30.08.2013 Beograd

Dimitrije Boarov: Muke s penzijskim reformama

Dimitrije Boarov: Muke s penzijskim reformama
Našavši se kao turista u Sloveniji, zapazio sam da je i ovde na naslovne stranice novina dospela penzijska reforma i da problem sa velikim deficitom „pokojninskog“ fonda uveliko muči i ovu zemlju, gotovo na sličan način kao i Srbiju.

Konkretnije, vodeći tekst ljubljanskog „Dnevnika“, protekle subote, posvećen je nekoj, čini se potrebnoj, novoj penzijskoj reformi (ako se sklopi politička volja), jer ona prethodna nije dovoljno smanjila budžetski problem sa dotacijama penzionom fondu, koje su posle letošnjeg rebalansa dosegle 1,65 milijardi evra (17 odsto državnog budžeta).

No, ni to izgleda neće biti dovoljno, pa se procenjuje da će se do kraja godine morati dodati još 153 miliona evra, da bi se isplatile penzije oko 600.000 slovenačkih penzionera (kojima se godišnje ukupno isplati oko pet milijardi evra).

Pri tom se niko ne usuđuje da precizno oceni učinke penzijske reforme od pre dve godine (kada je produžen radni vek), iako neki ekonomisti (na primer Tine Stanovnik) smatraju da je ta reforma „stabilizovala“ izdatke za penzije za narednih „razumnih“ deset godina. No, izgleda da ih nije dovoljno stabilizovala, pa je u slovenačkoj vladi ovih dana ponovo pokrenuta priča o potrebi smanjivanja penzija.

Problem s penzijama, dakako, odmah je zaljuljao vladu Alenke Bratušek, jer se njeni koalicioni partneri – Savez penzionera i Savez slobodnih sindikata, odlučno suprotstavljaju ideji da penzioneri, linearnim smanjenjem penzija ili ukidanjem rekreacijskog dodatka, pokriju polovinu iskrslog budžetskog deficita (300 miliona evra), pa se budžet mora rebalansirati.

Predsednica penzionera Mateja Kožuh Novak, čak je odmah izašla sa protivpredlogom – da se budžetski deficit sanira posebnim „kriznim porezom“ ili će njena družina istupiti iz vladajuće koalicije. Ona uz to računa da bi sirotinja bila masovno izuzeta od plaćanja ovog „kriznog poreza“ – pa bi teret morali da preuzmu bogati. No, premijerka Bratušek i Družinska lista iz vlade su odlučno protiv novih poreza, jer je privreda preopterećena, itd.

Poduže smo citirali samo osnovne tačke sporova o penzijama koji muče aktuelnu vladajuću koaliciju u Sloveniji – da bi čitalac uočio šta će najviše mučiti i Vladu Srbije i njenu koaliciju, posle rekonstrukcije i poleta reformama koji se najavljuje nakon izbora novog ministra finansija Lazara Krstića. Jer, ima mnogo sličnosti u „kvalitetu problema“ sa penzijama u dve zemlje, mada trostruko veća Srbija sada dotira penzioni fond „samo“ sa oko dve milijarde evra godišnje (oko 20 odsto budžeta).

Po pukim brojevima, dakle, sudeći izgleda da je srpski problem relativno manji, a zapravo je apsolutno veći -  kada se u račun uvedu i svi drugi podaci, od nivoa BDP-a do stope nezaposlenosti, od visine penzija do broja penzionera prema broju zaposlenih i tako redom.

Preciznije rečeno, nije slučajno što su se u vladajućim koalicijama i Slovenije i Srbije našle „penzionerske stranke“ koje pokušavaju nemoguće, da zaštite svoje ciljne grupe u procesu raspodele „gorkih plodova“ tranzicije – kojoj su se pridružili problemi sa globalnom privrednom krizom. U takvim prilikama, kada su penzioni fondovi ozbiljno devastirani, najjednostavnije bi bilo, zarad podsticanja privredne aktivnosti, dodatno oboriti penzije i prava penzionera – ali pošto je reč o zasad „živim ljudima“ to jednostavno nije moguće bez velikih političkih lomova.

A pitanje je i koliko bi bilo delotvorno. Naime, u Sloveniji je produžavanje radnog veka navodno državi „uštedilo“ oko 200 miliona evra godišnje, dok bi u Srbiji takva „ušteda“, na primer, bila dvostruko veća – ali bi i ono malo mladih ljudi koji se prvi put zapošljavaju ostalo na grbači roditelja.

Očigledno, penziona reforma zahteva nijansirana rešenja i više se ne može izvesti munjevito. U tom smislu valja pozdraviti to što je mladi novi šef finansija već mudro izjavio da „reforma penzionog sistema nije nešto što se može završiti za godinu-dve, već će taj proces trajati daleko duže“.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side