22.11.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Ministar u osinjem gnezdu

Dimitrije Boarov: Ministar u osinjem gnezdu
Protekle sedmice zakuvao se sukob između ministra privrede Saše Radulovića i svih onih koji ga napadaju zbog toga što hoće da ukine Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) i što posle deset godina razvlačenja hoće da reši problem takozvanih „preduzeća u restrukturiranju“, obećavajući radnicima socijalnu pomoć, a preduzećima stečaj ili strateškog partnera.

Naime, uprošćeno, ministar Radulović smatra da je agencija SIEPA na račun poreskih obveznika ukupno odobrila 290 miliona evra investitorima koji su obećali da će sa blizu 1,5 milijardi evra ulaganja zaposliti 47.882 radnika, a da je doista uspela definitivno da zaposli samo 4.168 radnika.

Zatim, ministar Radulović govori da više nije moguće subvencionisati 170 „preduzeća u restrukturiranju“, sa oko 51.000 zaposlenih, zato što ona ni posle čitave decenije, tokom koje su državni budžet koštala oko 750 miliona evra godišnje, nisu našla strateškog partnera, niti kupca (do sada je u stečaj otišlo 27 tih preduzeća, a tim putem će verovatno i ostala).

Radulovića zbog akcije protiv SIEPA kritikuju svi oni koji misle da se bez „kupovine radnih mesta“ („što rade i druge države“) ne mogu privući investitori u Srbiju. Prema njihovim stavovima ispada da bi problem nezaposlenosti u Srbiji bio lako rešiv kad bi Srbija imala 5,8 milijardi evra, kojima bi mogla da „pazari“ 900.000 radnih mesta od svetskih investitora. Malo morgen, kako bi rekao pokojni vođa Srbije.

Zbog ideje da subvencije za plate u preduzećima u restrukturiranju „prepolovi“, to jest smesti u „tranzicioni fond“ koji će imati budžet od oko 300 miliona evra, Radulovića, na drugoj strani, napadaju sindikati pod parolom da „tera radnike na ulicu“ i da „ne zna šta radi“.

Ako se uza sve to setimo da je ministar Radulović taj koji najčešće govori o potrebi promene o Zakona o radu i da je on u javnost ubacio podatke o velikim dubiozama koje je otvorio državni Fond za razvoj u proteklim godinama, onda je svakome jasno zašto se prema njemu stvorio veoma širok front otpora i žestokog osporavanja.

Ne ulazeći ovde dublje u analizu svih predloga ministra Radulovića, mora se primetiti da je on zapravo jedini ministar u Dačić – Vučić vladi koji doista zagovara temeljne promene u odnosu države i privrede. Uostalom, on je na predstavljanju jednog istraživanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Beogradu, prošle sedmice, čak doslovno izjavio da „uloga države nije da zapošljava građane i da investira u privredu, već da stvori uslove za održivo poslovanje, što podrazumeva stvaranje profita“ (Politika, 14. novembar).

Izgleda da nije problem to što Radulović govori, već je problem što on taj stav podupire i konkretnim predlozima Vladi – u zemlji u kojoj su reforme toliko maglovit, a ipak omražen „antiradnički“ pojam i u kojoj je političko licemerje dovedeno do savršenstva, pa se ništa realno i ne menja, već se o promenama samo priča, tako da je državni budžet doveden do tačke pucanja.

Sudeći prema sporadičnim javnim ocenama Radulovićevih planova iz vladajuće koalicije, kao i prema „seobi“ nekih nadležnosti Ministarstva privrede u Ministarstvo finansija (premešta se, na primer, subvencionisanje novih radnih mesta), izgleda da se opisane „reformske zamisli“ u samoj Vladi Srbije doživljavaju kao „naivne i remetilačke“, a već se proširila i glasina da bi novog ministra privrede trebalo nekako otpustiti – a da se ne izazove prevelika buka kod međunarodnih faktora.

Radulović, što je zanimljivo, ne dobija javnu podršku ni od sada već ideološki „veoma šarene“ opozicije (što bi ga možda još brže sahranilo), koja se gotovo refleksno vraća na nekadašnje političke programe sada vladajućih stranaka (SPS-a i SNS-a), to jest programe iz vremena njihovog radikalnog populizma – kada se tragalo za „novim socijalizmom“ ili „nacionalnom domaćinskom Srbijom“, iz vremena kada je „svetinja srpske države“ korišćena pretežno kao paravan za gigantske pljačke i kupovinu uticajnih klanova i biračkih glasova.

