01.06.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

Dimitrije Boarov: Malinari i oružari
Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

Iako je, meni omiljena, jedna od definicija demokratske države – da je to zajednica u kojoj je slobodno boriti se za svoje interese, imam utisak da je uvek nešto načelno “škripalo” u zahtevima koje su ove dve grupe naših proizvođača upućivale javnosti, tražeći širu podršku. Čini mi se, naime, da su i malinari i oružari uvek od države tražili izvesne privilegije i zaštitu od tržišta i njegovih surovih pravila, a to uvek neko drugi mora da plati, ko je manje bučan i organizovan. Istina, prostor za njihove proteste objektivno daje okolnost da država Srbija nije završila reforme, te i dalje uvek ima onih koji imaju privilegije i raznovrsne olakšice, pa se uvek postavlja pitanje zašto ih neki imaju, a neki nemaju.

Kod malinara su svake godine problem otkupna cena i večito “katastrofalne vremenske prilike” koje su umanjile prinose. Kad je reč o cenama otkupa (navodno se sada nagoveštavaju cene između 70 i 120 dinara po kilogramu), malinari su u sukobu sa vlasnicima hladnjača i izvoznicima, pa najavljuju protestno zatvaranje puta između Nove Varoši i Prijepolja (2. juna). Moguće je da su “hladnjačari” i izvoznici malina u nekom “kartelskom dosluhu” kojim obaraju cene otkupa i sebi naduvavaju profit i to bi trebalo da prati državna Komisija za zaštitu konkurencije – ali je opšti utisak da ta komisija (kao i većina drugih naših “nezavisnih regulatora”) nije proteklih godina stekla neophodan autoritet, to jest nije se afirmisala nepristrasnošću i efikasnim merama protiv raznovrsnih monopola i monopolista. Simptomatično je u tom smislu da malinari i ne traže intervenciju te komisije nego od države načelno traže “prihvatljive cene” (180 dinara po kilogramu), koje će mnoge ljude koji su se vratili na selo i uložili pare u malinjake održati u tom poslu. E, to mi se čini kao “nesistemsko rešenje”, to jest to je računica iz anahrone “troškovne ekonomije”.

Ono što je izvesna novost u ovogodišnjim saopštenjima udruženja malinara jeste da oni ovoga puta kažu da probleme slične njihovim imaju i stočari i proizvođači drugih poljoprivrednih kultura, a to je ranije izostajalo. U stvari, zašto bi, na primer, proizvođači svinja bili izloženi ćudima tržišta, spekulacijama uvoznih mahera, alavosti klaničara i lukavosti proizvođača stočne hrane, a malinari zaštićeni državnom intervencijom – čime i protiv koga? Poljoprivreda se, doista, u svetu u mnogim zemljama dotira (da radi više ili da radi manje), ali reč je o krajnje delikatnom mehanizmu kojim je opasno baratati na parče. U tom pravcu Vlada Srbije ne preduzima poslednjih godina gotovo ništa, pravdajući se skromnim agrarnim budžetima. To na neki način poljoprivredne proizvođače upućuje “na ulicu”, gde se, kako vidimo, obično ništa ne rešava trajno.

Kad je reč o ovogodišnjem štrajku “oružara”, to jest radnika preduzeća Zastava oružje AD, u kojem je država jedini akcionar, on je ovoga puta prilično misteriozan. Osim mnogo neodmerenih zahteva u vezi s platama (da se ovo preduzeće izuzme od delovanja zakona o ograničenju visokih plata u javnom sektoru), tu je glavni zahtev da se spreči “pripuštanje” novih akcionara iz privatnog sektora (do 15 odsto vlasništva po jednom ulagaču, a ukupno do 49 odsto vlasništva), koje će se navodno omogućiti novim propisima koji regulišu status vojnih fabrika u Srbiji. Navodno, radnici se protive “tajkunizaciji” vojne industrije, te traže da fabrika u Kragujevcu ostane u stopostotnom vlasništvu države iako u svetu firme u privatnom vlasništvu proizvode najveći deo naoružanja najvećih vojnih sila. U našem slučaju, sumnju izazivaju glasine da je Vlada Srbije iz budžeta obezbedila značajne pare za modernizaciju proizvodnje naoružanja, a onda se naprasno okrenula prodaji “manjinskih paketa akcija” u svojim planovima. Dok ne saznamo ko je taj koji je spreman da kupi manjinski paket u nekoj našoj fabrici oružja, nećemo znati ni koliko su “oružari” ovoga puta doista imali razloga da traže da ostanu pod državnim kišobranom.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side