21.09.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra
Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

Nije samo reč o pomalo apstraktnim slučajevima muvanja s tenderima, privatizacionim i koncesionim operacijama, lažnim bankrotstvima, javnim nabavkama, državnim investicijama, krupnom švercu i nezakonitoj gradnji već i o onom najklasičnijem “ručnom lopovluku” svakog nedovoljno obezbeđenog javnog dobra.

I poslednji bizarni i spektakularni lopovluk, u Ložionici beogradske železničke stanice u Bulevaru vojvode Mišića, kada je brenerima isečen jedinstveni eksponat Železničkog muzeja, lokomotiva “Pula”, napravljena još 1864. godine, pokazao je da je drskost lopova prešla sve granice i da je u poslu devastacije starog objekta sa mnogo bakarnih cevi učestvovalo čak 16 ljudi, te da su jednog železničara koji ih je opomenuo da ne rade to što su radili – čak hteli da tuku. Kad je ovaj nesrećnik otišao da prijavi pljačku policiji, patrola se na licu mesta pojavila, prema jednom izvoru, tek kroz tri sata (pa su lopovi po obavljenom poslu imali vremena da popiju i pivo), a prema drugom izvoru, uviđaj je obavljen tek kroz tri dana, itd. Neki već spekulišu da je pljačku omogućila činjenica da je preduzeće “Beograd na vodi” pre mesec dana ukinulo obezbeđenje ovog objekta, koji i nije ličio na muzej nego na zapuštenu ostavu svega i svačega, to jest na skladište “ničijih stvari”.

Kad se u javnosti digla buka oko ove bizarne pljačke jednog kulturnog javnog dobra, policija je “munjevito” objavila da je uhapsila pet lica koja se sumnjiče da su 3. septembra isekla spomenutu staru lokomotivu i, uz put ili ranije (nije jasno iz saopštenja) odneli ručno izrađena železnička kolica, pet strugova i dve vertikalne bušilice. Direktor Železničkog muzeja se neuverljivo, ali očajno branio da nije imao sredstava (to jest da nema pištolj) da uredi i obezbedi lokomotivu “Pula” i druge eksponate, koji i nisu pripremljeni za muzejsku postavku.

Inače, mnogo manji publicitet imala je nedavna saobraćajna nesreća na pružnom prelazu u predgrađu Beograda, kada je na tom mestu, verovatno u dogovoru mašinovođe i naftne mafije, stala dizel-lokomitiva kako bi lopovi iz nje istočili gorivo, pa je naišao drugi voz, valjda preko drugog koloseka, i zgazio jednog od učesnika ove lopovske operacije. I ova dva ovde spomenuta slučaja upućuju na zaključak da i rukovodstvo Javnog preduzeća ŽTP Beograd (koje se nije oglasilo ni u jednom od pomenutih slučajeva), a izgleda i policija – smatraju krađe strujnih vodova (i onih pod naponom), skretnica, goriva, zapuštenih koloseka, pa, evo vidimo, i lokomotiva u našem železničkom javnom preduzeću – rutinskim i uobičajenim događajima koji ne zaslužuju preveliku javnu pažnju.

Neko će reći da je to logično i da je “bakarna mafija” ili “gvožđarska udruga” specijalizovana za krađe poklopaca na kanalizacionim šahtovima i za delove manjih mostova (koja se prošlih godina okomila na Novi Sad) manje opasna od “naftne mafije”, koja istače čitave barže ukotvljene na Dunavu ili lažno prikazuje sadržaj tankera ili šlepera (a koja je, izgleda, stavila pod kontrolu čitavu jednu “divlju luku” ispod Sremskih Karlovaca). Policija bi mogla, a kao da ne stiže, lakše da izađe na kraj sa svim ovim kriminalnim grupama nego s nekim drugim naoružanijim ili više sofisticiranim oblicima kriminala jer ovde je reč o robi koja se mora preprodavati užem krugu “potrošača” (užem od onog pri distribuciji droge, na primer). Zbog toga se širi uverenje da je naša policija nesposobna ili čak da svi oblici kriminala imaju svoje ljude i u policijskim strukturama najvišeg nivoa.

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side