Sve to kao da ne brine ministra Sašu Radulovića. On svoje mišljenje iznosi veoma hladnokrvno i racionalno - kao da je rešio ili nešto realno da uradi ili bar da „hrabro pogine“. U tom smislu on je doista čudo u Vladi Srbije, a sablazan izaziva i u njenoj navodnoj parlamentarnoj opoziciji.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (6) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 6.12.2013, 07:29h sveta (4)

    Zbog čega se gospodinu Raduloviću pripiuju raznorazni politički pravci kao način rada kad je on je po meni samo konomista i to izgleda odličan ikoju se u suštini rukovodi samo ekonomskim principima bez političke opterećenosti šta glasači o tome misle.Mi hoćemo promene da se ništa ne menja.

  • 25.11.2013, 22:33h Veca

    @Jovane, sva ta državna pomaganja, banke i auto industrija su trajale kratko. Ovi koji se 'restituišu' traju na budžetu tj, na našoj grbači decenijama!

  • 24.11.2013, 00:27h Alex Stevanovski (2)

    Radulovića pratim još od njegove "blog faze"... Podržavam većinu mera. Imao bi moju punu podršku da objavi ugovor sa Etihadom. Ako je to tako dobar ugovor, što ga ne pokažu... U čemu je fazon? Zašto se to krije?

  • 23.11.2013, 14:09h Dimitrije (8)

    @Jovan "..načela kojima se rukovodi novi ministar su vrlo problematična" Koja načela? Da privreda mora da se zasniva na profitu? Da ne može država doveka da troši 10% budžeta na privredne subjekte koji proizvode samo gubitke? Da sistem po kome globiš neto platu sa 65% i zadužuješ se po >6% u stranoj valuti da bi kupovao radna mesta na tuce dok gubiš na stotine hiljada radnih mesta? Vaš komentar samo pokazuje koliko su Srbi s uma skrenuli kad im jedan manje-više socijal-demokrata izgleda kao neoliberal. Da podestimo: Radulović se zalaže za socijalnu pomoć, besplatno zdravstvo za sve, besplatno osnovno i srednje obrazovanje. Garantne fondove itd itd.

  • 22.11.2013, 21:11h darkoz-ns (3)

    U prvom momentu, najvaznije bi bilo razjuriti gomile parazita, koji su na budjetu. Silne besmislene Agencije za sve i svasta i gomile kojekakvih savetnika, pisara i kojecega u drzavnim i komunalnim firmama. Ali od toga nema nista. Cini se da se ta pojava krece i dalje u obrnutom pravcu, jer se kumovsko-rodjacke veze i dalje nastavljau kao osnovni trend u ovoj perpetum-mobile drzavi, gde se predspostavlja da je skoro 70% uposlenih na budjetu?! Nema zemlje koja to moze da izdrzi ! Ali vlast se zasniva na tome i samo tome !

  • 22.11.2013, 13:19h Jovan (2)

    Pa, kako pokazuje sadašnja kriza, načela kojima se rukovodi novi ministar su vrlo problematična. Upravo države koje se najviše mešaju u privredu i gde su radnici dobro zaštićeni su mnogo bolje prošli u krizi od onih koji primenjuju neoliberalne recepte. Šampion kapitalizma, jedna SAD, je direktno pomogla bankama i auto industriji da prežive krizu. U Evropi kroz krizu su najbolje prošle one zemlje gde je socijalni dijalog najrazvijeniji i gde su prava radnika zaštićena: Nemačka, Austrija, Švedska, Holandija. Ni Francuska nije loša. Holandija je počela sa štednjom pre par godina i jedini rezultat je da privreda stagnira, a nezaposlenost raste. Ideje ministra Radulovića bi bile nove 1990, ali danas, sa iskustvom krize, pokazuje se da je neoliberalizam samo još jedna ideologija u koju slepo veruju samo naivni. Kod kuće svako se drži starog dobrog Kejnza. I još nešto. Sve ministrove akcije su za sada negativne. On ukida, smanjuje, raspušta, otpušta. Uvek je lakše rušiti i kvariti, nego stvarati. Šta pozitivno i konstruktivno on namerava da uradi, osim Tačerovskih i Reganovskih parola koje su u čitavom svetu doživele krah?

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side