starih hidroelektrana? U krajnjoj liniji, postavlja se i pitanje zašto i NIS nije iz svog profita uplatio u budžet Srbije ono što je od njega tražio sam premijer Aleksandar Vučić? Pitanja ima još sijaset, ali odgovori i konkretne mere za nužne i hitne promene – izostaju. A problem je navodno odavno jasan, kao što je odavno jasno šta se dešava u našem fudbalu, a i u košarci.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side