10.05.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori

Dimitrije Boarov: MMF - poseta ili pregovori
Kad čitalac bude imao u rukama novi broj Novog magazina verovatno će već moći da proceni da li je misija Međunarodnog monetarnog fonda došla u Beograd u rutinsku posetu radi “razmene informacija i mišljenja” ili će njeni susreti s našim zvaničnicima biti iskorišćeni za dogovor o otpočinjanju pregovora za zaključenje nekog novog aranžmana Srbije sa ovom globalnom institucijom.

Pišući ovaj tekst uoči dolaska misije MMF-a ne usuđujem se da prognoziram čime će ova poseta rezultirati, ali se stiče utisak da ona u Vladi Srbije nije shvaćena dovoljno ozbiljno. A to, opet, upućuje na zaključak da odluka o stupanju u novi aranžman nije konačno doneta, mada bi je trebalo doneti jer bi u svakoj varijanti predstavljala izvestan stabilan okvir ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, sklonim da politiku menjaju „od kvartala do kvartala”.

Ako se, pak, doista teži bar “aranžmanu iz predostrožnosti” sa MMF-om, kako su natuknuli naši glavni pregovarači ministar finansija Mlađan Dinkić i guvernerka Jorgovanka Tabaković, onda se čini da ni u NBS, ni u Vladi nije izgrađena temeljna pregovaračka pozicija, jer sa MMF-om se, za razliku od mnogih ranijih slučajeva, sada može pregovarati. Naime, ima znakova da su i u ovoj neomiljenoj instituciji počeli da duvaju novi vetrovi, pa bi i Srbija možda mogla dobiti više razumevanja za nivo budžetskog deficita, visok nivo nezaposlenosti i potrebu rekonstrukcije infrastrukture.

Taj utisak, da se pristup MMF-a ekonomski posrnulim zemljama donekle menja, od nekadašnje navodne „strogosti” ka „novom razumevanju”, mogao se osetiti i u aprilskom govoru Kristin Lagard, šefice ove organizacije, koja je ovog puta istakla tri prioriteta kojih bi morali da se drže nosioci ekonomske politike u državama članicama. A to su: reforma finansijskog sektora, uravnoteženje globalne tražnje i davanje većeg akcenta privrednom rastu, zaposlenosti i jednakosti u raspodeli. Ona je čak eksplicitno istakla da ublažavanje razlika u dohocima vodi održivom razvoju jer jača narušeno društveno poverenje. Pri tome, Lagardova je spomenula da u svetu sada ima 200 miliona ljudi bez zaposlenja i da bi dalje povećanje socijalnih tenzija vodilo ka društvenom neredu i gubljenju ekonomskih potencijala velikih razmera. Ovo poslednje, da se spominje pandemija nezaposlenosti i potreba da se i o siromašnima povede briga na račun bogatih, retko se čuje na godišnjim seansama MMF-a, institucije koju mnogi smatraju strateškom tvrđavom liberalnog kapitalizma.

Ne baš na tragu spomenutih prioriteta, i Srbiji su isporučeni određeni zahtevi kao preduslovi za ozbiljnije pregovore. Kao što je već Novi magazin pisao, reč je o reformi penzijskog sistema, tržišta rada, javnog sektora, javnih preduzeća i uslova poslovanja u celini. Izgleda da su takve reforme u ovom trenutku prevelik zalogaj za Vladu Srbije i njenu političku koaliciju. Ministar finansija Mlađan Dinkić, valjda zbog toga, na sto stavlja samo finansijsku konsolidaciju, bolje reći samo konsolidaciju ovogodišnjeg budžeta. To na jednoj strani ruši kredibilnost njegovih procena o tome šta Ministarstvo finansija može ostvariti na strani prikupljanja javnih prihoda, ali i verodostojnost njegove načelne orijentacije na rasterećenje privrede i fiskalnu decentralizaciju.

Jedan od glavnih aduta srpske strane u razgovorima/pregovorima sa MMF-om trebalo bi da bude smirivanje inflacije koja je na početku godine navodno gotovo pala na nulu. No, i tu sreću kvari okolnost da se stalno oteže s poskupljenjem struje i povećanjem nekih drugih cena pod kontrolom države, što bi inflacioni dijagram „pokvarilo” i direktno i indirektno, bez obzira na potpunu „iscrpljenost” tražnje na tržištu Srbije.

Zapravo, bar MMF-u bi se moralo predočiti da je Srbija u krupnim teškoćama i da joj je potrebna jedna duža reformska terapija. Problem je štoVlada Srbije baš to ne traži od MMF-a, nego se traži neki kraći „prelazni aranžman” od godinu i po dana, kao da će nas samo novi talas evropske konjunkture izvući na zelenu granu. Jeste da MMF prognozira svetsku stopu privrednog rasta u 2014. godini od četiri odsto (ove godine 3,3 odsto), ali za region Centralne i Istočne Evrope procena je skromnija – 2,2 odsto ove i 2,8 odsto iduće godine, a to je suviše malo i za Srbiju i za sve druge zemlje iz komšiluka.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side