20.04.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"
Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Čak 105 od ovih lokala u javnoj svojini nalazi se u “širem centru grada” i oni čekaju zakupce iako je reč o jednom od najdinamičnijih i relativno najuređenijih gradova u Srbiji, a glavnom gradu Vojvodine, gradu koji je tokom prethodna dva veka bio nadaleko poznat kao središte i stecište trgovine i zanata. Kad bi se spomenutom broju “praznih prostora” za poslovanje dodali i neiskorišćeni lokali u privatnom vlasništvu, “spisak praznine” bi se verovatno dvostruko uvećao.

Neko će reći da je “prazno” tek oko 10 do 15 odsto ukupno raspoloživih lokala, ali i to bi mogao biti indikator da je konkurencija velikih objekata, trgovinskih centara velike kvadrature i visokih poslovnih palata i u Novom Sadu u velikoj meri suzbila “mali biznis” (osim kada su “kafići” u pitanju). Jer, iako cene iznajmljivanja spomenutih praznih lokala u strogom centru Novog Sada (koji je u tom smislu podeljen u tri zone) uglavnom nisu male, one verovatno nisu glavni razlog što je zakupaca nedovoljno. Ako čak i za samo 100 evra mesečno možete zakupiti mali lokal u centru grada, pa je relativno mnogo lokala ipak bez zakupaca, onda se može zaključiti da konjunktura za legalni mali biznis kod nas ipak nije povoljna, čak ni u najrazvijenijim gradovima.

Ima onih koji smatraju da je opadajući broj zakupaca lokala u našim gradovima povezan i s pojačanom borbom države protiv sive ekonomije, pa i sa “poreskom ofanzivom” gradskih uprava, koje pod pritiskom sve manjih transfera iz republičkog budžeta, sve agilnije sakupljaju poreze na imovinu od privatnih vlasnika poslovnog prostora. Kada se tim porezima dodaju raznovrsne lokalne i republičke dažbine (na isticanje firme i na druge dozvole i saglasnosti), onda se trošak lokala prilično uvećava. Svemu tome treba dodati i danas anahrone više cene infrastrukturnih usluga za lokale u odnosu na one koje plaćaju stanari stambenih zgrada (što smo, valjda, nasledili iz vremena “socijalističke borbe” protiv privatluka).

Najuverljivije deluju oni koji smatraju da je mali “beli biznis” uništilo vreme haotičnog uspona pijaca i raznovrsnih buvljaka, na kojima se prodaje sve “od igle do lokomotive” – dakle, robe koja je mimoišla sve carinske barijere i koja u načelu nije opterećena PDV porezom. Nedavno je Mirko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, prvi put zavapio da država Srbija ovim putem gubi na stotine miliona evra poreskih prihoda.

Mala privreda, uprkos mnogobrojnim retoričkim izrazima podrške iz vrhova vlasti, pa i iz raznih fondova i poslovnih banaka, zapravo stalno oseća defekte celog privrednog sistema i ekonomske politike – koji sve više liče na model “domaćinske ekonomije”, to jest na model prema kojem centralna vlast odlučuje ko će i gde investirati, ko će i kako poslovati na polzu države i njenih nacionalnih interesa, ko će i koliku državnu pomoć dobiti i koji se političari moraju i smeju zvati na obeležavanje njihovih “privrednih pobeda”. Rečju, u državi u kojoj je “sistem” stavljen van snage, a političari “domaćinski brinu” o celoj privredi i njenom razvoju, jednostavno nema kapaciteta da se razvijaju uslovi u kojima će autonomno cvetati mali biznis. A bez malog biznisa koji, po prirodi stvari, retko dospeva na prve stranice novina i u prve minute informativnih televizijskih emisija, nema razvijene privrede u celini. Model “domaćinske ekonomske politike” objektivno je suprotan “privrednoj inicijativi” pojedinaca, pa i ekonomskim slobodama. On je štetan u najširem smislu jer tamo gde državni funkcioneri imaju sva privredna ovlašćenja, od države se očekuje i da reši sve privredne probleme po sistemu “domaćinske brige” – a to jednostavno nije moguće.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side