09.08.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Majstori iz belog sveta

Dimitrije Boarov: Majstori iz belog sveta
Počevši od sada već poznate izjave Aleksandra Vučića, prvaka naprednjaka, da mu je ekonomija noćna mora, pa do ocene premijera Ivice Dačića da je kod finansija i privrede najlošije stanje – mogao se steći utisak da naši vodeći političari na nacionalnu ekonomiju gledaju samo kao na jedan državni sektor gde nešto nije u redu, pa se u njemu nešto mora popravljati.

Sigurno i oni znaju da kad je u pitanju nacionalna ekonomija nije reč „samo“ o jednom segmentu državne politike, u kojem stvari ne idu dobro – već da je reč o samoj srži državne politike i njene ideološke potke. To jest, možda razumeju (ili bi morali da znaju) da stanje finansija i privrede zapravo predstavlja sintetizovanu dijagnozu stanja u celoj državi – od recepcije spoljnopolitičkih odnosa do prosvete, od sporta do zdravstva, od javnih medija do lokalne samouprave, itd.

Ako bi neko ustvrdio da je, na primer, sada situacija u pravosuđu ili prostornom planiranju popravljena, ali sreću kvare državni finansijski deficiti, on bi ličio na čoveka koji se čudi što pokvareni auto ne kreće, iako je sveže ofarban, i mada su mu opravljene kočnice i pojačani zvučnici uz radio. Možete kod takvog automobila „reformisati“ ili „rekonstruisati“ i menjač brzina i pokretanje prozora – ali dok ne pokrenete agregat nigde nećete stići. A ekonomija je agregat celog društva.

Zapravo, u nacionalnoj ekonomiji problem je još složeniji nego kod zaribalog automobila. Jer, u njoj se „zbiraju“ svi uspesi i neuspesi svih društvenih nastojanja, pa ona neumoljivo, kao krajnji sudija, presuđuje da li je neka politika bila uspešna ili neuspešna, da li je organizacija društvenih institucija bila efikasna ili nije i da li je raspored moći i motiva produktivan ili parališući.

Sve to ne znači da se oko postavke ekonomskog sistema i privredne politike ne vredi konsultovati sa stranim ekspertima, pa im čak dati u ruke i neke instrumente državne vlasti – ali od njih ne treba očekivati previše. Jer, Dominik Stros Kan, koji se sada najčešće spominje kao strani „mehaničar“ za popravku našeg ekonomskog motora, na primer, verovatno i ne zna zašto su kod nas Jagodina i Svilajnac relativno uspešni gradovi, a zašto stari urbani i industrijski centri, poput Sombora ili Zrenjanina, toliko nazaduju.

Ono što Stros Kan, međutim, sigurno zna, to su terapije koje MMF preporučuje zemljama poput Srbije, pa bi bilo zanimljivo njegovo suočavanje sa političkom i ideološkom „kičmom“ aktuelne Vlade Srbije, onom koju je u svom promocionom govoru prošle godine postavio premijer Ivica Dačić. Tim pre što su obojica socijalisti.

Bilo je kod nas iskusnih ekonomista, poput pokojnog akademika Koste Mihailovića, koji su pisali čitave traktate o „liderskoj ekonomiji“, što bi bilo slično Stros Kanovoj doskočici da je bolje imati vuka na čelu ovaca nego ovcu na čelu vukova – ali to bi pravilo možda moglo da važi samo u zemljama koje su već imale i institucije i industriju – koje je samo trebalo okrenuti prema novim izazovima.

Mi, nažalost, tek treba da stvorimo modernu državu i institucije tržišne ekonomije, to jest da tragamo za konkurentnom privredom, što bi uprošćeno značilo da pronađemo „novu industriju“ na starim resursima, umesto one koju je uništilo nužno otvaranje Srbije prema svetu.

Nije loša ni doskočica prof. dr Milenka Dželetovića, predsednika Ekonomskog saveta SNS, da će program novog Ministarstva za privredu počivati na „pet I“ – institucijama, investicijama, industriji, infrastrukturi i izvozu (Politika od 4. avgusta).

Za početak, dobro je makar i samo postavljanje nekih referentnih tačaka koje plene nekom normalnošću. Ciljamo na njegovu procenu da je otvaranje novih radnih mesta „svetlo na kraju našeg tunela“, što upućuje na zaključak da je Dželetović svestan da sada nekakva politika „privrednog skoka“ nije realistična, ma koliko bi bila potrebna. Mora se ići sveobuhvatno i korak po korak. To je, uostalom, i smisao procesa pridruživanja EU i osnovni sadržaj pregovora sa EU, ako do njih dođemo preko „zakrčenih drumova“ na severu Kosova.

Raspitivao sam se šta o nekoj novoj privrednoj politici misle i članovi zvaničnog ekonomskog savetodavnog tela Vlade Srbije – ali ništa nisam saznao. Navodno su neki ranije poznati ekonomisti ostareli, drugi „pišu Udbi sve što znaju o nepodopštinama ranijih demokratskih vlada“, dok treći nisu preživeli „megatrendove“ u najnovijoj ekonomskoj misli Srbije, pa su potpuno marginalizovani.

Šteta, jer nekada je Beograd sa svojim poznatim Ekonomskim fakultetom, pogotovu u vreme SFRJ, bio stecište reformskih ekonomskih zamisli. Ta invencija je nekako presušila, pa nije čudo što se traži pomoć iz sveta. A glavna vrlina stranih eksperata je što ih ne poznajemo dovoljno. Osim što znamo hobi Dominik Stros Kana, koji se ovde i ne smatra manom.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side