10.05.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori
Kad čitalac bude imao u rukama novi broj Novog magazina verovatno će već moći da proceni da li je misija Međunarodnog monetarnog fonda došla u Beograd u rutinsku posetu radi “razmene informacija i mišljenja” ili će njeni susreti s našim zvaničnicima biti iskorišćeni za dogovor o otpočinjanju pregovora za zaključenje nekog novog aranžmana Srbije sa ovom globalnom institucijom.

Pišući ovaj tekst uoči dolaska misije MMF-a ne usuđujem se da prognoziram čime će ova poseta rezultirati, ali se stiče utisak da ona u Vladi Srbije nije shvaćena dovoljno ozbiljno. A to, opet, upućuje na zaključak da odluka o stupanju u novi aranžman nije konačno doneta, mada bi je trebalo doneti jer bi u svakoj varijanti predstavljala izvestan stabilan okvir ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, sklonim da politiku menjaju „od kvartala do kvartala”.

Ako se, pak, doista teži bar “aranžmanu iz predostrožnosti” sa MMF-om, kako su natuknuli naši glavni pregovarači ministar finansija Mlađan Dinkić i guvernerka Jorgovanka Tabaković, onda se čini da ni u NBS, ni u Vladi nije izgrađena temeljna pregovaračka pozicija, jer sa MMF-om se, za razliku od mnogih ranijih slučajeva, sada može pregovarati. Naime, ima znakova da su i u ovoj neomiljenoj instituciji počeli da duvaju novi vetrovi, pa bi i Srbija možda mogla dobiti više razumevanja za nivo budžetskog deficita, visok nivo nezaposlenosti i potrebu rekonstrukcije infrastrukture.

Taj utisak, da se pristup MMF-a ekonomski posrnulim zemljama donekle menja, od nekadašnje navodne „strogosti” ka „novom razumevanju”, mogao se osetiti i u aprilskom govoru Kristin Lagard, šefice ove organizacije, koja je ovog puta istakla tri prioriteta kojih bi morali da se drže nosioci ekonomske politike u državama članicama. A to su: reforma finansijskog sektora, uravnoteženje globalne tražnje i davanje većeg akcenta privrednom rastu, zaposlenosti i jednakosti u raspodeli. Ona je čak eksplicitno istakla da ublažavanje razlika u dohocima vodi održivom razvoju jer jača narušeno društveno poverenje. Pri tome, Lagardova je spomenula da u svetu sada ima 200 miliona ljudi bez zaposlenja i da bi dalje povećanje socijalnih tenzija vodilo ka društvenom neredu i gubljenju ekonomskih potencijala velikih razmera. Ovo poslednje, da se spominje pandemija nezaposlenosti i potreba da se i o siromašnima povede briga na račun bogatih, retko se čuje na godišnjim seansama MMF-a, institucije koju mnogi smatraju strateškom tvrđavom liberalnog kapitalizma.

Ne baš na tragu spomenutih prioriteta, i Srbiji su isporučeni određeni zahtevi kao preduslovi za ozbiljnije pregovore. Kao što je već Novi magazin pisao, reč je o reformi penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora, javnih preduzeća i uslova poslovanja u celini. Izgleda da su takve reforme u ovom trenutku prevelik zalogaj za Vladu Srbije i njenu političku koaliciju. Ministar finansija Mlađan Dinkić, valjda zbog toga, na sto stavlja samo finansijsku konsolidaciju, bolje reći samo konsolidaciju ovogodišnjeg budžeta. To na jednoj strani ruši kredibilnost njegovih procena o tome šta Ministarstvo finansija može ostvariti na strani prikupljanja javnih prihoda, ali i verodostojnost njegove načelne orijentacije na rasterećenje privrede i fiskalnu decentralizaciju.

Jedan od glavnih aduta srpske strane u razgovorima/pregovorima sa MMF-om trebalo bi da bude smirivanje inflacije koja je na početku godine navodno gotovo pala na nulu. No, i tu sreću kvari okolnost da se stalno oteže s poskupljenjem struje i povećanjem nekih drugih cena pod kontrolom države, što bi inflacioni dijagram „pokvarilo” i direktno i indirektno, bez obzira na potpunu „iscrpljenost” tražnje na tržištu Srbije.

Zapravo, bar MMF-u bi se moralo predočiti da je Srbija u krupnim teškoćama i da joj je potrebna jedna duža reformska terapija. Problem je štoVlada Srbije baš to ne traži od MMF-a, nego se traži neki kraći „prelazni aranžman” od godinu i po dana, kao da će nas samo novi talas evropske konjunkture izvući na zelenu granu. Jeste da MMF prognozira svetsku stopu privrednog rasta u 2014. godini od četiri odsto (ove godine 3,3 odsto), ali za region Centralne i Istočne Evrope procena je skromnija – 2,2 odsto ove i 2,8 odsto iduće godine, a to je suviše malo i za Srbiju i za sve druge zemlje iz komšiluka.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side