22.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Mapa dugog puta

Dimitrije Boarov: Mapa dugog puta
Uprkos tome što mediji bliski vlasti u Srbiji pokušavaju da prošlonedeljnu najavu predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera – da će se početkom iduće godine lansirati Mapa puta za ujedinjenu, jaču i demokratsku Evropsku uniju i da će se u njoj naći mesta i za Srbiju i Crnu Goru kako bi “zemlje Zapadnog Balkana” grupno mogle ući u EU negde oko 1925. godine – prikazuju kao izvestan diplomatski uspeh Srbije (navodno uz direktnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel), meni se čini da je opet došlo do razočaravajućeg odlaganja nekakve realne prekretnice u geopolitičkom situiranju Srbije u 21. veku.

Ta suzdržanost da se s najvišeg nivoa vlasti u Beogradu jasno iskaže negativna ocena Junkerove mape, čak i posle brzopoteznog pokušaja evropskog komesara Hana da lično predsedniku Vučiću i Srbiji objasni da u EU možemo ući i pre, ali i kasnije, “u zavisnosti od kvaliteta” pregovora i tekućih reformi, upućuje na zaključak da je i domaćoj političkoj eliti nekako laknulo što se ulazak Srbije u EU zapravo ponovo odlaže, pa se mogu odložiti i “bolne odluke” neophodne za taj istorijski potez. Uostalom, imam utisak da se ovde u najvećem delu političke opozicije Junkerova mapa puta više doživljava kao novi ustupak Zapada Vučiću i njegovoj koaliciji nego kao povod za temeljnu kritiku proklamovane “proevropske politike” Vlade Srbije.

Koliko je ta politika doista “proevropska” može se jednostavno zaključiti i po tome što se srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić praktično stalno podsmeva Evropskoj uniji raznovrsnim doskočicama, pa je navodno sada izjavio da će možda EU propasti pre nego što nas primi u svoje članstvo. Ako bismo te doskočice shvatili kao njegovo upozorenje da niko ne zna kako će kroz osam godina izgledati Evropska unija, s obzirom na to da i njene najmoćnije članice stalno govore o potrebi da se ona temeljno reformiše, onda bi se moralo priznati da u Dačićevim izjavama postoji zrno soli, kako se to kaže. Problem je što istovremeno ne čujemo njegovo upozorenje da ne možemo biti sigurni ni da će na drugoj strani naše “neutralnosti”, u Ruskoj Federaciji, kroz osam godina biti sve isto kao danas i kao juče.

Srbija ka Briselu ide veoma sporo, mada je ta “mapa puta” njena zvanična politika već 17 godina. Posle 5. oktobra 2000. godine i pada Miloševića trebalo nam je više od pet godina da Evropska unija identifikuje Srbiju kao samostalnu državu s kojom se može pregovarati. Zatim su pregovori za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji trajali duže od dve i po godine, da bi taj SSP bio potpisan u proleće 2008. godine. Pa je opet moralo da prođe, mislim, oko osam godina, da bi se otvorio zvanični proces pregovaranja o ulasku Srbije u EU.Sada nam obećavaju oko osam godina čekanja da bi EU pristupila pitanju našeg ulaska u njene okvire. Pa, ko doživi.

Ima mišljenja da je krivica za takvu “istorijsku sporost” isključivo na strani Srbije zbog spomenute proruske “politike neutralnosti”, zatim zbog tvrdokornih stavova oko nezavisnosti Kosova, pa zbog sporog reformisanja društva i privrede, to jest zbog nesamostalnog pravosuđa i neslobodnih medija, velike korupcije, itd. Međutim, kad Junker i EU ne razdvajaju Srbiju i Crnu Goru u najavljenoj Mapi puta, onda se vidi da geopolitičko svrstavanje ili nesvrstavanje izgleda i nije bitno u Briselu pošto je Crna Gora radikalno promenila svoju spoljnu politiku, dok Srbija na tom polju nije učinila gotovo ništa. Zbog toga stav domaćih evroskeptika da je Evropi na Balkanu važna samo “stabilnost” bilo kakve geopolitičke farbe dobija na snazi, a zagovornicima ulaska Srbije u EU u rukama sada samo ostaju već prilično izanđale fraze o evropskim vrednostima i evropskim parama.

I na kraju, da kažem to krajnje pojednostavljeno, ispada da je Junker postojećim vlastima u Beogradu i Podgorici poslao poruku da će Srbiju i Crnu Goru u EU uvesti neke ekipe koje budu vladale 2025. godine, pa se od ovih koje danas vladaju očekuje da sa svim elanom dotle rade na proevropskim reformama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side