Dimitrije Boarov: Liberal iz Pekinga
13.09.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Liberal iz Pekinga

Dimitrije Boarov: Liberal iz Pekinga
Već i sama okolnost da su u Srbiji uglavnom poznati samo kineski vrhovni političari doprinosila je dosta raširenoj, a pogrešnoj, predstavi da je ekonomsko čudo u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, pod vođstvom monolitno uređene komunističke partije i njenog centralnog komiteta, plod nekog „istorijskog materijalizma“, to jest kolektivne čudotvorne pameti i taktičkog ideološkog pragmatizma, a ne da su fantastična industrijalizacija i tridesetogodišnje visoke stope rasta Kine zapravo plod rizičnih i kontinuiranih reformi koje su koncipirali kineski intelektualci i ekonomisti, a prihvatili vodeći politički ljudi.

Jedan od tih ekonomista i intelektualaca koji je uporno davao ideje za temeljne reforme Vejing Čang (Weiying Zhang) sada ide dalje i predlaže da se krene ka potpunom demokratskom sistemu (sa nezavisnim pravosuđem i poštovanjem ustava i prava), ka potpuno slobodnom privatnom preduzetništvu (koje je i dalje diskriminisano), zatim u privatizaciju prevelikog državnog sektora (70 odsto kapitala Kine i dalje je u državnom vlasništvu) kako bi se suzbila veoma raširena korupcija, i u pronalaženje ekonomskih motiva za seljaštvo, pošto je sva obradiva zemlja i dalje u potpunom kolektivnom vlasništvu.

Zanimljivo je da profesor Čang (u intervjuu koji objavljuje zagrebački Globus od 6. septembra), na pitanje: treba li Kini novi veliki reformator kao što je bio Deng, odgovara da je na čelu države „potreban institucionalni preduzetnik kao što je bio on, ili Ronald Regan, ili Margaret Tačer.

Takva je vrsta političara različita od birokrata. A birokrate ne reskiraju, oni se radije drže situacije kakva jest, ništa ne menjaju i izbegavaju promene. U Kini, nažalost, većina političara potiče upravo iz klase birokrata. I to generacijama.“

Profesor Čang je u ovom razgovoru za novine izneo još čitav niz ocena koje sigurno šokiraju i naše, pa i svetske protivnike „neoliberalizma“. Da je Kina štampala previše novca i da bi njen današnji problem bio manji da se to radilo manje; da javnost treba otvoreno upozoriti da stope rasta u budućnosti moraju biti niže; da Kina nema domaće tržište i da ga tek mora izgraditi; da ona zavisi od svetskog tržišta i da zbog toga mora pokazati odgovornost u svetskoj krizi, a i besmisleno je sakupljati u trezor prevelike devizne rezerve; da Kina nema slobodnu štampu i da je „ljudima teško shvatiti šta se događa kod nas, jer je ono što čitamo u novinama drugačije od stvarnosti“, itd.

On čak kaže da je predlagao amnestiju za staru korupciju kako bi se smanjili otpori privatizaciji državnog sektora i kako bi Kina imala „čist početak“, ali da je prihvatio objašnjenje da će „uvek biti onih koji će biti pogođeni time što nisu uspeli da budu dovoljno korumpirani (u prošlosti) ili onih koji su previše korumpirani (pa će ostati bogati), što će izazvati nezadovoljstvo kod običnih ljudi i nepoverenje u elitu vlasti“.

Podsećam, ekonomista Čang nije neki kineski disident kod koga kineski komunisti šalju strane novinare da se vidi da i oni imaju nekoga ko priča o liberalnim idejama, nego stručnjak koji stalno ima značajan uticaj na politiku i koji javno podržava novo rukovodstvo zemlje, posebno novog premijera kineske vlade Lija. Pri tome on naglašava da je Kina na raskršću i da će se ove jeseni održati veoma značajan Treći plenum Komunističke partije Kine na kojem se moraju doneti dalekosežne odluke o promenama.

Naravno, iz ovog primera ne bi trebalo izvući neupitni zaključak da će se neoliberalizam ponovo vratiti u centar svetskih ekonomskih promišljanja, ovoga puta iz potpuno neočekivanog pravca – iz Kine. Pre bi se moglo reći da su liberalne ideje u određenim fazama ekonomskog razvoja svake zemlje gotovo nezamenljive – i kao obično gorki lekovi za grehove prošlosti, i kao polazišta za održiv rast, svuda gde rad ne može ostati besmisleno jeftin, a srednja klasa potpuno isključena iz javnog života. I o tome govori profesor Čang.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side