08.08.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: Letnje priče

Dimitrije Boarov: Letnje priče
Kad „upeče zvezda“ svi javni problemi dobiju nekakav šašav izgled, pa i oni najkrupniji. Na primer, protekle sedmice je Fiskalni savet „povisio“ potrebnu giljotinu za plate i penzije sa 10 na 15 odsto, navodno zato što je procenio da će budžetski deficit dostići 2,6 milijarde evra, pa se mora „rezati“ više nego što se mislilo pre nekoliko meseci, kako bi se budžetski deficit održao u podnošljivom okviru i kako bi se učinio neophodan korak u pravcu ostvarenja strategije fiskalne konsolidacije.

Uzgred budi rečeno, od toliko stručnog tela očekivao sam više, a ne „okruglu“ računicu, to jest otkud to da se sa ovom pretnjom skače sa 10 na 15 odsto, a ne sa, na primer, 8,2 na 14,8 odsto. Ili, zašto se gađaju penzije i plate istim procentom. Evo, ja predlažem da se penzije ne smanjuju (pošto sam penzioner), a da se plate u javnom sektoru smanje za 50 odsto (to jest za onoliko koliko kaže računar). Ti ljudi koji još rade, što bi trebalo da znači da su „pri snazi“, možda se mogu bolje snaći u nekoj „prolaznoj oskudici“ od dve godine od onih koji su „u mirovini“ i broje poslednje dane i koji verovatno neće doživeti da Srbija izađe na zelenu granu.

Istina, stručnjaci Fiskalnog saveta (i ne samo oni) kažu da su penzije neodgovorno povećane 2008. godine (da bi Demokratska stranka nekako sastavila vladu sa SPS-om i PUPS-om), pa je otuda nužna njihova korekcija naniže. Kao da plate u javnom sektoru nisu „neodgovorno“, to jest mimo „državne produktivnosti“, povećavane svih proteklih godina. Da su plate nastavnika, lekara, policajaca, oficira, poslanika i drugih, posle 2000. godine, povećavane u skladu sa državnim mogućnostima, te da se tako izbegavalo zaduživanje države, samo u poslednjih 6 godina uštedelo bi se preko 7 milijardi evra, koliko smo platili za kamate (kako kaže premijer Vučić). Problem je samo u tome što bi Srbija bila u mnogo „kamenijem dobu“ od ovog koje sada živimo.

Uostalom, od 1881. godine naovamo, Srbija nikad nije živela samo od svoga rada i uvek se obilato zaduživala isključivo na Zapadu, dok je politička elita istovremeno pričala bajke o Rusiji. A da nije bilo tih zajmova, Srbija ne bi mogli da krene ni u Balkanske ratove, a mi bismo spavali na ponjavama, dok bi knjaz delio pravdu u hladovini doksata svoje kuće uz jutarnju rakiju i uz bučnu podršku svojih opakih momaka.

Argentinsko selektivno, tehničko bankrotstvo (bar se ja nadam da će biti samo „tehničko“) prošle sedmice, sedmo po redu, a drugo u poslednjih 12 godina, nekako je palo baš zgodno za smanjivanje straha od državnog bankrotstva Srbije, koji se raširio posle grčkog slučaja – jer i ono u ovo letnje doba ima šašavu dimenziju. Naime, našoj pameti je neobično što je to državno bankrotstvo izazvao jedan federalni sudija u SAD, presuđujući na štetu Argentine njen spor sa poveriocima „lešinarima“, koji su jeftino pokupovali argentinske državne obveznice, a sada ne prihvataju da se one isplate ispod nominale (što je prihvatilo preko 90 odsto drugih poverilaca). Zanimljivo, prvi efekat je da su cene akcija u Buenos Airesu skočile, a uslovi pod kojim Argentina može dalje da se zadužuje su poboljšani, jer se ipak očekuje kompromis između dužnika i „lešinara“ – u izvesnu (nešto manju od tražene) korist „lešinara“, naravno (jer i oni moraju od nečega da žive). Istina, srpski resursi su daleko manji od argentinskih, što nikako ne bi trebalo zaboraviti (ali su i dugovi manji).

Iz niza drugih pomalo šašavih epizoda koje se rađaju u tekućoj sparini, moram da izdvojim još jednu. Meni je, naime, šašavo da predsednica UNS-a i glavna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović i dalje istrajava na tezi da u medijske zakone treba uvesti obavezu sastavljanja spiskova listova „koji su finansirani iz budžeta evropskih i drugih

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (4) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 10.08.2014, 09:48h Sebar u Stolnom Gradu Nj. V. Despota Đurđa

    "Uostalom, od 1881. godine naovamo, Srbija nikad nije živela samo od svoga rada i uvek se obilato zaduživala isključivo na Zapadu, dok je politička elita istovremeno pričala bajke o Rusiji..." ... - I sada to radi: pogledajte one silne popove i vladike SPC, one silne genijalce iz SANU - siti, i državnom pomoći iz budžeta finansijski obezbeđeni,sa dodatnim NACIONALNIM PENZIJAMA uz svoje redocne, bez brige za osnovnu egzistenciju prizivaju SRBSKO CARSTVO NA BALKANU (naravno - kao RUSKU GUBERNIJU...), a carstva KOŠTAJU...

  • 9.08.2014, 15:29h Milena (2)

    G.Boarov je izneo sasvim ispravno misljenje.I ti penzioneri danasnji su radili.A to sto danas nejvece penzije imaju oni koji su rasturili taj penzioni fondto, to je posebna prica.Nisu penzioneri od rodjenja penzioneri, tako de je vrlo bezobrazna upravo tvrdnja da je "najbolje da niko ne radi".A oni koji su na pocetku ili na sredini svog radnog veka neka se bore za neke druge kriterijume, ako im ovi ne valjaju.

  • 8.08.2014, 22:20h makijaveli (4)

    Ceo sistem je ovde nakaradno postavljen, i samo se prebacuje odgovornost sa jednih na druge, a svi su isti.Tekst je veoma dobar i pokazuje sliku stanja, gde je najlakse oteti novac od onih koji mogu samo da strajkuju gladju, mislim dopunski, jer i inace zive (mnogi) na ivici bede. Ali zasto se ne izvrsi revizija svih penzija, narocito onih invalidskih, pa bi se tu naslo ogromne ustede. Ali to nikome ne pada na pamet. Jedna prebogata Svajcarska, revidira svoje invalidske penzije svakih nekoliko godina, da eliminise eventualne laznjake.

  • 8.08.2014, 10:45h Dragana Marisavljevic (1)

    Konstatacija da su zaposleni „pri snazi“, možda se mogu bolje snaći u nekoj „prolaznoj oskudici“ od dve godine od onih koji su „u mirovini“ i broje poslednje dane i koji verovatno neće doživeti da Srbija izađe na zelenu granu, je zaista krajnje bezobrazna. U ovoj zemlji je izgleda najbolje ne raditi - jer penziju cemo po novim kriterijumima tesko docekati a i ako radite - treba da radite samo da bi penzije ostale iste jer su oni koji su ih dobili to zasluzili i ne treba da trpe posledice ove krize - za koju su oni sa najvećim penzijama verovatno veoma odgovorniji - jer su bili direktori kada su privredu gurali u propast ...Suludo zar ne ? Najbolje da niko ne radi pa da vidimo od cega ce onda da se isplacuju penzije - da se svi pravimo sasavi ...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side