20.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"
Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Čak 105 od ovih lokala u javnoj svojini nalazi se u “širem centru grada” i oni čekaju zakupce iako je reč o jednom od najdinamičnijih i relativno najuređenijih gradova u Srbiji, a glavnom gradu Vojvodine, gradu koji je tokom prethodna dva veka bio nadaleko poznat kao središte i stecište trgovine i zanata. Kad bi se spomenutom broju “praznih prostora” za poslovanje dodali i neiskorišćeni lokali u privatnom vlasništvu, “spisak praznine” bi se verovatno dvostruko uvećao.

Neko će reći da je “prazno” tek oko 10 do 15 odsto ukupno raspoloživih lokala, ali i to bi mogao biti indikator da je konkurencija velikih objekata, trgovinskih centara velike kvadrature i visokih poslovnih palata i u Novom Sadu u velikoj meri suzbila “mali biznis” (osim kada su “kafići” u pitanju). Jer, iako cene iznajmljivanja spomenutih praznih lokala u strogom centru Novog Sada (koji je u tom smislu podeljen u tri zone) uglavnom nisu male, one verovatno nisu glavni razlog što je zakupaca nedovoljno. Ako čak i za samo 100 evra mesečno možete zakupiti mali lokal u centru grada, pa je relativno mnogo lokala ipak bez zakupaca, onda se može zaključiti da konjunktura za legalni mali biznis kod nas ipak nije povoljna, čak ni u najrazvijenijim gradovima.

Ima onih koji smatraju da je opadajući broj zakupaca lokala u našim gradovima povezan i s pojačanom borbom države protiv sive ekonomije, pa i sa “poreskom ofanzivom” gradskih uprava, koje pod pritiskom sve manjih transfera iz republičkog budžeta, sve agilnije sakupljaju poreze na imovinu od privatnih vlasnika poslovnog prostora. Kada se tim porezima dodaju raznovrsne lokalne i republičke dažbine (na isticanje firme i na druge dozvole i saglasnosti), onda se trošak lokala prilično uvećava. Svemu tome treba dodati i danas anahrone više cene infrastrukturnih usluga za lokale u odnosu na one koje plaćaju stanari stambenih zgrada (što smo, valjda, nasledili iz vremena “socijalističke borbe” protiv privatluka).

Najuverljivije deluju oni koji smatraju da je mali “beli biznis” uništilo vreme haotičnog uspona pijaca i raznovrsnih buvljaka, na kojima se prodaje sve “od igle do lokomotive” – dakle, robe koja je mimoišla sve carinske barijere i koja u načelu nije opterećena PDV porezom. Nedavno je Mirko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, prvi put zavapio da država Srbija ovim putem gubi na stotine miliona evra poreskih prihoda.

Mala privreda, uprkos mnogobrojnim retoričkim izrazima podrške iz vrhova vlasti, pa i iz raznih fondova i poslovnih banaka, zapravo stalno oseća defekte celog privrednog sistema i ekonomske politike – koji sve više liče na model “domaćinske ekonomije”, to jest na model prema kojem centralna vlast odlučuje ko će i gde investirati, ko će i kako poslovati na polzu države i njenih nacionalnih interesa, ko će i koliku državnu pomoć dobiti i koji se političari moraju i smeju zvati na obeležavanje njihovih “privrednih pobeda”. Rečju, u državi u kojoj je “sistem” stavljen van snage, a političari “domaćinski brinu” o celoj privredi i njenom razvoju, jednostavno nema kapaciteta da se razvijaju uslovi u kojima će autonomno cvetati mali biznis. A bez malog biznisa koji, po prirodi stvari, retko dospeva na prve stranice novina i u prve minute informativnih televizijskih emisija, nema razvijene privrede u celini. Model “domaćinske ekonomske politike” objektivno je suprotan “privrednoj inicijativi” pojedinaca, pa i ekonomskim slobodama. On je štetan u najširem smislu jer tamo gde državni funkcioneri imaju sva privredna ovlašćenja, od države se očekuje i da reši sve privredne probleme po sistemu “domaćinske brige” – a to jednostavno nije moguće.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side